MAGAZIN

Hit “Let It Snow” je napisan usred leta 1945. godine, kada je bio najtopliji dan

Image by <a href="https://pixabay.com/users/jillwellington-334088/?utm_source=link-attribution&utm_medium=referral&utm_campaign=image&utm_content=2971961">Jill Wellington</a> from <a href="https://pixabay.com/?utm_source=link-attribution&utm_medium=referral&utm_campaign=image&utm_content=2971961">Pixabay</a>

Hit “Let It Snow” je napisan usred leta 1945. godine, kada je bio najtopliji dan

Čuvenu pesmu pevala su mnoga svetka muzička imena

Pesma koja se izuzetno popularna tokom zimskih dana, pogotovo kada pada sneg, je “Let It Snow”. Čuvena numera nastala je davne 1945. godine, a napisali su je tekstopisci Semi Kan i Džul Stajn.

Pesmu “Let It Snow” prvi je snimo Von Monro, a kasnije i druga muzička imena, poput Petsi Klajn, Martine Mekbrajd, Garta Bruksa, Herba Alperta, Krisa Ajzaka, grupe “The Carpenters”, Džesike Simpson…

Možda najpoznatije dve verzije su one od Dina Martina i Frenka Sinatre.

Iako se pesma “Let It Snow” često povezuje sa Božićem, u samoj numeri se praznik ne pominje. Ono što je zanimljivo jeste da je ovaj hit napisan, verovali ili ne, usred leta.

– Pesma “Let It Snow” napisana je najtoplijeg dana u godini. Rekao sam Džulu Stajnu: “Zašto se ne bismo spustili na plažu i rashladili?” Rekao je, “Zašto ne bismo ostali ovde i napisali zimsku pesmu.” – rekao je svojevremeno tekstopisac Semi Kan.

Inače, oficijalni spot Din Martinove verzije pojavio se 2019. godine, a Sinatrin 2020. godine.

Von Monro – “Let It Snow”:

Din Martin – “Let It Snow”:

Frenk Sinatra – “Let It Snow”:

