U Kijevu je obeležen Dan nacionalne zastave kada je pre 35 godina Ukrajina proglasila nezavisnost.
„Rusija nije odustala od stava da Ukrajina ne treba da postoji“, rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, veruje, ipak, da će Moskva izgubiti rat.
Prema njegovim rečima, 300.000 Rusa, koji će biti mobilisani na jesen, mogli bi da otvore nove pravce na frontu na istoku Ukrajine ili u Černigovsko-Kijevskoj oblasti.
Smatra da se koridor mogućnosti za mirovne pregovore sa Rusijom otvara od samita G20, koji će se održati u decembru u Sjedinjenim Američkim Državama, do kraja leta sledeće godine.
Istakao je da su ratni napori Ukrajine dodatno komplikovani zbog ovogodišnjeg finansijskog jaza u sektoru odbrane od 27 milijardi dolara.
Ruski predsednik Vladimir Putin kaže da je glavni problem što je „neonacistička ideologija danas temelj ukrajinske državnosti“.
Ponavlja da borba protiv rusofobije i želje da se uništi sve rusko u Ukrajini, predstavlja jedan od razloga za „specijalnu vojnu operaciju“.
Ukrajinski zvaničnici naveli su da je u Harkovskoj oblasti ruski dron pogodio električni voz na relaciji Lozova–Harkov, pri čemu su dve osobe poginule, a pet je povređeno.
Snage bespilotnih sistema Oružanih snaga Ukrajine tvvrde da su pogodile ruske lovce Su-33 i Mig-29, kao i osam radarskih kompleksa, položaje diviziona PVO sistema S-400.
Poseta specijalnih izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa Stiva Vitkofa i Džereda Kušnera Kijevu i Moskvi za sada je odložena, rekao je izvor agencije Tas.
Taj izvor 8. avgusta naveo je ranije da bi se posete Vitkofa i Kušnera Kijevu i Moskvi mogle desiti u roku od sedam do deset dana.
– Britanski premijer u poseti Ukrajini, predaće Kijevu poverljive podatke
Britanski premijer Endi Bernam saopštio je da će danas posetiti Ukrajinu, povodom obeležavanja Dana nezavisnosti te zemlje, kao i da će iskoristiti putovanje da Kijevu preda poverljive podatke kako bi se započela proizvodnja raketa dugog dometa SCALP u Ukrajini, navodi se u saopštenju Dauning strita.
– Evropska komisija odobrila 6,1 milijardu evra za odbranu Ukrajine
Evropska komisija saopštila je da je danas odobrila Ukrajini 6,1 milijardi evra za nove nabavke odbrambene opreme, koji su namenjeni za nabavku sistema protivvazdušne i raketne odbrane, raketa, municije i radara.
Finansiranje, koje je deo Zajma za podršku Ukrajini (UASL) od 90 milijardi evra, dolazi u trenutku kada Rusija eskalira napade balističkim raketama i dronovima, navodi se u saopštenju EK uz napomenu da se time potvrđuje i posvećenost Evrope podršci odbrani Ukrajine od, kako se navodi, ruske agresije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je tim povodom da se danas, na Dan nezavisnosti Ukrajine, Evropa pokazuje da je podrška EU nepokolebljiva i konkretna.
„Danas smo odobrili 6,1 milijardu evra za sisteme vazdušne i raketne odbrane, rakete, municiju i radare koji su Ukrajini hitno potrebni. Dok Rusija intenzivira svoje napade, mi se angažujemo da pomognemo Ukrajini da zaštiti svoj narod i brani svoje nebo. Evropa je uz Ukrajinu i mi ćemo joj pružiti ono što joj je potrebno, kada joj je potrebno“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Kako je saopšteno, Ukrajina će nabavljati proizvode „od odbrambenih kompanija Evropske unije“, kao i da sposobnost Ukrajine da se odbrani zavisi od brze dostupnosti kritičnih odbrambenih proizvoda.
Ukrajinski sporazum o odbrani (UASL) obezbeđuje 30 milijardi evra za budžetsku pomoć i 60 milijardi evra za odbranu tokom perioda 2026-2027, uključujući 28,3 milijarde evra u 2026. godini za jačanje kapaciteta odbrambene industrije Ukrajine, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
U februaru 2026. godine, Evropski parlament i Savet usvojili su Uredbu 2026/467 kojom se uspostavlja Zajam za podršku Ukrajini, kojim se Ukrajini pruža do 90 milijardi evra podrške koja ima dve komplementarne komponente: jačanje odbrambenih sposobnosti i kapaciteta odbrambene industrije Ukrajine i podršku održavanju osnovnih državnih funkcija, javnih usluga i ekonomske otpornosti.
