Evropske zemlje pojačavaju pripreme za mogući širi sukob sa Rusijom, suočene sa intenziviranjem hibridnih napada, neizvesnošću oko američke posvećenosti odbrani NATO i iskustvima rata u Ukrajini, ocenio je danas analitičar Si-En-Ena (CNN) i bivši američki zvaničnik za nacionalnu bezbednost Bret Mekgurk.
Mekgurk navodi da su poslednjih dana evropski saveznici preduzeli niz mera koje ukazuju na povećanu zabrinutost zbog mogućnosti širenja rata izvan Ukrajine.
Belorusija je ove nedelje održala vojne vežbe u blizini Suvalki koridora, uskog kopnenog pravca između Poljske i Litvanije koji povezuje baltičke države sa ostatkom NATO. Francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je poverljivi brifing za političke lidere, nakon čega su najavljene nove mere zaštite kritične infrastrukture od ruskih hibridnih napada.
Poljski premijer Donald Tusk upozorio je da bi Rusija mogla da izvede napade dronovima ili raketama na zemlje NATO i predstavi ih kao incidente. Velika Britanija je pozvala građane da se pripreme za mogući rat i obezbede zalihe hrane i vode, dok je nemački kancelar Fridrih Merc govorio o potrebi pripreme za „odlučujuće trenutke“ u odbrani Evrope.
I Švajcarska, koja tradicionalno vodi politiku vojne neutralnosti, usvojila je novu strategiju nacionalne bezbednosti koja predviđa veću otpornost i sposobnost odbrane od oružanog napada.
Mekgurk navodi da se evropske zemlje godinama suočavaju sa sajbernapadima, sabotažama, podmetanjem požara, napadima dronovima i drugim operacijama koje pripisuju Rusiji. Problem za NATO predstavlja to što takve aktivnosti mogu biti izvedene bez jasnog prelaska praga konvencionalnog rata.
Kao mogući scenario šire konfrontacije autor izdvaja Suvalki koridor, dug oko 100 kilometara, kojim su baltičke zemlje kopneno povezane sa ostatkom NATO. On ocenjuje da bi ograničena ruska vojna operacija, uz moguće učešće Belorusije, mogla da posluži za testiranje spremnosti članica Alijanse da primene odredbu o zajedničkoj odbrani.
Generalni sekretar NATO Mark Rute rekao je ranije da Alijansa redovno uvežbava takve scenarije i da bi napad izazvao snažan odgovor.
Rat u Ukrajini, prema Mekgurku, pokazao je da države za odbranu moraju imati ne samo oružje, već i elektroenergetske mreže otporne na napade, bolnice sposobne da zbrinu veliki broj žrtava, alternativne komunikacione sisteme i saobraćajnu infrastrukturu, kao i institucije koje mogu da funkcionišu pod dugotrajnim pritiskom.
Ove nedelje je NATO objavio ažurirane zahteve za nacionalnu otpornost, koji obuhvataju kontinuitet rada vlada, snabdevanje energijom, hranom i vodom, zdravstvenu zaštitu i komunikacije tokom krize i sukoba. Prema Mekgurku, Alijansa pritom proučava iskustva Ukrajine u održavanju ključnih službi tokom ruskih napada.
Autor ukazuje i na američki faktor, navodeći da su SAD istovremeno vojno angažovane u Evropi, na Bliskom istoku i u Indo-Pacifiku, zbog čega su njihovi resursi, uključujući protivvazdušnu odbranu, obaveštajne kapacitete i municiju, ograničeni.
Mekgurk ocenjuje da Rusija, čak i dok je angažovana u Ukrajini, ne mora da pokrene novu invaziju velikih razmera da bi testirala NATO. Prema njegovoj analizi, Moskva bi mogla postepeno da povećava pritisak kroz sabotaže, sajbernapade, pokušaje atentata, napade dronovima ili raketama i ograničene vojne operacije.
Zaključuje da se u Evropi završava period u kojem se rat smatrao malo verovatnim i da se države ponovo pripremaju za mogućnost oružanog sukoba, delom zbog procene da odvraćanje zavisi od toga kako rusko rukovodstvo procenjuje spremnost NATO i kakav bi bio odgovor SAD na širenje sukoba.
