Đurić je, nakon učešća na sastanku ministara spoljnih poslova u okviru Berlinskog procesa koji je ove godine održan u Pržnu, odgovarajući na pitanje da li su predstavnici Prištine i danas zatražili status kandidata za članstvo u EU, kazao da Srbija neće upasti u zamku toga da na svakom mestu i svuda ne podvlači značaj položaja srpskog naroda na KiM.
„Upravo nas očekuje nastavak ovog sastanka u formatu ručka, gde će sigurno biti diskusije i o problemima i položaju i pravima našeg naroda, a svakako sa moje strane ta tema će biti aktuelizovana“, istakao je Đurić.
Kako je rekao, poređenje položaja Albanaca u Srbiji sa položajem Srba na KiM je politički motivisan pokušaj skretanja pažnje sa činjenice da se na Kosovu i Metohiji dešava nazadovanje u kolektivnim, političkim, ekonomskim i drugim pravima Srba duži vremenski period.
„Svedočimo vrlo nekonstruktivnom ponašanju Kurtijeve vlade i poslednji čin koji su u tom pravcu preduzeli bio je praktično poništavanje mandata srpskim sudijama i tužiocima koji su bili u ostavci, pa su onda, u dogovoru i u koordinaciji sa Beogradom i EU, želeli da se vrate na svoje pozicije, a onda je Priština, mimo svih propisa, poništila imenovanja ovih sudija i tužilaca, usvajajući ostavke koje su već povučene“, kazao je Đurić.
– Potrebno nam je odmah što više Evrope u praktičnom smislu
Đurić je izjavio da je Srbiji potrebno što više Evrope u praktičnom, a ne u ideološko-birokratskom smislu.
Đurić je, nakon učestvovanja na sastanku ministara spoljnih poslova u okviru Berlinskog procesa koji je ove godine održan u Pržnu, odgovarajući na pitanje kako Srbija sada gleda na inicijative poput one koju je iznela komesarka za proširenje EU Marta Kos da će EK 6. oktobra izneti dodatne ideje o tome kako može da se proširi postepena integracija u EU, ali da to ne predstavlja zamenu za punopravno članstvo, ukazao na praktične stvari koje su Srbiji potrebne.
„Nama treba što više Evrope, odmah, ali u vrlo praktičnom smislu, dakle ne u nekom ideološko-birokratskom smislu. Nama treba da naši ljudi ne čekaju satima na granici. Nama treba da naša roba, s obzirom na to da Srbija čini 57 odsto regionalne ekonomije, da ona ne čeka na granicama. Nama treba da, kada je reč o, recimo, telekomunikacijama, da nemamo roming u zemljama regiona. I Srbija sve to, naravno, podržava“, kazao je Đurić.
Vadeful: Budućnost Zapadnog Balkana je u EU
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful poručio je danas, na sastanku ministara spoljnih poslova, u okviru Berlinskog procesa, da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.
Vadeful je na skupu u Pržnu rekao da je Berlinski proces svedočanstvo da se ide ka tome da zemlje Zapadnog Balkana mogu da postanu članice Evropske unije.
„Imamo 26 događaja, uključujuci 12 ministarskih konferencija. Ovo je, najverovatnije, najveci Berlinski proces u istoriji. Berlinski proces je svedočanstvo o tome kuda želimo da idemo, ka buducnosti u kojoj zemlje Zapadnog Balkana mogu da postanu članice Evropske unije“, rekao je Vadeful.
On je rekao da je poruka jasna – ako postoji volja i sposobnost da se ispune kriterijumi za pristupanje Evropskoj uniji, uspeh se može postici u narednih nekoliko godina.
„Berlinski proces deluje kao katalizator na vašem putu ka evropskim integracijama. Da bi se region približio Evropskoj uniji, on sam mora da pokrene te promene i istinski preuzme odgovornost za njih, prevazilazeci političke i druge prepreke“, poručio je Vadeful.
Rekao je i da 20 godina nakon sticanja nezavisnosti Crna Gora „kuca na vrata Evropske unije“.
