Predrag Vuković
Aleksandar Stub smatra da Rusija neće napasti NATO i da joj je prostor za eskalaciju ograničen
Finski predsednik Aleksandar Stub, čija zemlja deli sa Rusijom granicu dugu 1.300 kilometara, ne strahuje od rata sa Moskvom. U intervjuu za nemački Bild, Stub je doveo u pitanje upozorenja iz Nemačke o mogućnosti ruskog napada na NATO i pozvao na smiren odgovor na hibridne napade Moskve. Istovremeno, on je jasno naveo svoj cilj: Rusija mora biti poražena. „Ne verujem da bi Rusija ikada želela da napadne najmoćniji vojni savez na svetu, NATO.“
Govoreći o upozorenjima nemačkog Ministarstva odbrane i Bundesvera da bi Rusija do 2029. godine mogla da bude u stanju da napadne teritoriju NATO-a, Stub je rekao da, ako neko ima takvu „kristalnu kuglu“, to je divno, ali da on jednostavno ne vidi ni dokaze ni činjenice za to.
On je dodao da ne veruje da bi Rusija ikada želela da napadne najmoćniji vojni savez na svetu, NATO. Objašnjavajući svoj stav, Stub je rekao da ne govori da treba da se svi opuste, već da uvek treba biti spreman za najgore kako bi se to sprečilo.
Prema njegovim rečima, Finska raspolaže obaveštajnim podacima, ali i odvraćanjem koje je „snažnije od odvraćanja bilo koje druge vojne sile bilo gde u svetu“. Ono se, kako je rekao, zasniva na konvencionalnim snagama, raketama i nuklearnom oružju. „Ni za jednu silu na svetu nema smisla da stavlja odlučnost ovog saveza na probu.“
Kina i mogućnost ruskog nuklearnog udara
Finski predsednik je skeptičan i prema mogućnosti da Rusija upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini.
„Ovog leta je kineski ministar spoljnih poslova bio kod mene u poseti i pokrenuo sam tu temu. A on je rekao: ’Nikada nećemo dozvoliti da se to dogodi.‘ I mislim da je to prilično efikasno odvraćanje.“
Stub smatra da je cilj ruskog „informacionog ratovanja“ širenje straha u Evropi. „Rusija želi da mi Evropljani sedimo ovde i raspravljamo: Da li će Rusija eskalirati? Da li će upotrebiti nuklearno oružje? Da li će Rusija napasti NATO i Evropu?“
Prema njegovim rečima, mogućnosti Rusije za dalju eskalaciju trenutno su prilično ograničene. „Jedino čime Rusija još može da eskalira jeste mobilizacija. A mobilizacija bi, mislim, imala unutrašnjopolitičke posledice u Rusiji.“
Ipak, Stub smatra da je mobilizacija u Rusiji na jesen verovatna. „Ako pogledate zakone koje sada usvajaju – u suštini se radi o zatvaranju granica i ograničavanju slobode kretanja – onda je to pokazatelj. Jer istina je da ovim tempom više ne mogu još dugo da održe svoje ratne napore.“
Prema rečima finskog predsednika, ruska vojska mesečno gubi između 30.000 i 35.000 vojnika, dok se istovremeno regrutuje samo 27.000 novih vojnika. „Dakle, imaju sve manje vojnika u sve složenijoj situaciji.“ Zbog toga Stub smatra malo verovatnim i napad na drugu zemlju. „Da bi sada odjednom mogli da mobilišu snage za dva fronta – to jednostavno ne vidim.“
„Nikada ne treba potceniti koliko ekonomskih teškoća Rusi mogu da podnesu“
Uprkos ekonomskim i vojnim problemima u Rusiji, Stub ne očekuje da će predsednik Vladimir Putin odustati. „Ne mislim da će Rusija završiti ovaj rat zbog ekonomskog pada. Nikada ne treba potceniti koliko ekonomskih teškoća Rusi mogu da podnesu.“
Prema njegovim rečima, ni inflacija, ni bankarska kriza, ni nivo kamatnih stopa neće okončati rat, kao ni veliki gubici ruskih vojnika. „Ali ono što bi moglo da bude kap koja će preliti čašu jeste ako oni steknu osećaj da je sadašnji režim ugrožen.“
„Rusija ima strpljenja, Rusija ima izdržljivost. Rusija zato mora da zaključi da – kako god definisala sopstvenu pobedu – nastavak ovog rata više nije prednost za režim.“
Stub je ocenio da se Kremlj već sada nalazi „u neprijatnoj situaciji“.
Sasvim drugačije finski predsednik gleda na Kijev.
„Ukrajina se danas nalazi u snažnijoj i boljoj poziciji nego u bilo kom drugom trenutku ovog rata – vojno, politički i finansijski.“
Stub je dodao: „Ukrajina ima prednost i pobediće u ovom ratu.“
Na pitanje šta za njega predstavlja pobedu, odgovorio je: „Ako preživite, ako ostanete nezavisni, ako ostanete suverena država – onda je to pobeda.“
„Ako Ukrajina izgubi, mi gubimo“
Podrška Ukrajini je za Stuba istovremeno ulaganje u sopstvenu bezbednost. „Moramo da shvatimo, vi u Nemačkoj i mi u Finskoj, da je Ukrajina najbolja bezbednosna garancija koju imamo u odnosu na Rusiju. Ako Ukrajina izgubi, mi gubimo.“
Govoreći o pokušajima napada dronovima na aerodrom Lajpcig/Hale, Stub je pozvao na uzdržan odgovor. „Smatram da je veoma važno da u takvim stvarima ostanemo hladne glave.“ Prema njegovim rečima, Nemačka bi mogla javno da saopšti da zna ko stoji iza napada i da Rusiji diplomatskim putem uputi poruku.
Stub je pozdravio i iznenadnu i zagonetnu posetu direktora CIA Džona Retklifa Moskvi. „Mislim da je to dobro. Zaista. Mislim da mora da postoji dijalog.“ On je ocenio da je ispravno što su Amerikanci i Rusi u kontaktu „u različitim formatima“. „Nadam se da je i američka vojska u razgovoru sa ruskom vojskom.“
Retklif je u utorak stigao u Moskvu i razgovarao sa ruskim zvaničnicima. Prema izveštajima različitih medija, šef američke obaveštajne službe pokušao je da ubedi Kremlj da izbegne dalju eskalaciju rata u Ukrajini i da započne mirovne pregovore.
Uprkos ruskim hibridnim napadima, Stub smatra da Evropa treba da potraži kontakt sa Kremljom. „Mislim da neko u Evropi mora ponovo da uspostavi dijalog sa Rusijom kako bismo razumeli šta se tamo dešava. Moramo da razgovaramo na političkom nivou.“
Njegova „velika briga zbog ove trenutne tišine prema Rusiji“ jeste mogućnost da se u Moskvi stvore iluzije o tome „šta se dešava u Evropi“. Drugim rečima, Moskva bi mogla da pretpostavi da nastaju nove pretnje koje u stvarnosti ne postoje.
