General-major u penziji Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, komentarisao je za Sputnjik ćutanje režima Aleksandra Vučića na nasilje kosovskih Albanaca nad Srbima na Kosmetu, koji je sve intenzivniji poslednjih dana.
Kovač smatra da Kurti nikad ne bi pristupio realizaciji scenarija okupacije Kosova koji traje dva-tri meseca sa sve više pojačanom eskalacijom da nema i političku zaleđinu, a u vojnom smislu podršku Kfora i određenih članica NATO.
„Rat mu ne bi doneo ništa dobro, ali mislim da Kurti smatra da u ratnoj opciji može pojačati tzv. nezavsnost Kosova i Metohije tako što će na fonu ukrajinske krize dobiti još jaču podršku NATO zemalja na putu pridruživanja NATO i EU. Mislim da će Zapad na isti način kako je pravio presedan priznavanja lažne države Kosovo, a posle i stvaranja NATO države Kosovo, na osnovu Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa, primiti Kosovo u NATO. To će im biti nagrada, ali ona će doći tek nakon isteka onih 150 dana u implementaciji, odnosno posle konferencije o donaciji Srbije i Kosova.“, kazao je Kovač za Sputnjik.
Kovač podseća da se u poslednje vreme više ne spominje sporazum Beograda i Prištine, već Srbije i Kosova, a tako se „ indirektno govori o priznavanju lažne države Kosovo“. U poslednjim izjavama Kurti je to i potvrdio tako što je obelodanio da ceo Zapad misli, a i on to smatra, da je na osnovu Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa priznata lažna država Kosovo i da samo treba sačekati da prođe 150 dana, dodaje Kovač.
Kovač ipak ne veruje da će se Kurti upustiti u vojnu akciju bez obzira što je na brojnim tačkama rasporedio Kosovske bezbednosne snage koje su po njihovom, ali i NATO projektu buduća vojska Kosova.
„Ne verujem da će preduzeti klasičnu vojnu akciju etničkog čišćenja jer im to ne bi išlo u prilog, a i dalo bi legitimitet političkom i vojnom rukovodstvu Srbije da upotrebe Vojsku Srbije i da naše bezbednosne snage za vrlo kratko vreme izbiju na Ibar. Lično smatram da je to opravdano rešenje i da je davno trebalo preduzeti tu akciju“.
Prema Kovaču, u prethodnim mesecima iscrpljene su sve mere upozorenja prema Prištini i Srbija je ranije trebalo da interveniše, umesto što je „bolećivo tražila blagonaklon odnos Zapada“.
„Beograd nikad od Zapada neće dobiti zvaničnu političku saglasnost da uđe na sever Kosova i zaštiti narod, ali Srbija se ne sme više tako odnositi prema tom problemu. Dosta je bilo upozorenja i mislim da bi trebalo doneti odluku po kratkom postupku. Da se snage bezbednosti veoma brzo upute na sever Kosova i na taj način da se da do znanja i Prištini i NATO-u da neće gledati skrštenih ruku na nasilje nad srpskim stanovništvom bez obzira gde se ono dešavalo. Na severu ili južno od Ibra. Kad se snage bezbednosti nađu na Ibru, verujem da će i Priština donositi racionalnije odluke i da će izbegavati dalje nasilje prema srpskom narodu“, zaključio je Kovač.
