Nemačka vlada je odobrila spornu reformu obaveštajnih službi. Ako prođe Bundestag i Bundesrat, novi zakon bi trebalo da stupi na snagu od 1. januara. Stranke opozicije oštro kritikuju reformu.
Bilo je očekivano da će vlada odobriti dugo raspravljanu i žestoko kritikovanu reformu obaveštajnih službi, što je u sredu 12. avgusta i učinila. Sada to još treba da urade Bundestag i Bundesrat. To bi trebalo da bude završeno do kraja godine. Stupanje na snagu planirano je za 1. januar 2027.
S obzirom na rastuću pretnju od sabotaže i špijunaže, Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka (BfV), odgovoran za unutrašnju bezbednost, i Savezna obaveštajna služba (BND), odgovorna za obaveštajne poslove u inostranstvu, dobiće proširena ovlašćenja. Više neće biti ograničeni na prikupljanje i analizu informacija, već će biti ovlašćeni i za aktivno delovanje.
Na primer, BfV-u će biti dozvoljeno da se infiltrira u računarske sisteme napadača i onesposobi ih, da pokreće protivnapade i sabotira oružje i eksploziv terorista. BND bi takođe trebalo da dobije zadatak odbrane na domaćem terenu kako bi oslabio napadače.
„Ne želim tajnu policiju u Nemačkoj“
Zeleni kritikuju reformu, navodeći da ove već sada moćne službe neće biti podvrgnute dovoljnoj kontroli. Takođe smatraju da je ugroženo strogo razdvajanje obaveštajnih službi i policije.
„Ovom reformom Dobrint (ministar unutrašnjih poslova – prim. ur.) pokušava da izbriše tu granicu“, rekao je stručnjak Zelenih za unutrašnju politiku Konstantin fon Noc.
„U budućnosti će agenti moći da deluju i protiv građana – a da to ne bude transparentno i podvrgnuto vladavini prava, kao što je slučaj sa policijom“, dodao je on.
FDP takođe oštro kritikuje plan. Šef ove stranke, Volfgang Kubicki, optužio je saveznog ministra unutrašnjih poslova Aleksandera Dobrinta (CSU) za „kršenje istorijskog tabua“. Strogo razdvajanje obaveštajnih službi i policije, rekao je, ima veoma dobre i istorijske razloge.
„Ne želim tajnu policiju u Nemačkoj“, rekao je Kubicki za Augsburger Algemajne. „Želim potpunu sudsku kontrolu kršenja osnovnih prava i državu koja razume da se sloboda ne brani njenim ograničavanjem“, rekao je on.
Načelo razdvajanja smatra se lekcijom naučenom iz perioda nacizma. U to vreme, takozvana Tajna državna policija (Gestapo) brutalno je delovala protiv političkih protivnika nacista, kao i Jevreja i drugih grupa, raspolažući širokim ovlašćenjima.
Stranka Levice planove naziva zaboravljanjem istorije
Stranka levice je takođe kritikovala plan. Svojom reformom, Dobrint ukida „istorijsko načelo razdvajanja policije i obaveštajnih službi“, rekla je ekspertkinja za unutrašnju politiku Klara Binger.
„Svako ko obaveštajnim službama daje pravo na operativno delovanje, ovlašćenja za sabotažu i državom podržana ovlašćenja za hakovanje, planira novu nemačku tajnu policiju“, rekla je Bingerova, nazivajući to zaboravljanjem istorije i neodgovornošću.
Ulrih Toden, portparol Stranke levice u Bundestagu za pitanja odbrane, kritikovao je reformu, govoreći o potpunom nedostatku vladavine prava. „Ono što potpuno nedostaje jeste nadzor – i parlamentarni nadzor i nadzor poverenika za zaštitu podataka“, rekao je on. To, tvrdio je, omogućava zadiranje u privatni život građana – na primer, špijuniranjem.
Alternativa za Nemačku (AfD) takođe smatra da su ugrožena prava građana i u potpunosti odbacuje plan reforme.
CDU ukazuje na povećane pretnje
Predsednik Odbora za parlamentarni nadzor, Mark Henrihman (CDU), priznao je da je načelo podele vlasti razvijeno posle Drugog svetskog rata „iz opravdanih istorijskih razloga“ i da su obaveštajne službe bile ograničene na prikupljanje informacija. Međutim, trenutna situacija to više ne dopušta, rekao je političar CDU novinskoj agenciji AFP. Kako bi se borile protiv akutnih pretnji, od kampanja dezinformisanja i hakerskih napada do sabotaže, službe moraju biti sposobne da brzo i samostalno reaguju, smatra on.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrindt takođe je ukazao na povećane opasnosti. „Stanje hibridnih pretnji, pokušaji destabilizacije putem sabotaže, špijunaže, kiber-napada i tajnih operacija stranih sila dobijaju novi odgovor“, rekao je Dobrint za list Bild. „Reforma će transformisati naše obaveštajne službe u prave obaveštajne agencije“, rekao je on. Prema njegovim rečima, „krajnje je vreme da se pozicioniramo tako da budemo konkurentni i ravnopravni sa našim partnerskim službama širom sveta“.
Šefica Ureda saveznog kancelara Nina Varken (CDU) takođe smatra da je hitno potrebno delovati. „Nećemo stajati skrštenih ruku dok uticaj, sabotaža i pretnje temeljima našeg ustava i našeg slobodnog društva nastavljaju da rastu“, rekla je ona za list Rajniše Post. „Samo uz više ovlašćenja i moderne mere naše obaveštajne službe mogu efikasno da se suprotstave ovim hibridnim napadima“, smatra Varken.
