Izbori će, prema rečima predsednika Srbije, biti raspisani „za koji dan“. Teren se uveliko priprema – i vlast i studenti obilaze Srbiju, RIK održava sednice, menjaju se pojedine procedure. Dok vlast tvrdi da je do sada primenjeno 18 od 25 preporuka ODIHR-a za poboljšanje izbornog procesa, Emilija Orestijević iz CeSID-a za Insajder kaže da je prema njihovim analizama trenutno implementirano pet od ukupno 25 datih preporuka, dok je još pet delimično primenjeno. Orestijević ocenjuje da je ključni uslov za napredak izbornog procesa i demokratije u Srbiji – rešavanje pitanja medijske neravnopravnosti, funkcionerske kampanje i pritisaka na birače i upozorava da najveći problem u biračkom spisku predstavlja sporan put podataka kroz sistem.
Loši uslovi i adekvatan prostor na biračkim mestima u Srbiji predstavljaju daleko veći problem za regularnost izbora od samog dizajna paravana za glasanje, naglašava Emilija Orestijević za Insajder.
Ona objašnjava da se glasanje često organizuje u neadekvatnim i improvizovanim prostorima poput privatnih lokala i prodavnica, gde zbog gužvi i nedovoljno prostora za posmatrače i biračke odbore nastaju tenzije zbog čega, kako ističe, nikakva promena paravana ne može sama po sebi garantovati bezbednost i tajnost glasanja i podseća na to da da među preporukama ODIHR-a postoji i preporuka o pristupačnosti biračkom mestu osobama sa invaliditetom.
„Imamo mi i preporuku da treba da se obezbedi veća pristupačnost biračkim mestima osobama sa invaliditetom. Dakle, umesto šire, kako da kažem, organizacije, bolje organizacije biračkih mesta u totalu, kojim bi se rešavalo mnogo više stvari od prostih paravana, opet se nekako ide na ta delimična rešenja kako bi se možda neke pojedinačne stvari štiklirali, ispunili i tako dalje. Tako da, po meni, mislim da treba razmišljati šire. I koliko sam shvatila, ova odluka je vraćena na neku radnu grupu Republičke izborne komisije, to nije usvojeno, i treba zapravo pristupiti reorganizaciji ukupnog pristupa samim biračkim mestima“, kaže Orestijević za Insajder.
Na pitanje o dosadašnjim rezultatima i očekivanjima od nove komisije za reviziju biračkog spiska, Emilija Orestijević ističe da to telo predstavlja ogroman institucionalni pomak i dugoročni mehanizam za rešavanje problema, ali odgovara da je komisija u svom radu bila ograničena samim dizajnom, zakonskim ovlašćenjima i načinom pristupa podacima u jedinstvenom biračkom spisku.
„Kada vi dođete na biračko mesto, vi vidite izvod iz biračkog spiska, tu su ime, prezime, adresa, ime roditelja, jedinstveni matični broj građana. Mi smo isto to mogli da vidimo, samo da kažem, iznutra. Međutim, taj pristup nije bio dovoljan komisiji mesecima da uspe da uporedi neke baze, dakle da krene na nekom dubljem nivou da upoređuje podatke iz različitih evidencija sa onim što zapravo imamo u jedinstvenom biračkom spisku. Mi sada imamo taj pristup. Dakle, sada je, na osnovu neke koordinacije sa različitim organima, taj pristup mnogo širi uspostavljen i mi aktivno radimo na tome da uporedimo baze i da vidimo šta je zapravo stanje u biračkom spisku. Da li će građani moći da osete razliku na samim biračkim mestima na osnovu ovoga što je komisija do sada uradila? Neće. Ali, da budem potpuno objektivna, čini mi se da nikada nije ni bilo realno za očekivati da će nekoliko meseci nakon uspostavljanja komisije moći da budu rešeni problemi kojih ima toliko mnogo, jer se oni talože godinama i ne rešavaju se, da će oni moći da budu rešeni na nivou da građani osete neki kvalitet ili neko unapređenje na samom biračkom mestu“, objašnjava.
Šta je najteže proveriti u biračkom spisku?
