Donalda Trampa danas na Generalnoj skupštini UN-a očekuje izuzetno gust raspored sastanaka sa liderima sa četiri kontinenta. Sve se odvija u trenutku nestabilnosti na Bliskom istoku i rata u Ukrajini koji traje već četiri i po godine i ne pokazuje znakove jenjavanja, uprkos Trampovim pokušajima posredovanja.
Američki predsednik dan bi trebalo da počne govorom pred okupljenim delegatima, a zatim slede sastanci sa najmanje 11 svetskih lidera, pojedinačno ili u grupama. Sadržaj ovogodišnjeg govora nije poznat. Tramp je prošle godine izazvao burne reakcije govorom u kojem je ustvrdio da njihove zemlje „odlaze dođavola“ zbog, između ostalog, klimatske politike i masovnih migracija.
Dès mon arrivée à New York, j’ai rencontré le président Donald Trump.
Nous avons décidé d’agir ensemble pour résorber les tensions sur les marchés de l’énergie, en protégeant les infrastructures critiques au Moyen-Orient et la liberté de navigation dans le détroit d’Ormuz.… pic.twitter.com/1B3WyPWGH0
— Emmanuel Macron (@EmmanuelMacron) September 22, 2026
Sastanci sa Zelenskim, Bernamom i liderima Zaliva
Kasnije tokom dana Tramp će se sastati sa britanskim premijerom Endijem Bernamom (Andy Burnham), ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, privremenom liderkom Venecuele Delsi Rodrigez (Delcy Rodriguez), danskom premijerkom Mete Frederiksen (Mette Frederiksen) i premijerom Grenlanda Jens-Frederikom Nilsenom (Jens-Frederik Nielsen). Na rasporedu su i sastanci sa predstavnicima Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije, Omana, Bahreina, Kuvajta i Katara. U večernjim satima mogao bi barem nakratko da se sastane sa još desetinama lidera tokom prijema za šefove država. Tramp se juče sastao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron), a moguće su i dodatne promene njegovog današnjeg rasporeda.
Dugačak spisak sastanaka odražava Trampovu usmerenost na spoljnu politiku tokom drugog mandata, u kojem je pokrenuo više ratova, doveo u pitanje dugogodišnja savezništva, pretio saveznicima invazijom i pokušao da posreduje u više od desetak sukoba, sa promenljivim uspehom.
Rat SAD-a i Izraela protiv Irana imao je posebno snažne posledice. Doveo je do rasta cena goriva u svetu, pada Trampove popularnosti i novih problema za republikance uoči izbora za Kongres u novembru. Anketa agencije Rojters i Ipsos sprovedena juče pokazala je da je Trampova popularnost pala na rekordno niskih 32 odsto. Prema anketi, deo republikanskih birača nezadovoljan je načinom na koji se on nosi sa rastućim troškovima života.
Susret sa liderima Zaliva
Veliku pažnju privući će i sastanak sa sedam lidera iz Zaliva. Mnogi su zabrinuti zbog nedavnog napredovanja Huta koje podržava Iran. Huti su zauzeli velika područja Jemena, napali američkog saveznika Saudijsku Arabiju i ugrozili plovidbu kroz strateški važan moreuz Bab el Mandeb.
Pažnju će privući i prvi Trampov susret sa Delsi Rodrigez, koja je došla na vlast uz blagoslov Trampove administracije nakon što su američke snage u januaru privele predsednika Nikolasa Madura i odvele ga u Njujork kako bi odgovarao na optužbe povezane sa krijumčarenjem droge. Trampovi saveznici tvrde da SAD sa Rodrigezovom sarađuje na otvaranju venecuelanskog naftnog sektora američkim investicijama. Demokrate i deo republikanaca smatraju da njegova administracija nije učinila dovoljno kako bi podstakla održavanje novih izbora u Venecueli.
Tokom sastanka sa liderima Danske i Grenlanda Tramp će potpisati sporazum čiji je cilj povećanje američkog vojnog prisustva na Grenlandu i ograničavanje prisustva geopolitičkih protivnika. Danski i grenlandski zvaničnici nadaju se da će taj sporazum okončati Trampove ranije izjave u kojima je sugerisao da bi Grenland mogao da preuzme silom.