„Verujte mi, taj se zvuk čuje i u Briselu i u svim evropskim prestonicama. Pre samo nekoliko nedelja, početkom juna, lideri EU i Zapadnog Balkana sastali su se u Tivtu na samitu EU – Zapadni Balkan. Nemački kancelar i francuski predsednik istakli su našu posvecenost stvaranju novog zamaha za proces proširenja. To je ujedno i naziv zajedničkog nemačko-francuskog neformalnog dokumenta (non-pejpera) koji iznosi kako želimo da unesemo novu dinamiku u proces proširenja pružanjem dodatnih podsticaja, u okviru procesa postepene integracije zasnovane na zaslugama“, rekao je on.
Vadeful je kazao da će danas na samitu razgovarati o veoma povezanim temama, kao što su ekonomsko približavanje i regionalna integracija, načini za stvaranje prilika kroz smanjenje prepreka između zemalja Zapadnog Balkana i EU, kao i o tome koliko su dobrosusedski odnosi i suočavanje sa prošlošcu neophodni za podsticanje pomirenja.
Ibrahimović: I Zapadni Balkan ima svoje odgovornosti, moramo da sprovedemo reforme
Ministar spoljnih poslova Crne Gore Ervin Ibrahimović ocenio je danas, na sastanku ministara spoljnih poslova, u okviru Berlinskog procesa, da proces pristupanja Evropskoj uniji mora i dalje da bude transformativan proces koji jača institucije, vladavinu prava, demokratiju, ali i da stvara bolje prilike, veću ekonomsku konvergenciju i sigurnije okruženje.
„Zapadni Balkan takođe ima svoje odgovornosti. Moramo da sprovedemo reforme“, poručio je Ibrahimović.
On je ocenio da se sastanak u Pržnu održava u vreme kada se, kako je rekao, svet brzo menja.
„Evropski kontinent se suočava sa konvencionalnim vojnim pretnjama, ali i sa hibridnim napadima, sajber pretnjama, dezinformacijama, stranim mešanjem i rastucim pritiskom na kritičnu infrastrukturu“, rekao je on.
Dodao je da istovremeno i Evropa prolazi kroz duboku ekonomsku i tehnološku transformaciju
„Smatram da evropska perspektiva Zapadnog Balkana ne sme da se posmatra isključivo kao institucionalni proces. To je, u suštini, pitanje bezbednosti, prosperiteta i buducnosti naših građana“, rekao je Ibrahimović.
Dodao je da institucije moraju da se jačaju, da se smanjuju političke tenzije i da se otvorena pitanja rešavaju putem dijaloga.
„Takođe, moramo svojim delovanjem da pokažemo da evropske integracije nisu samo strateški cilj, vec i proces transformacije koji smo spremni sami da sprovedemo. Međutim, evropska perspektiva predstavlja i zajedničku odgovornost. Evropska unija ima važnu ulogu u očuvanju kredibiliteta i dinamike procesa proširenja, u pružanju podrške reformama, kao i u obezbeđivanju sve vece integracije Zapadnog Balkana u evropski ekonomski, politički i bezbednosni prostor“, rekao je on.
Kako je rekao, region ne treba posmatrati isključivo kao buduce proširenje Evropske unije, ocenjujući da smo vec deo evropskog bezbednosnog okruženja.
„Vec doprinosimo evropskoj bezbednosti kroz usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, učešce u evropskim i evroatlantskim strukturama, kao i kroz napore da ojačamo otpornost na pretnje koje sve više pogađaju sve nas. Upravo zbog toga Berlinski proces ostaje važan“, rekao je ministar.
Naveo je da upravo proces jača zato što okuplja Zapadni Balkan i države članice EU oko praktične saradnje, povezanosti, mobilnosti, pomirenja i zajedničke evropske buducnosti.
„Iskoristimo ovaj sastanak da potvrdimo jednostavno načelo: bezbedniji, prosperitetniji i više evropski Zapadni Balkan znači snažniju Evropu u celini. A Crna Gora je spremna da nastavi saradnju sa svima vama na ostvarivanju tog cilja“, poručio je Ibrahimović.