Orestijević ocenjuje da je ključni uslov za napredak izbornog procesa i demokratije u Srbiji – rešavanje pitanja medijske neravnopravnosti, funkcionerske kampanje i pritisaka na birače i upozorava da najveći problem u biračkom spisku predstavlja sporan put podataka kroz sistem.
„Dok se ne reše pitanja medijske neravnopravnosti učesnika, funkcionerske kampanje i pritiska na birače, nećemo moći da osetimo nikakav napredak u kvalitetu izbornog procesa i generalno demokratije u Srbiji. A kada je pitanje šta je najteže proveriti u biračkom spisku, to je, evo, najjednostavnije rečeno – put podataka od organa do organa, od sistema do sistema. Dakle, promena adrese prebivališta je jedna vrlo, da kažem, jednostavna životna promena koja se dešava. Vi odete i prijavite u Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno nadležnu jedinicu, prijavite promenu prebivališta. I taj podatak se negde evidentira. A onda vi shvatite da taj podatak nije otišao, recimo, do jedinstvenog biračkog spiska. Ili je otišao do jedinstvenog biračkog spiska, ali nije evidentiran negde drugo“, smatra sagovornica Insajdera.
Odgovarajući na pitanje da li bi prenos podataka o promeni prebivališta morao da bude automatizovan, Orestijević kaže da bi to tako trebalo da bude, ali ističe da su članovi komisije tokom provere sistema shvatili da postoji veliki problem u tome kako se podaci zapravo ažuriraju.
„To vrlo često nisu namerne greške. Dakle, to nije nešto što se dešava kao vrsta manipulacije sa podacima u biračkom spisku, ali je činjenica da postoje ogromne mane u sistemu koji je vrlo često zastareo, u tome što se mnogo stvari oslanja na kapacitete pojedinaca na lokalnom nivou koji u suštini barataju ogromnim brojem podataka, i sa nekim usiljenim rešenjima koje smo mi usvojili u međuvremenu, a to je, recimo, onaj odloženi prijava prebivališta, dakle, da bi se sprečile ove, da kažem, migracije birača za izbore, to sada prosto vi kada odete na teren, vi vidite da različiti lokalni referenti potpuno različito rade. Neko to radi u papirima, neko u Excelu, neko drži po fiokama te spiskove. Dakle, to je jedna čitava ogromna kompleksna procedura u kojoj mi pokušavamo da ustanovimo, ne da rešimo anomalije, kao postoji jedan problem pa ćemo mi njega sada da rešimo, nego uzrok. Jer dok mi budemo rešavali posledice tog uzroka, mi se u suštini nećemo mrdnuti predaleko sa napredovanjem“, ističe ona.
Komentarišući kako funkcioniše baza podataka, Orestijević objašnjava da u Srbiji postoji jedinstveni birački spisak, ali da ga u praksi „hrane“ lokalne samouprave. Ona ističe da se prilikom provere sistema shvata da problem ne leži u pojedinačnim podacima sami po sebi, već u načinu na koji se ti podaci na izlazu unose i osvežavaju.
„U tome je i suština, što vi kada krenete da kopate, vi zapravo shvatite da nije reč o pojedinačnim podacima, nego o načinu na koji se ti pojedinačni podaci na izlazu hrane. I kako od različitih organa zapravo negde ne dođe podatak da je neko preminuo, pa ga imate u jedinstvenom biračkom spisku, a on je upisan u matičnu knjigu umrlih, ili nije upisan u jedinstveni birački spisak, preminuo je negde u inostranstvu, ali MUP nema evidenciju o tome“, objašnjava.
O tome da li zato što je neko neažuran ili je loše uradio unos izaziva nepoverenje građana u birački spisak, Orestijević kaže da svaki podatak i svaka promena moraju da budu zasnovani na nekom rešenju, ali da je reč o tome da da imamo skup različitih praksi i neujednačenih praksi na lokalnom nivou koje, kako ističe, „generišu veliki broj problema na kraju na izlazu u jedinstvenom biračkom spisku“.
