Potražnja za stanovima u Beogradu ne jenjava, a cene zakupa tek su u blagom padu, iako signali sa tržišta govore da je prošao talas velikog skoka stanarina od prošle godine, nakon dolaska značajnog broja Rusa i Ukrajinaca u našu zemlju.
Većina stanodavaca je upoznata sa obavezom da se za izdavanje nekretnine plaća porez, kao i da se stanari moraju prijaviti nadležnim institucijama, ali je u praksi veoma mali broj ljudi koji to i čini. S druge strane, kako tvrde poznavaoci prilika, niko ni ne proverava da li postoji ugovor između gazde i stanara, niti da li je plaćen odgovarajući porez, piše portal Direktno.rs.
Ipak, treba znati da je zakonska regulativa u ovoj oblasti poslednjih godina znatno pooštrena, pa se tako kazne za fizička lica koja izdaju stan a nisu prijavila podstanare kreću i do 300.000 dinara, dok je za pravna lica maksimalna kazna još veća – 800.000 dinara, navodi Biznis.rs.
Prihodi ugostitelja, odnosno lica koja imaju pravo na izdavanje nekretnina, spadaju u kategoriju ostalih prihoda i oporezuju se stopom od 20 odsto. Oporezivi prihod za kalendarsku godinu čini iznos od pet odsto prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, pomnožen brojem pojedinačnih ležajeva, odnosno kamp parcela i odgovarajućim koeficijentom prema kategoriji turističkog mesta saglasno zakonima kojima se uređuju ugostiteljstvo i turizam.
Prema rečima advokata Tijane Vladisavljević, regulativa u oblasti izdavanja stanova je oštrija nego ranije, a ovlašćenja nadležnih organa s tim u vezi znatno su proširena, u cilju suzbijanja sive zone.
– Fizička lica koja se kao vlasnici nepokretnosti bave poslovima davanja nekretnina u zakup mogu biti kažnjena od strane inspektora lokalne samouprave iznosom od 150.000 do 300.000 dinara, ukoliko ne rade u skladu sa zakonom. Ako se izdavanjem bavi pravno lice kršenje zakona se daleko strože kažnjava, pa kazne sežu od 80.000 do 800.000 dinara, u zavisnosti od vrste prekršaja – objašnjava naša sagovornica.
Lica koja žele da se bave poslovima izdavanja nekretnina, kako kaže Vladisavljević, treba najpre da se obrate jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi objekat koji će biti predmet izdavanja, i to odeljenju za turizam i ugostiteljstvo.
Za potrebe transparentnosti obavljanja ugostiteljske delatnosti formiran Centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (CIS). Ugostitelj koji pruža uslugu smeštaja, kako je navela, dužan je da preko CIS-a unosi podatke o korisniku usluge smeštaja. Takođe, svaki ugostitelj je obavezan da vodi računa o plaćanju boravišne takse.
Drastičan pad kirija u Beogradu
Prema rečima licenciranog agenta i suvlasnika agencije za nekretnine Kaće Lazarević, izdavanjem „stana na dan“ se prvenstveno bave pojedinci, a ne agencije koje se bave prodajom i izdavanjem nekretnina.
Tu postoji, kako kaže, više obaveza nego kod mesečnog izdavanja, ali je zarada odlična. Sa druge strane, ljudi koji izdaju stanove na mesečnom nivou zarađuju manje, ali nemaju običaj da to saopšte institucijama.
– Veoma mali procenat ljudi koji izdaje stanove to i prijavljuje. Moraju da prijave Ministarstvu unutrašnjih poslova kad su im klijenti stranci, onda imaju zakonsku obavezu i sa tim se ne igraju. Sam porez na zakup se plaća 20 odsto, a on se umanjuje za zajedničke troškove održavanja stana, što je oko pet odsto, što znači da se plaća oko 15 procenata svote koja se dobija od zakupca. Plaćanje se vrši tromesečno. Nekada je proveru trebalo da vrše upravnici stambenih zajednica, što više nije slučaj – istakla je Lazarević.
Prihodi po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga
Član 84b Zakona o porezu na dohodak građana uređuje pitanje prihoda po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga na najdetaljniji mogući način:
– Prihodima od ugostiteljskih usluga smatraju se prihodi koje fizičko lice saglasno zakonima kojima se uređuju ugostiteljstvo i turizam ostvari od pružanja ugostiteljskih usluga u ugostiteljskom objektu domaće radinosti i objektu seoskog turističkog domaćinstva.
– Prihodima iz stava 1. ovog člana smatraju se prihodi koje fizičko lice saglasno zakonima kojima se uređuju ugostiteljstvo i turizam ostvari od usluga smeštaja u ugostiteljskom objektu domaće radinosti i objektu seoskog turističkog domaćinstva u periodu do 30 dana.
– Ugostiteljskim objektom domaće radinosti i objektom seoskog turističkog domaćinstva u smislu st. 1. i 2. ovog člana smatra se ugostiteljski objekat domaće radinosti (kuća, apartman i soba) i objekat seoskog turističkog domaćinstva, u smislu zakona kojima se uređuju ugostiteljstvo i turizam.
Nastavi sa čitanjem OVDE
