Sada već bivši predsednik Aleksandar Vučić je u nedelju uveče, pred davanje ostavke na mesto predsednika Srbije, Srbe na Kosovu nazvao div-junacima koji su “izdržali sve napade, sve pritiske, ubijanja i hapšenja”.
“Hvala im što su sačuvali srpsko ime i prezime. i zlatnim slovima će uloga našeg naroda na Kosovu i Metohiji u očuvanju celovitosti srpske države biti zapisana u našim udžbenicima”, rekao je on.
Istog dana ujutru u Zubinom Potoku uhapšeno je devetoro Srba koji se sumnjiče za krivično delo “ratni zločin protiv civilnog stanovništva”.
Kosovska policija i Specijalno tužilaštvo Kosova objavili su da su priilikom pretresa zaplenili devet mobilnih telefona, oružje, dve vojničke knjižice, četiri projektila, oko 23.000 evra i 60.000 dinara.
Ova hapšenja su nastavak operacije “Dosije 23” koja se tiče slučaja poznatog kao “Grupa intelektualaca”. Taj slučaj je povezan je sa 23 osobe koje se vode kao nestale od aprila 1999. godine.
Istraga u ovom slučaju ponovo je došla u javnost nakon iskopavanja posmrtnih ostataka u Zubinom Potoku za koje se sumnja da pripadaju članovima te grupe, dok su, kako prenosi KoSSev, DNK analizama potom potvrđena prva tri identiteta.
U svom saopštenju Specijalno tužilaštvo Kosova i policija su poručili da “ostaju posvećeni krivičnom gonjenju i izvođenju pred pravdu svih osoba osumnjičenih za ratne zločine”.
Ova posvećenost kosovskih institucija u gonjenju odgovornih, uglavnom Srba, za navodne ratne zločine ogleda se u činjenici da su ovim dešavanjaima prethodila i hapšenja još troje Srba krajem jula i početkom avgusta, takođe zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.
Takođe, nakon tih hapšenja u septembru je uhapšen R.K. za kojeg je KP rekla da je uhapšen u okviru slučaja Mala Kaludra i 19. april 1999. godine.
Savić: Samo tokom prošle godine podignuto 15 optužnica, od kojih je 10 protiv osumnjičenih u odsustvu
Govoreći o ovim hapšenjima Zoran Savić iz nevladine organizacije Aktiv za Danas kaže da treba razdvojiti samu sumnju od sudskog epiloga.
“Poslednjih godina bilo je više hapšenja Srba zbog sumnje za ratne zločine i neki od tih predmeta jesu dobili sudski epilog. Imamo osuđujuće presude u predmetima Duška Arsića, Muhameta Alidemaja, Srđana Lazovića, Ekrema Bajrovića i Zorana Vukotića, ali imamo i slučaj Zlatana Arsića, koji je nakon hapšenja i gotovo godinu dana provedenih u pritvoru oslobođen optužbi”, navodi Savić.
On podseća da je samo tokom 2025. godine, prema podacima Fonda za humanitarno pravo Kosova, podignuto 15 optužnica za ratne zločine, od kojih je deset optužnica u odsustvu obuhvatilo 55 pripadnika srpskih snaga.
Zbog toga je, dodaje Savić, važno pratiti koliko će sadašnjih hapšenja zaista završiti pravosnažnim presudama, a ne posmatrati samo broj uhapšenih.
“Drugo pitanje je možda još važnije – kako je moguće da se za pojedine ljude, koji od završetka rata više od dve decenije žive na Kosovu, tek sada pojavljuju sumnje za ovako teška krivična dela”, kaže naš sagovornik.
On navodi da je posebno interesantno da među njima ima i ljudi koji su godinama bili pripadnici Kosovske policije, sve do izlaska Srba iz institucija.
“Ovde se onda postavlja pitanje kako su ti ljudi prolazili bezbednosne i druge provere, kako su mogli godinama da rade u Kosovskoj policiji, a da se tek sada pojavljuju kao osumnjičeni za ratne zločine? To samo po sebi ne govori ništa o njihovoj krivici ili nevinosti, ali zahteva veoma jasno institucionalno objašnjenje”, tvrdi sagovornik Danasa.
Komentarišući reakciju Srbije, Savić kaže da se iz Beograda poslednjih nekoliko godina uglavnom pasivno posmatra ono što se događa Srbima na Kosovu, naročito od izlaska Srba iz institucija.
“Pišu se saopštenja Kancelarije za KiM i Srpske liste, ali kada govorimo o institucionalnim predstavnicima Srba u Skupštini i lokalnim samoupravama, oni često deluju više kao nevladina organizacija nego kao institucionalna snaga koja bi zaista trebalo da štiti prava čitave zajednice”, navodi on.
Sa druge strane, dodaje, odnos dela kosovskih institucija prema ovakvim slučajevima možda najbolje pokazuje reakcija ministarke Fitore Pacoli nakon jučerašnjeg hapšenja, koja je poručila: „Danas smo se probudili uz dobre vesti da je u Zubinom Potoku uhapšeno devet osoba osumnjičenih za ratne zločine.”
“Dakle, pre nego što je bilo kakav sudski postupak počeo, hapšenje devet ljudi predstavlja se kao „dobra vest“. Bez ulaženja u osnovanost sumnji protiv bilo koga od uhapšenih, takva izjava jedne ministarke otvara ozbiljno pitanje poštovanja prezumpcije nevinosti, ali i institucionalnog odnosa većinske zajednice prema nevećinskoj”, zaključuje Savić.
