Autor: Nikola Marković
Poslednja eskalacija sukoba između SAD i Irana koja je započeta krajem avgusta, a nastavila se u prvoj polovini septembra, donela je nekoliko promena. Razmeni vatre je prethodilo uvođenje velikih američkih sankcija Iranu, a ekonomske posledice rata su se pojačale kada su Huti osvojili zapadnu obalu Jemena i dva ostrva koja kontrolišu ulazak i izlazak iz moreuza Bab el Mandeb, te kada su gađali saudijski naftovod Istok-Zapad. Ove okolnosti uticale su na nagli porast cena nafte, što se prirodno reflektovalo na porast nezadovoljstava prema brojnim režimima u svetu (Siriji, SAD, Evropi..).
No međutim, još nešto važno se desilo u toku poslednje razmene međusobnih udara obzirom da je iranska vojska uspela da veoma ošteti američke baze u Erbilu (Irak), Muvafak Salti (Jordan), Bahreinu, i drugim mestima. U toku napada koji su izvedeni 8. septembra na pomenutu bazu u Jordanu došlo je do lakšeg oštećenja 8 aviona F-15 Strike Eagle, dok je jurišni avion A-10 Thunderbolt II (poznat pod nazivom Warthog) zadobio teža oštećenja. Takođe, satelitski snimci na brojnim telegram kanalima ukazuju na uništenje više objekata u bazama koje su koristile američke jedinice, te nekoliko helikoptera.
Pentagon je u izveštaju 15. septembra priznao kako je u poslednjim sukobima od 28. februara do tog momenta izgubio oko 30 izviđačkih dronova MQ-9 Reaper i veliki broj drugih letelica, te da je došlo do oštećenja velikog broja objekata u američkim bazama na Bliskom istoku.
Izveštaj je upozorava političko rukovodstvo SAD da se država polako suočava sa nedostatkom municije, o čemu se dosta pisalo u svetskoj javnosti prethodnih meseci, a nedostatak raketa presretača je sigurno doprineo nanošenju ovolike štete od početka septembra.
Nova balistička raketa Kasem Bassir zaslužna za uspeh
Potvrda iranskih zvaničnika i natpisi u svetskoj javnosti govore da je nova balistička raketa Kasem Basir (Qassem Bassir) zaslužna za uspeh iranske strane. Ona je nazvana prema ubijenom komandantu Iranske revolucionarne garde, generalu Kasemu Sulejmaniju, koji je stradao 2020. godine nakon atentata koji su izvršili Amerikanci.
Obzirom da se napad na generala dogodio dronom blizu međunarodnog aerodroma u Bagdadu (Irak), naziv nove balističke rakete ima snažnu simboličnu poruku (osveta) koja je usmerena prema neprijatelju.
Predstavljanje klase balističkih raketa Kasem Basir je izvršeno još maja 2025. godine, ali je izgleda ona sada prvi put upotrebljena. To je indirektno potvrdio Mohsen Rezai, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana, ističući da je korišćena „specijalna raketa za uništavanje razarača“, što ukazuje na to da je upotrebljena i prilikom udara na vojne brodove SAD blizu Ormuškog moreuza.
Reč je o sukobu koji se desio 5. septembra kada je iranska strana gađala američki nosač aviona USS Džordž Vašington i nekoliko razarača. Nakon toga javila su se nagađanja da su ovi brodovi jako oštećeni, ali za to nema zvanične potvrde.
Ono što je velika promena u iranskom načinu ratovanja je činjenica da su raketu Kasem Basir, koja je namenjena za gađanje ciljeva na kopnu, sada upotrebili za sukobe na moru. Drugi izveštaji dostupni u međunarodnoj javnosti, među kojima se ističe natpis britanskog Telegrafa, govore da je raketa ove klase upotrebljena tokom napada na baze u Erbilu (Irak) i Muvafak Salti (Jordan), zbog čega je američka strana pretrpela veću štetu.
Rezai je istakao kako su u Teheranu odlučili da promene strategiju i pređu iz stanja „reaktivnog odvraćanja“ u fazu „aktivnog odvraćanja“. Izveštaji američkog Instituta za istraživanje rata dovode ovakvu promenu u vezu sa dolaskom „tvrde struje“ u Iranu, te sa potrebom vršenja dodatnog pritiska na Donalda Trampa pred novembarske izbore za Kongres. U tom kontekstu treba posmatrati upotrebu balističke rakete Kasem Bassir.
Rakete ove klase poseduju elektro-optičke sisteme za navođenje, koji koriste kamere i svetlosne senzore za otkrivanje, praćenje i precizno pogađanje ciljeva. Ono što odlikuje raketu Kasem Basir jeste izuzetno velika preciznost, obzirom da informacije govore da ona pogađa ciljeve sa odstupanjima koja su manja od 10 metara. Takođe, laka konstrukcija koja se sastoji od karbonskih materijala pruža velike manevarske sposobnosti projektilu, koji je namenjen kako bi se izvršilo probijanje slojevite protivvazduhoplovne odbrane (PVO), dok je manji akcenat stavljen na razornoj moći.
Domet: 1200 km Brzina: 5 maha (Hipersonična) Bojeva glava: pola tone
Pojedine pretpostavke govore da je raketa klase Kasem Bassir verovatno razvijena na osnovu rakete klasa Horamšahr, čija je poslednja verzija Horamšahr 4 imala sličan zadatak da probije PVO neprijateljske strane (naročito u poslednjim sukobima sa SAD i Izraelom). Jedna od verzija projektila rakete Horamšahr 4 raketa sa kasetnim punjenjem se na nekih 7 kilometara pre udara u zemlju rasprši na oko 80 jednakih delova, koji lete i padaju u radijusu od nekih 8 do 10 kilometara. To veoma optereti PVO sistem neprijatelja koji mora da ispali skupe presretače da bi zaustavio napad.