(Telegraf.rs), Vladimir Đorđević, Foto: Pixabay/ Jill Wellington

POSLEDNJE OBJAVLJENO

- Fatić i Rakić: Tranzicioni tužioc u senci će rukovoditi TRANZICIONOM PRAVDOM
  17/09/2021KOLUMNEIzvor: Nova.rs Profesori Aleksandar Fatić i Vojin Rakić, u autorskom tekstu pod naslovom “Srbija bi trebalo da sačuva časne sudije i Vrhovni kasacioni sud – kako bi, kada budemo vratili pravdu, ponovo imali i državu”, ističu da je izvršna vlast u Srbiji, a koja je u rukama jednog čoveka, uzurpirala zakonodavnu i sudsku. Autorski tekst prenosimo u celosti: „Građanima Srbije je jasno da je izvršna vlast uzurpirala zakonodavnu i sudsku vlast, a da je izvršnu vlast uzurpirao jedan čovek. Podele vlasti u Srbiji nema. Srbija je zato autoritarna država. A pošto njome vlada jedan čovek, ona je autokratija. Diktatura. Sultanistički oblik vladavine. Prema tome, pravosuđe u Srbiji potpuno je uništeno i instrumentalisano od strane vladajućeg režima. Ipak, sud u koji se građani još donekle nadaju jeste Vrhovni kasacioni sud. Taj sud ima tendenciju da donosi i pravedne, moralne presude. Osim njega, sličnu tendenciju pokazuje, verovatno i u većoj meri nego VKS, i Viši sud Beogradu. Posle teških zloupotreba i neregularnosti u sudovima koji otvoreno rade za vladajući režim, ni malo to čak ni ne skrivajući, i posle napada predsednika države na Vrhovni kasacioni sud i na sudiju Radmilu Dragičević Dičić i druge sudije i pristojne ljude, jedina barijera totalnom bezakonju, kako se bar čini, ostaje Vrhovni kasacioni sud, kao i nekoliko istaknutih i hrabrih sudija nižih sudova, poput Aleksandra Stepanovića, predsednika navedenog Višeg suda u Beogradu. Opozicija i građanska javnost uveliko se spremaju za uvođenje mehanizama tranzicione pravde posle smene režima kojima će građansko društvo, ali i narod u identitetskom smislu, morati najoštrije da se razračunaju sa korumpiranim kriminalcima i karijeristima u pravosuđu. U tom smislu najavljeno je i postavljenje tranzicionog tužioca u senci, čoveka koji će rukovoditi tranzicionom pravdom posle smene režima i koji će, u periodu važenja tranzicione pravde, kako je to u svoj program uneo Pokret “Novi 6. oktobar”, biti prvi čovek Specijalnog tužilaštva za politički i pravosudni kriminal. Ta osoba će imati na raspolaganju i elitnu policijsku jedinicu, samo za potrebe Specijalnog tužilaštva. Osim toga, on(a) će pred posebnim sudovima za politički i pravosudni kriminal, tražiti najoštrije kazne za korumpirane i nemoralne sudije i tužioce. Međutim, bilo bi dobro da sačuvamo Vrhovni kasacioni sud – naravno samo ako on bude hteo samog sebe da sačuva. To je najviši sud, koji se najmanje ofirao do sada, a novopostavljena predsednica tog suda, Jasmina Vasović, koja je, po funkciji, i predsednik Visokog saveta sudstva, protivno prozivkama u javnosti, nije još uvek učinila ništa čime bi kompromitovala integritet tog suda, i za to joj treba odati priznanje, jer to nije mala stvar u atmosferi u kojoj ona radi. Sada ćemo preneti u celini esej jednog bivšeg ministra pravde, o kome postoje različiti stavovi u javnosti u smislu njegovog političkog angažovanja, ali koji je, kao francuski đak, pravnik sa Sorbone i advokat, kao pisac, bio jedno od najsvetlijih lica pravničke profesije i razumevanja pravde. One sudije koje su u stanju da razumeju ovaj esej, imaće mogućnost da spasu ne samo svoje duše, već i da budu učesnici u spasenju sudstva u Srbiji. PRAVDA JE OSNOV DRŽAVE Na najvidnijem mestu u zgradi našeg suda naši očevi postaviše izreku: “Pravda je osnov Države”. Postaviše je tako da je sudije gledaju i kad ulaze u sud i kad iz suda izlaze. I parničari i advokati, da je imaju pred očima. I nije bilo rđavo. Da li zbog one neme opomene, ili zbog drugog nečeg, tek nije bilo rđavo. Narod pridavaše – s pravom ili bez prava – veliki značaj baš ovim rečima. A kad dođe rat i neprijatelj uze što je naše bilo, on nađe za neprilično da ove četiri reči stoje na onom mestu. Dovede stoga majstore te zakreči ovu opomenu… I narod – sklon prostom objašnjenju, pronađe da neprijatelj nije ni mogao drukčije raditi… Neprijateljev pojam države očigledno nije – objašnjavaše sebi – isti što i