Donald Tramp razmišlja da osnuje stranku
Pre nove rasprave o opozivu bivšeg predsednika, bezbednosne službe se bave pretnjama smrću upućenim članovima Kongresa
Bivši američki predsednik pokušava da predupredi situaciju u kojoj bi se njegove pristalice među konzervativnom elitom u Vašingtonu osipale i glasale da bude osuđen u Senatu, pa nagoveštava da bi mogao da osnuje sopstvenu stranku.
Prema pisanju „Vašington posta”, Donald Tramp razmatra da li da pokrene partiju koja bi se zvala Patriotska stranka ili Učinimo Ameriku ponovo velikom, i koja bi povukla brojne republikanske glasače.
Tramp je prvi američki predsednik koji je morao dvaput da prođe kroz postupak za smenu, pri čemu se druga procedura protiv njega vodi kad je već sišao sa vlasti. Iako Tramp već svakako nije u Beloj kući, Predstavnički dom, pod kontrolom Demokratske stranke, glasao je za drugi impičment u nameri da osujeti eventualni pokušaj sad već bivšeg šefa vlade da se ponovo kandiduje za istu funkciju. Donji dom je optužio doskorašnjeg američkog lidera za „podsticanje na pobunu” jer je svojim simpatizerima poručio da odmarširaju do Kongresa neposredno pre nego što su oni upali u Kapitol. To se dešavalo na dan kad je zakonodavno telo potvrđivalo izbornu pobedu Džoa Bajdena, za koju je tadašnji prvi čovek Zapadnog krila govorio da je pokradena.
Postupak sad prelazi u Senat, gde će se odvijati suđenje, a ako „okrivljeni” bude osuđen, biće mu zabranjeno da se ponovo kandiduje za javne funkcije, pa i za Aveniju Pensilvanija na izborima 2024. Za osudu je potrebna dvotrećinska većina u Senatu, što znači da bi demokratskim senatorima trebalo da se priključi 17 republikanskih kolega da bi osudili Trampa.
Iako on nije rekao da će se ponovo pojaviti pred glasačima, ipak je više puta nagovestio takvu mogućnost, kao kad je, pozdravljajući se sa svojim pristalicama poslednjeg dana na vlasti, poručio da će se već nekako „vratiti”. Demokrate su bile za to da suđenje već počne, ali je lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel predložio duži rok da bi bivši predsednik imao vremena da pripremi odbranu. Postupak bi trebalo da krene 9. februara u gornjem domu, gde demokrate i republikanci imaju podjednak broj predstavnika (50 prema 50), ali prevagu ipak odnose demokrate zahvaljujući glasu Bajdenove potpredsednice Kamale Haris, koja je i predsednica Senata.
Kako piše „Njujork tajms”, konzervativci nisu jedinstveni kad je reč o opozivu. Desetoro njih se u Predstavničkom domu pridružilo liberalima i glasalo za smenu, a među njima je i Liz Čejni, kćerka nekadašnjeg potpredsednika Dika Čejnija. Drugi se pitaju da li je po ustavu smenjivati predsednika koji više nije na vlasti. Treći apeluju da se odustane od impičmenta da bi se smanjila polarizacija u društvu, podsećajući da je i novi šef Bele kuće u prvom govoru posle polaganja zakletve naglasio da je njegov glavni cilj jedinstvo nacije.
I pored toga što su prihvatili miran prenos vlasti i činjenicu da je Amerika dobila novog predsednika, konzervativni kongresmeni i senatori u najvećem broju nisu prihvatili i da je novembarsko glasanje bilo sasvim regularno, što je na liniji sa većinom glasača Republikanske stranke, koji tvrde da su izbori bili namešteni i da i dalje podržavaju bivšeg šefa administracije.
Pred početak novog impičmenta, članovi Kongresa su primili pretnje smrću, javili su mediji pozivajući se na obaveštajne izvore. Bezbednosne službe istražuju pretnje u kojima se navodi da bi pripadnici vašingtonske elite mogli biti napadnuti i izvan radnog mesta, a vlasti ne isključuju mogućnost da bi naoružani demonstranti mogli i da ponovo probaju da uđu u Kapitol, prenosi AP. Zbog toga su policija i pripadnici Nacionalne garde i dalje raspoređeni u prestonici, iščekujući početak drugog impičmenta protiv Trampa u Senatu.
Iz Nacionalne garde su saopštili da je broj gardista ipak smanjen sa 25.000, koliko je obezbeđivalo inauguraciju Džoa Bajdena prošle nedelje, na manje od 20.000. I pored upozorenja obaveštajnih službi, vojski i policije da bi ekstremni Trampovi podržavaoci mogli da sabotiraju Bajdenovu ceremoniju, zbog čega je u Vašingtonu proglašeno vanredno stanje a Kapitol pretvoren u tvrđavu kojoj niko nije moga da priđe, svečanost je protekla bez ikakvih incidenata. Broj gardista u glavnom gradu opadaće u narednim danima. Još 13.000 ljudi biće vraćeno kućama narednih dana tako da će se do sredine marta zadržati oko 5.000 njih, uglavnom zbog dešavanja u Senatu. Neposredno pre nego što je Bajden preuzeo vlast 20. januara, garda je pročešljala svoje redove i skinula sa zadatka nekoliko pripadnika za koje je utvrdila da su podržavali upad Trampovih pristalica u hram američke demokratije 6. januara. I vojska i policija vode istragu da bi svoje snage „očistile” od, kako se navodi, simpatizera ekstremne desnice.
Izvor: Politika/ Jelena Stevanović