Nakon što je Ukrajina podnela svoju Strategiju finansiranja u martu 2026. godine, Savet je 23. aprila 2026. godine usvojio implementacionu odluku kojom se dodeljuje do 45 milijardi evra za 2026. godinu.
To uključuje 16,7 milijardi evra budžetske podrške, podjednako podeljene između Instrumenta za Ukrajinu i Makrofinansijske pomoći, pri čemu svaka iznosi do 8,35 milijardi evra, i 28,3 milijarde evra za kapacitete odbrambene industrije.
– Nad Moldavijom detektovan signal u vazdušnom prostoru, Rumunija podigla vojne avione
Sistem za radarski nadzor Ministarstva nacionalne odbrane Rumunije detektovao je jutros oko 6 časova, povremene signale u vazdušnom prostoru Republike Moldavije, u oblasti Kahul, od kojih se jedan kasnije pojavio u oblasti Targu Bujor, u okrugu Galac.
Prema saopštenju Ministarstva nacionalne odbrane, dva aviona F-16 rumunskog vazduhoplovstva i jedan helikopter podignuti su sa zemlje radi praćenja situacije, prenosi Ađerpres.
Kako je navedeno, Nacionalni vojni komandni centar obavestio je Generalni inspektorat za vanredne situacije u vezi sa uspostavljanjem mera za uzbunjivanje stanovništva u ciljanom području.
– Ukrajina danas slavi 35. godišnjicu od proglašenja nezavisnosti
Ukrajina danas slavi 35. godišnjicu od proglašenja nezavisnosti, praznika koji je ustanovljen u čast kada je Vrhovna rada Ukrajinske Savezne Sovjetske Republike usvojila Akt o proglašenju nezavisnosti Ukrajine 24. avgusta 1991. godine – politički i pravni dokument kojim je utvrđen novi status države.
Ovaj status je konačno učvršćen nacionalnim referendumom 1. decembra 1991. godine, kada je 90,32 odsto građana podržalo nezavisnost.
Komandant Oružanih snaga Ukrajine, general-major Mihailo Drapati je kazao da Ukrajinci dobro znaju cenu nezavisnosti, i da je borba za nezavisnost sada na ovoj generaciji ljudi, prenosi Ukrinform.
„Pre 35 godina, Ukrajina je povratila svoju nezavisnost. Ali naša borba za nju nije počela 1991. godine. Pre nas su bile generacije Ukrajinaca koje su se borile za svoju državu, išle u ilegalu, sedele u zatvorima, sačuvale svoj jezik, kulturu i pravo da se nazivaju Ukrajincima kada su zbog toga bili kažnjeni. Danas je ova borba pala na nas“, kazao je Drapati.
Drapati je kazao da je pred Ukrajincima „teška borba“ ali da oni znaju „za šta se bore“, odnosno „za nezavisnu Ukrajinu“.
Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha dočekao je juče na železničkoj stanici u Kijevu lidere šest evropskih zemalja i druge visoke zvaničnike koji su stigli u glavni grad uoči Dana nezavisnosti Ukrajine.
Ove godine, Ukrajina slavi svoj najveći nacionalni praznik po peti put u kontekstu opšteg rata koji je Rusija pokrenula protiv ukrajinskog naroda.
U Ukrajini i širom sveta planiranu sa za danas različiti događaji kojima će biti obeležen Dan nezavisnosti Ukrajine.
– U padu ostataka drona na vrtić u ruskom Krasnodaru stradalo dvoje dece, sedmoro povređeno
Dvoje dece je poginulo, a sedmoro dece i dvoje odraslih je povređeno kada su ostaci drona ukrajinskih oružanih snaga pali na privatni dečji vrtić u Krasnodaru, na jugu Rusije, a nakon napada izbio je požar u skladištima, izjavio je danas guverner Krasnodara Venijamin Kondratjev.
„Delovi drona pali su na privatni dečji vrtić u Krasnodaru. Nažalost, dvoje dece je poginulo“, rekao je Kondratjev u objavi na platformi Maks, prenosi RIA Novosti.
Dodao je da je u padu delova drona povređeno sedmoro dece i dvoje odraslih.
Ostaci drona izazvali su požar u skladištima, a spasioci rade na gašenju požara a u padu ostataka drona oštećene su višespratne stambene zgrade i jedan soliter u izgradnji.
Ruska firma za onlajn prodaju Ozon je saopštila da je pogođen njihov objekat u Krasnodaru i da su zaposleni evakuisani, kao i da povređenih nije bilo.
