„U potpunosti podržavam poruke podrške Srbiji i zahvalan sam zvaničnoj predstavnice Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije Marije Zaharove i ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka o Srbiji, predstojećim izborima, ogromnom spoljnom pritisku kojem je naša zemlja izložena i značaju očuvanja srpsko-ruskih odnosa. Posebno je važno što Moskva otvoreno govori o onome o čemu se u Beogradu često govori šapatom da je odnos Srbije prema Rusiji jedno od ključnih pitanja oko kojih se vodi borba za budući politički pravac naše zemlje“, izjavio je Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige.
„Bocan-Harčenkovo upozorenje da se ne mogu isključiti spoljno mešanje, provokacije i pokušaji takozvane obojene revolucije posle izbora mora se shvatiti ozbiljno, kao stav visokog diplomatskog predstavnika države koja je decenijama jedan od najvažnijih međunarodnih oslonaca Srbije. Podjednako je značajna poruka Marije Zaharove o potrebi kontinuiteta rusko-srpskih odnosa i njeno ukazivanje na pritiske da se Beograd odrekne prijateljstva sa Moskvom. Srbija nema nikakav nacionalni interes da svoju budućnost gradi tako što će rušiti mostove prema Rusiji“, naglasio je Đurđev.
Prema njegovim rečima, upravo događaji u Srbiji tokom poslednja 23 meseca zahtevaju mnogo ozbiljniju analizu od uobičajene podele na vlast i opoziciju.
„Moja politička ocena je da se tokom poslednja 23 meseca dogodio gotovo paralelan proces na dve naizgled suprotstavljene strane srpske politike. Iz struktura vlasti i bezbednosti postepeno su potiskivani srpski patrioti koji su nedvosmisleno bili opredeljeni za stratešku saradnju sa Rusijom. Istovremeno, unutar studentskog pokreta i političkog tabora koji je iz njega nastao, ljudi sa jasno srpskim patriotskim i proruskim stavovima takođe su marginalizovani ili potisnuti. Zato danas imamo paradoks da dva tabora koja se međusobno predstavljaju kao nepomirljivi protivnici, a u oba je prostor za autentičnu srpsku, suverenističku i proruski orijentisanu politiku postao uži nego pre 23 meseca“, rekao je Đurđev.
On je dodao da zbog toga predstojeći izbori nisu samo pitanje odnosa vlasti i opozicije.
„Za mene je mnogo važnije pitanje ko će posle izbora u Narodnoj skupštini i budućoj Vladi Srbije imati političku snagu da kaže da Srbija ne sme da uvede sankcije Rusiji, da kaže da Srbija ne sme da šalje vojsku protiv Rusiji, da NIS neće nacionalizivati, da ne sme da uđe u NATO, da mora da čuva vojnu neutralnost, da pitanje Kosova i Metohije mora da ostane u okvirima Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i da saradnja sa Moskvom nije sentiment iz prošlosti nego jedan od instrumenata zaštite srpskih državnih i nacionalnih interesa.“
Đurđev je ocenio da je zato posebno značajno što ruski zvaničnici poslednjih dana istovremeno govore o pritiscima na Srbiju i o potrebi očuvanja stabilnosti i kontinuiteta odnosa dve države.
„Rusija Srbiji nije uvela sankcije, nije priznala takozvano Kosovo, nije bombardovala našu zemlju i kao stalna članica Saveta bezbednosti UN ima neposredan značaj za odbranu naših interesa oko Kosova i Metohije. Zato Srbija ima pravo da svoje odnose sa Moskvom uređuje u skladu sa sopstvenim interesima, a ne prema političkim zahtevima bilo kog spoljnog centra moći.“
„Naročito posle svega što se dogodilo tokom poslednja 23 meseca, potrebno je pažljivo gledati ne samo ko će pobediti na izborima nego i kakva će Srbija iz tih izbora izaći. Ako posle svih političkih potresa dobijemo parlament i vladu u kojima će biti još manje ljudi spremnih da javno i bez kalkulacija brane strateško partnerstvo Srbije i Rusije, onda će to biti krupna promena srpske spoljnopolitičke arhitekture, bez obzira na to ko će formalno činiti vlast, a ko opoziciju.“
„Zato podržavam poruke Zaharove i Bocan-Harčenka o očuvanju stabilnosti i rusko-srpskih odnosa. Srbija mora sama da bira svoju vlast, bez mešanja bilo kog stranog faktora, ali isto tako mora da sačuva pravo da ostane prijatelj Rusije. Posle izbora Srbiji je potrebna vlast koja će sarađivati i sa Istokom i sa Zapadom tamo gde postoji srpski interes, ali koja nikada neće prihvatiti da dokaz svoje evropske orijentacije plaća odricanjem od Rusije, Kosova i Metohije ili sopstvenog suvereniteta“, zaključio je Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige.
