Hajde da odmah iznesem par, mislim, nespornih činjenica. Prvo, pobeda naroda predvođena studentima koja je izvojevana 25.10.2026. je veličanstvena i kao takva je Srbiju i naš narod svrstala u evropsku avangardu.
Mi smo kao društvo pokazali da smo sposobni da napravimo jaku političku zajednicu koja sa 2.300.000 ljudi koji su glasali za Studentsku listu, kao i još sigurno barem milion onih koji su van Srbije i nisu mogli da glasaju, kao i onaj deo stanovništva koji je blizu da postane punoletan. Ovo nam daje snagu od preko tri miliona ljudi i ta naša politička zajednica je brojnija od bilo koje evropske, čak računajući i nacije koje broje preko pedeset miliona stanovnika. Drugo, poraz na izborima koji je zbog poruka koje je dobio sa nekoliko važnih adresa iz inostranstva priznao Aleksandar Vučić ne znači njegov potpuni politički poraz.
I upravo je tu ključna stvar: narod je dao apsolutno poverenje i mogućnost da se sastavi vlada bez teških koalicionih pregovora, ali je to poverenje dato da bi izabrani preuzeli apsolutnu odgovornost da glavni zahtev građana bude u potpunosti ispunjen. A narod je rekao svoje: hapšenje i osuđujuće presude uz oduzimanje nelegalno stečene imovine za sve one koji su bili ključne perjanice odlazećeg režima, i to na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Samo od ispunjenosti tog zahteva zavisi da li će pozitivne tekovine 25. oktobra biti odbranjene.
U tom smislu uvek na pameti svi moramo imati sudbinu promena 5. oktobra i tužnu činjenicu da za kratko vreme niko više nije pozitivno pričao o tom događaju, a da danas gotovo vlada uniformno mišljenje kako je to negativan datum u srpskoj istoriji.
Šta je dakle potrebno da se desi pa da očekivanja naroda budu zadovoljena? U najkraćem, Aleksandar Vučić mora biti procesuiran za sva nedela koja je počinio. Dok se to ne dogodi ništa još nije završeno i mogućnost povampirenja zla i dalje će visiti nad Srbijom. Kako da se to dogodi bez prevelikih potresa? Pre svega je potrebno da naredna vlada sebi oroči mandat i to kako u pogledu trajanja, tako i u pogledu nadležnosti.
I tu treba imati u vidu sudbinu vlade DOS-a koju je u januaru 2001. sastavio Zoran Đinđić. Naime, pogrešna procena da je posle režima kakav je bio Miloševićev moguće napraviti vlast punog političkog kapaciteta i vladu punog mandata koštala je Srbiju izgubljene prilike, a Đinđića života. Otuda nova vlada kao glavni prioritet treba da ima borbu protiv mafije. Već na prvoj sednici kada se bude usvajao zakon o vladi treba usvojiti i set novih zakona protiv mafije. Posle toga prvih sto dana je ključno i u tih sto dana mora biti najmanje sto krupnih hapšenja. A to zasigurno neće biti lako.
Treba se setiti da je nakon 5. oktobra odlazeći režim organizovao pobune u zatvorima, oružanu pobunu Albanaca na jugu Srbije, kao i mafijaški rat na ulicama Beograda. Sve to je uz velike ekonomske probleme slomilo Đinđićevu vladu. Zato ne treba da iznenadi da i sada dobijemo tu vrstu problema koje će nam isporučiti sistem koji hoće da se očuva.
I baš zato skraćenjem mandata i fokusom na samo jedan veliki cilj, a to je borba protiv mafije, smanjuje se mogućnost pogrešnih političkih poteza koji bi onda bili iskorišćeni za kompromitaciju buduće vlade. Nakon tog jakog udara treba pripremiti izborne i medijske zakone i organizovati nove izbore na kojima bi se SNS i potpuno izbacio iz političkog života.
Ako slučajno nova vlast ne uhapsi Vučića i ako ostavi ovaj skupštinski saziv, napraviće se inkubator iz kojeg će se zmije ponovo izleći. Jer zamislite skupštinske prenose u kojima je Vučić lider opozicije koji kritikuje novu vlast za probleme koje im je on ostavio. Time bi se oprao u potpunosti i reorganizovao i išao na to da poput svog ortaka Roberta Fica ponovo zajaše.
Zato je važno držati tenziju i fokus javnosti. Društvo mora biti na visini zadatka, stabilno i kritički nastrojeno. A svaka naredna vlast treba da bude tek granično stabilna i lako smenjiva. Jer do sada smo imali posvađano i slabo društvo, a jake vlasti. Sada je vreme za drugačiji pristup!
Autor je predsednik Narodnog slobodarskog pokreta
Leave a Reply