Republikanski senator Čak Gresli i njegov demokratski kolega Ričard Blumental podneli su u Senatu predlog zakona “SRBIJA” čiji je cilj, kako se navodi u saopštenju, da “odgovori na nazadovanje demokratije u Srbiji, unapredi odnos prema studentskim i građanskim protestima i suprotstavi se autoritarnom uticaju Rusije, Kine i Irana”.
„Srbija ima ključnu ulogu u očuvanju mira i bezbednosti na Zapadnom Balkanu. Od kritične je važnosti sprečiti Rusiju, Kinu ili Iran da utiču na Srbiju i destabilizuju region. Ovaj dvostranački predlog pomogao bi jačanju demokratskih institucija u Srbiji i sadrži mere poput sankcija, kako bi se utvrdila odgovornost i promovisalo osnaživanje demokratije“, rekao je republikanski senator iz Ajove, Čak Gresli. Demokratski senator iz Konektikata, Ričard Blumental, ocenjuje da odnosi SAD i Srbije moraju počivati na zajedničkim demokratskim vrednostima i borbi protiv autokratije.
“Aktuelna vlast u Srbiji produbila je veze sa Vladimirom Putinom i Si Đinpingom. Ovim zakonom američkoj administracijii daju se nove mogućnosti za sankcionisanje pojedinaca koji rade na slabljenju demokratije, i pokazuje da SAD nastavljaju demokratiju da brane. Ponosan sam što sam na čelu takvih napora u Senatu”.
“Zahvalan sam senatorima Gresliju i Blumentalu što su podneli predlog zakona “SRBIJA” u Senatu. Vučićev režim se grčevito bori da ostane na vlasti. Izbori u Srbiji moraju biti slobodni i pošteni”, napisao je VIlson na mreži X, gde inače često kritikuje odlazećeg predsednika Srbije.
Tekst zakona koji je podnet u Senatu je isti kao onaj u Predstavničkom domu, a u njemu se kritikuje vlast u Srbiji zbog nazadovanja demokratije i bliskih veza sa Rusijom i Kinom. Konkretno se predlaže da SAD pauziraju strateški dijalog sa Srbijom ako u tim razgovorima ne budu adresirana pitanja slobodnih i poštenih izbora, i veza sa Pekingom i Moskvom. Ako Stejt department to ne uradi, navodi se, Kongres – koji je nadležan za državnu kasu – ne bi trebalo da mu odobori budžet za rad.
Predlog zakona je sada pred Odborom za spoljne poslove u Senatu. U Predstavničkom domu, gde ga takođe razmatraju odbori, akt je dobio podšku još petoro članova Kongresa iz obe partije.
Zakon su u petak podržali republikanci Pit Sešns i Marija Elvira Salazar i demokrate Mark Vizi, Džimi Paneta i Emanuel Kliver – koji je i kopredsedavaući Srpskog kokusa. Ranije su podršku iskazali i republikaci Kit Self i Brajan Ficpatrik, i demokrate Dina Tajtus i Vilijem Kiting – predlagač Zakona o Zapadnom Balkanu koji je usvojen krajem 2025. godine.
Budući da se u SAD 3. novembra održavaju međuizbori na kojima se bira i nova većina u Kongresu, ne očekuje se da usvajanje bude brzo. Kongresmen Vilson je ranije rekao za Insajder da će predlog biti ponovo podnet u novom sazivu Kongresa, jer to zahteva redovna procedura, i da su za usvajanje ponekad potrebne godine.
Pošto su akt podržali i republianci i demokrate, procenjuje se da će imati jednaku podršku i ako na jesen dođe do promene većine u Kongresu u korist demokrata.
