Zbog nedelovanja vlasti Bosne i Hercegovine (BiH), postoji rizik da ove godine bude izgubljeno 373,9 miliona evra iz sredstava dodeljenih ovoj državi u okviru Plana rasta, osim prošlogodišnjeg smanjenja od 108 miliona evra.
Ovo je rečeno banjalučkim „Nezavisnim novinama“ iz Odeljenja za komunikacije Delegacije Evropske unije (EU) u BiH, uz poruku da ponuda EU od gotovo milijardu evra za BiH kroz Plan rasta, u zamenu za sprovođenje usaglašenih reformi, i dalje predstavlja značajnu priliku za zemlju i njene građane.
Finansijska sredstva, koja je EU stavila na raspolaganje, dodali su, predstavljaju kombinaciju bespovratnih sredstava i izuzetno povoljnih kredita koji bi građanima doneli konkretne koristi, poput izgradnje modernih saobraćajnica, unapređenja energetske infrastrukture, poboljšanja digitalne povezanosti i otvaranja novih radnih mesta.
„Mere iz Reformske agende BiH, od čijeg provođenja zavisi dodela ovih sredstava, direktno podržavaju korake kojima se obezbeđuje napredak na evropskom putu i poboljšava kvaliteta života u oblastima kao što su digitalizacija, poslovno okruženje, energetska tranzicija, obrazovanje i veštine, kao i vladavina prava“, naglasili su iz Delegacije EU u BiH.
Dalje su naveli da su nedavni navodi u javnosti o prirodi EU pomoći u okviru Plana rasta netačni, precizirajući da je obim finansijskih sredstava dostupnih BiH značajan i da ga ne treba potcenjivati.
Naglasili su da samo bespovratna sredstava u iznosu od 280,3 miliona evra odgovara približno jednoj trećini godišnjeg budžeta institucija BiH, dok su uslovi kreditiranja znatno povoljniji od onih po kojima se BiH u poslednje vreme zaduživala na komercijalnim tržištima.
Dodaju da o načinu na koji će BiH koristiti sredstva iz Plana rasta takođe ne odlučuje Evropska komisija.
„Nakon provođenja usaglašenih reformi, polovina sredstava koja bi BiH primila bila bi direktno uplaćena u trezor BiH, a potom raspoređena u skladu s odlukama nadležnih organa“, konstatovali su iz Delegacije EU u BiH.
Kontrola javne potrošnje, naveli su dalje, ostala bi u rukama nadležnih domaćih organa, uz obavezu da se sve nepravilnosti direktno prijave Komisiji.
„U tom pogledu, BiH bi, jednako kao i ostali partneri sa Zapadnog Balkana, imala tretman sličan državi članici EU“, istakli su, dodavši da bi druga polovina sredstava, bila bi namenjena podršci strateškoj infrastrukturi kroz Investicijski okvir za Zapadni Balkan (WBIF).
Naglasili su da je od 2009. godine EU kroz WBIF obezbedila više od milijardu evra bespovratnih sredstava za više od trideset infrastrukturnih projekata u BiH, koji, ocenili su, dokazano donose koristi građanima, uključujući deonice auto-puta na Koridoru Vc, vetroelektrane, projekte unapređenja energetske efikasnosti, sisteme vodosnabdevanja i postrojenja za upravljanje otpadom.
Važno je, konstatovali su, da infrastrukturne prioritete utvrđuje sama BiH, a ne Evropska komisija, a njihova ocena se vrši na transparentan način i na osnovu objektivnih kriterija, uključujući sveobuhvatne analize troškova i koristi.
„Međutim, budući da je reč o novcu poreskih obveznika EU, primenjuju se standardni i opravdani mehanizmi zaštite. Iako prioritete i dalje utvrđuju domaće vlasti, projekti koji povećavaju zavisnost od fosilnih goriva više ne ispunjavaju uslove za finansiranje, u skladu s obavezujućim ciljem EU da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine“, rekli su iz Delegacije EU u BiH.
Pozvali su sve političke aktere u BiH da, kako navode, deluju brzo i odlučno kako bi u potpunosti iskoristili mogućnosti koje pruža Plan rasta, u korist građana koje predstavljaju i ostvarili napredak u evropskim integracijama, kao strateškom cilju zemlje.
BiH je već zbog kašnjenja u dostavljanju Reformske agende ostala bez oko 108 miliona evra.
Pošto je taj dokument konačno prihvaćen u oktobru 2025. godine, domaće institucije dobile su obavezu da sprovedu niz konkretnih mera kako bi se otvorio put ka preostalim sredstvima.
Među obavezama su reforme u oblastima elektronskog identiteta i elektronskih usluga, energetskog sektora, zaštite uzbunjivača, pravosuđa, radnih prava, zaštite novinara, kao i rešavanja dugovanja prema javnom servisu.
Poseban deo reformskog paketa odnosi se na uspostavljanje efikasnijeg sistema provere imovine sudija i tužilaca, kao i na jačanje integriteta pravosudnog sistema.