naš. Sila je osnova svekolikog njegovog rada, pa je sila osnov države njegove. Svaki je zato u Narodu imao prkosnu misao: “E, bogme, nećete vi dugo kada vam tako i sama reč Pravda oči bode”. Zaista, brzo zatim dođoše jedne pozne jeseni opet naši. Sijala su im se lica nezemaljski. Učini se svima da u njihovom hodu vide hod same Pravde. Pobegoše ispred njih neprijatelji. Zasija se naša zemlja. Ali u zgradi našeg suda one četiri reči ostadoše pokopane pod debelim slojem neprijateljskog kreča. U prvim trenucima radosti to se i ne primeti. A posle toga očekivahu da će, i inače oronula zgrada, pri prvoj neminovnoj opravci, vaskrsnuti u svom ranijem izgledu i značaju. Kad dođe opravka, pronađoše naši da bi bilo nezgodno da samo na tako vidnom mestu skidaju debeli sloj kreča, jer će – činilo im se – to biti nezgodno po lepi izgled same zgrade – a da svuda taj sloj slupaju, učini im se nezgodno, jer bi to bio znatan izdatak zbog ciglo četiri lepe reči. I tako preko neprijateljskog debelog sloja, uradiše svoj, i one četiri reči ne videše opet bela dana… Narod pak – sposobniji da shvati simbole i njihovu vrednost od onih koji treba da ga vode – odmahnu glavom. Ne razume on tuđe nerazumevanje. I čim mu se posle toga učini da nešto ne ide po pravdi, on progunđa kroz zube, pognutih leđa: “Ama, nije ni čudo šta se dešava, kad one naše zlatne reči ne pišu više u sudu: drugi mu je sad zakon!”. I tako godina za godinom prolazi. A pre neki dan sretoh seljaka prijatelja. Razvukle mu se usne na širok blažen osmejak. Zapitah ga, reda radi kako je. A on odgovori: “Nije dobro, ali biće bolje!”. Povede me do velikih stepenica što vode u sud i pokaza mi na prostrani zid kome stepenice do prve okuke vode. I dok moje oči jedva, kao zvezde kroz oblake, uspeše da ispod istančalih slojeva ipak pročitaju reči: “Pravda je osnov Države”, on nastavi: “Velim ti ja, biće bolje!”. Kad sa ovih reči skinu dvostruku koru što ih pokriva, a vidi se da nećemo dugo čekati na to, tada će biti bolje!”. Zatim se rastadosmo. Zar nije taj Narod stvorio najlepšu pesmu o nepobedivosti Pravde? Zar i svoju himnu ne počinje odanim rečima: “Bože pravde…?” Da bezgranične li vere! Zar Markova sablja – snaga – nije imala sama da iziđe iz stene kad dođe vreme narodnog vaskrsa? Zar Markov topuz nije imao sam da iziđe iz morske pučine kad nastane vreme narodnog ustanka? Tako i ona opomena što je naši očevi ostaviše, ne može do veka da bude pod onom korom… Tolika je snaga njena – narod misli – da će ona sama sobom sinuti iz mraka, u koji su je neprijateljstvo jednih i nedoraslost drugih, do sada držali… “Tada će biti bolje…!”. Eto, zato moramo sačuvati Aleksandra Stepanovića, zato moramo sačuvati i Vrhovni kasacioni sud, ako on bude hteo da se sačuva, i zato je neophodna tranziciona pravda. Jer narodu bez pravde, u sudstvu u kome su ove četiri zlatne reči prekrečene debelim slojem neprijateljskog naprednjačkog kreča – nema opstanka. Tako se vraćamo na početak ovog teksta: moralnog sudstva i suđenja po pravdi u Srbiji ostalo je još veoma malo – ako izuzezmo svetle institucionalne i personalne primere koje smo u ovom tesktu naveli. Ipak, ovaj narod je zadržao sećanje na to da je “Pravda osnov Države”. On razume: Kada budemo vratili Pravdu, imaćemo ponovo i Državu. To bi morao da razume i svaki sudija i svaki državnik. Svaki.“ Pročitajte jošVojin Rakić: SMRTNA KAZNA potpuno LEGITIMNA u uslovima tranzicione pravde u SrbijiAleksandar Fatić: Šta je tranziciona pravda za neupućeneFatić: Agencija za borbu protiv korupcije U IME REŽIMA preti Vojinu Rakiću, jednom od naših svetski najpoznatijih filozofaVučić ISPUNIO SVE ZAHTEVE, Bajden više nema razloga da se prema njemu ne odnosi kao prema ŠEFU MAFIJE Like this:Like Loading......

Pročitajte još

Tags: DIN MARTIN FRENK SINATRA MUZIKA PESMA SNEG

Ostavite komentar Cancel reply

MAGAZIN

Pogledajte kako se BMW iX sam vozi tražeći punjač i parking mesto

18/09/2021 politicki.rs

Objavljen snimak kako Savezna banka Nemačke pere milione evra (VIDEO)

17/09/2021 politicki.rs

MAGAZIN

Upozorenje na „internet apokalipsu“ zbog solarnih oluja

12/09/2021 politicki.rs

%d bloggers like this: