Evropska komisija sprema se da ponovo ponudi moguće rokove za završetak pregovora o članstvu u EU. „Mape puta“ sa indikativnim datumima trebalo bi da dobiju najnapredniji kandidati – Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija – dok se za Srbiju i ostale zemlje koje zaostaju predviđa snažnija postepena integracija.
Najave stižu u trenutku kada predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obilazi Zapadni Balkan, a Brisel priprema i širu reformu koja treba da odgovori na pitanje kako bi funkcionisala Evropska unija sa više od 30 članica.
Fon der Lajenova ove nedelje posećuje sve zemlje regiona osim Srbije i Bosne i Hercegovine, uz zvanično objašnjenje da je razlog predizborna kampanja u tim zemljama.
Predsednica Evropske komisije šesti put je na ovakvoj balkanskoj turneji, ali prvi put govori i o mogućim rokovima za završetak pregovora o članstvu sa pojedinim zemljama.
Najkonkretnija je bila u Podgorici – rekla je da veruje da Crna Gora može postati članica EU 2028. godine. To se uklapa u širi plan koji bi EK trebalo da predstavi tokom oktobra – „mape puta“ sa okvirnim rokovima za završetak pristupnih pregovora sa najnaprednijim kandidatima: Crnom Gorom i Albanijom, a zatim Ukrajinom i Moldavijom.
Ideja je da svaka mapa puta ponudi korak-po-korak pregled preostalih reformi i ključnih etapa, sa jasnijim redosledom poteza do završetka pregovora i mogućim indikativnim rokovima.
Za Srbiju je, međutim, naglasak na „postepenoj integraciji“, odnosno pristupu pojedinim delovima jedinstvenog tržišta, evropskim programima i drugim koristima članstva kako bude ispunjavala uslove, ali bez jasnih rokova za dolazak do krajnjeg cilja.
Komplikovan ulazak
Mape puta za kandidate, međutim, samo su jedna strana priprema za sledeće proširenje.
Više detalja Evropska komisija trebalo bi da iznese sledećeg utorka, kada će, posle više odlaganja, predstaviti predlog kako da se za novo proširenje pripreme i zemlje kandidati i sama EU.
Prvo pitanje na koje se očekuje odgovor glasi: ako EU sa sadašnjih 27 zaista naraste na više od 30 članica, kako sprečiti blokade u odlučivanju i paralizu institucija?
Već sada je u pojedinim oblastima dovoljna jedna zemlja da uspori ili blokira odluke o spoljnoj politici, sankcijama ili proširenju.
Prema nacrtu predloga, Komisija zato želi da se, gde god postojeći ugovori to dozvoljavaju, smanji broj odluka koje zahtevaju jednoglasnost i proširi odlučivanje kvalifikovanom većinom.
Jedan od načina bile bi takozvane „paserel“ klauzule, koje u određenim oblastima omogućavaju promenu načina odlučivanja bez izmene osnivačkih ugovora.
Za zemlje koje strahuju da bi mogle da budu preglasane predviđeni su zaštitni mehanizmi, uključujući mogućnost da se posebno osetljivo pitanje podigne na nivo šefova država i vlada.
Promene bi mogle da zahvate i same institucije. Nacrt predviđa mogućnost smanjenja broja evropskih komesara na dve trećine broja članica, uz sistem rotacije koji bi vodio računa o geografskoj i demografskoj ravnoteži. Razmatra se i prilagođavanje broja poslanika Evropskog parlamenta rastućem broju članica.
„Osigurači“ i „trojanski konj“
Drugo veliko pitanje jeste kako sprečiti da zemlja koja ispuni uslove za članstvo, posle ulaska u EU počne da nazaduje u demokratiji i vladavini prava – odnosno da postane „trojanski konj“ unutar Unije, kako je taj rizik opisala komesarka za proširenje Marta Kos.
Prema nacrtu, Komisija razmatra čitav niz novih „osigurača“.
Jedan bi omogućio uskraćivanje evropskog novca ukoliko postoje jasni pokazatelji da problemi sa vladavinom prava ugrožavaju pravilno korišćenje sredstava iz budžeta EU.
Drugi bi omogućio privremeno suspendovanje prava glasa nove članice u slučaju posebno ozbiljnog kršenja temeljnih vrednosti Unije. Za razliku od sadašnjeg postupka iz člana 7, koji je zbog zahteva za gotovo jednoglasnom političkom podrškom veoma teško primeniti, takva odluka mogla bi da bude doneta kvalifikovanom većinom.
Jedan od politički najosetljivijih predloga jeste mogućnost da buduće članice tokom određenog početnog perioda ne koriste pravo veta na odluke koje i dalje zahtevaju jednoglasnost. Takav aranžman mogao bi da bude utvrđen pratećom deklaracijom uz pristupni ugovor.
Nove članice bile bi obavezne i da pre pristupanja uđu u sistem Evropskog javnog tužilaštva.
Ideja Komisije je da upravo takvi osigurači pomognu da se skeptične članice uvere da novo proširenje neće značiti i uvoz novih blokada ili problema sa vladavinom prava.
Balkanska ruta
Balkanska turneja Fon der Lajenove istovremeno je pokazala koliko su se pozicije zemalja kandidata međusobno udaljile.
Najviše optimizma pokazala je u Crnoj Gori, dok je Albaniju svrstala među predvodnike procesa, ali je, u očiglednoj aluziji na višemesečne građanske proteste, naglasila potrebu za „snažnim i kontinuiranim dijalogom sa društvom“ i uvažavanjem njegovih zabrinutosti.
U Skoplju je poručila da Severna Makedonija mora da napravi „jedan ključni korak“ kako bi nastavila pregovore – da usvoji dogovorene ustavne izmene koje uključuju bugarsku manjinu.
U Prištini, opterećenoj dugotrajnom unutrašnjom političkom krizom, pozvala je na institucionalnu stabilnost i ubrzanje reformi.
Srbija, za razliku od prethodnih godina, nije u grupi kandidata za koje se sada najavljuje mapa puta ka završetku pregovora. Za Beograd se u dokumentima Komisije trenutno pre svega govori o postepenoj integraciji i konkretnim koristima koje bi mogle da budu dostupne kako reforme budu napredovale.
Godine tišine
Ako se najave potvrde, biće to prvi put posle skoro decenije da EK ponovo izlazi sa indikativnim datumima za završetak pregovora sa pojedinim kandidatima.