„Implementirano pet od 25 ODIHR-ovih preporuka za izbore i još pet delimično“
Na pitanje o primeni ODIHR-ovih preporuka za predstojeće izbore, Emilija Orestijević kaže da je od ukupno 25 datih preporuka trenutno implementirano pet, dok je još pet delimično primenjeno. Ona objašnjava da su u julu, tokom sastanka sa predstavnicima ODIHR-a, ažurirali procenu i sistematično analizirali šta predstavljaju samo zakonske izmene na papiru, a šta zaista proizvodi promenu u praksi. Istovremeno naglašava da postoji čitav niz preporuka čija se primena ne može oceniti u ovom trenutku, već se mora sačekati sam izborni dan i uvid u praksu, poput sprovođenja obuka za biračke odbore.
„Ono što je naša statistika jeste da je 5 od 25 implementirano, i još 5 delimično. Zapravo su sve one koje su suštinske, a koje se odnose na one probleme o kojima sam pričala malopre, a to je ta medijska neravnopravnost, čuveni REM sa kojim smo ostali prosto u nekom vakumu i tu negde kao postoji neka nada da će se nešto dogoditi, ali to telo mora zapravo da funkcioniše, ne samo da postoji na papiru. Dakle, mi smo u toj julskoj proceni u suštini za 6 naveli da apsolutno nije primenjeno, i među njima je većina onih koje zapravo prave neku vrstu promene kada je reč o kvalitetu izbornog procesa“, naglašava Orestijević.
Na pitanje o tvrdnjama vlasti da je primenjeno 18 od 25 preporuka ODIHR, Orestijević objašnjava da pojedine preporuke spadaju u uvažene jer su uvedene u zakon, ali ističe da je njihova praktična primena odložena, navodeći kao primer obuke za biračke odbore čija je primena, kako kaže, odložena za 2028. godinu.
„Mi to ne možemo da vodimo kao implementiranu preporuku, zato što mi moramo da vidimo kako će to zaista da izgleda u praksi. Da li će kriterijumi za izbor članova biračkih odbora koji će prolaziti obuku biti jednaki za sve? Da li će to biti transparentno? Da li će zaista ta obuka biti kvalitetna na nivou da može da napravi promenu u kvalitetu rada biračkih odbora? Mi sada imamo, to su hiljade i hiljade ljudi koji učestvuju u realizaciji izbornog dana u stalnom i u proširenom sastavu, dakle to se penje na stotine hiljada ljudi koji se plaćaju iz državnog budžeta, koji vrlo često prave greške i nemaju nikakvu vrstu odgovornosti za to što prave greške. Dakle, to je jedna od suštinskih stvari što kod nas u izbornom procesu zapravo ne postoji odgovornost za stvari koje se učine ni u jednom koraku“, ocenjuje sagovornica Insajdera.
Kako zaštititi biračko pravo i reagovati u slučaju nepravilnosti?
Na pitanje o tome kako građani mogu da zaštite svoje biračko pravo i šta bi trebalo da provere pre izbornog dana, Orestijević kaže da tradicionalne analize nakon svakog izbornog ciklusa pokazuju da građani u Srbiji uopšte ne poznaju mehanizme za zaštitu svojih prava. Ona objašnjava da birači uglavnom znaju samo kako da provere gde glasaju, dok ne znaju kako i kome mogu da prijave uočene nepravilnosti, niti kako da reaguju u situacijama poput pritisaka ili zloupotreba na samom biračkom mestu.
„U tom smislu, veoma je važno za sve nepravilnosti koje se dogode na biračkim mestima u vezi sa slobodom i tajnošću glasa. Ako je neko sprečen da glasa, dakle, postoji način da se uloži prigovor lokalnoj izbornoj komisiji i da se traži zaštita izbornih prava. Ono što je objektivni problem je što se nama nepravilnosti, to je trend vrlo stabilan, sele sa biračkih mesta na prostor izvan biračkih mesta gde više lokalne izborne komisije nisu telo kojem možete da se obratite, već vam ostaju policija i tužilaštvo kao tela koja mogu da reaguju, dakle, ili po službenoj funkciji ili po prijavi“, poručuje Emilija Orestijević iz CESID-a.
