Dok se na predstojećoj Političkoj skupštini Evropske narodne partije (EPP), zakazanoj za 7. i 8. decembar, očekuje konačna odluka o statusu Srpske napredne stranke, naši sagovornici poručuju da SNS mora biti isključen iz članstva. Oni naglašavaju da se odgovornost za proteklu deceniju i po vlasti ne može izbrisati, niti se ova stranka danas može posmatrati kao uobičajena opozicija.
EPP je još u septembru 2025. godine pokrenula internu reviziju odnosa sa SNS-om kako bi procenila njeno poštovanje osnovnih vrednosti ove najveće grupacije u Evropskom parlamentu.
Povod za postupak bila je represija nad učesnicima građanskih i studentskih protesta, ali i duboka zabrinutost zbog državnih počasti i prisustva visokih zvaničnika Srbije na sahrani osuđenog haškog optuženika Ratka Mladića.
Eventualni gubitak statusa pridružene članice u EPP-u zadao bi težak udarac spoljnopolitičkom legitimetu SNS-a, naročito nakon poraza na parlamentarnim izborima. Dodatni znak pitanja nad njihov kredibilitet stavlja i antievropska retorika koju je ova stranka zastupala uoči izbora i tokom same kampanje, a koja je već izazvala reakcije evropskih zvaničnika.
Distanca koju je Evropa napravila od odlazećeg režima bila je primetna i tokom dve godine demonstracija, mada je postala daleko direktnija nakon pobede Studentske liste na izborima. Postavlja se pitanje na koji način ponašanje SNS-a kao opozicione stranke može uticati na konačnu odluku Evropske narodne partije o isključenju SNS?
Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za Danas da po ovom pitanju treba biti prilično kritičan prema Evropskoj narodnoj partiji i otvoriti pitanje zašto se ovo ozbiljno razmatranje isključenja SNS-a odlagalo sve do trenutka dok ova stranka nije izgubila vlast.
Ona podseća da je EPP još prošle godine pokrenuo internu proveru odnosa sa SNS-om, uz najavu da će postupak biti „temeljan“ i brz.
“Prošlo je, dakle, više od godinu dana, a odluke još nema. U međuvremenu je Evropska narodna partija imala sasvim dovoljno vremena da proceni odnos SNS-a prema demokratskim institucijama, vladavini prava, odnosu prema građanima i uopšte evropskim vrednostima koje EPP tvrdi da zastupa”, poručuje.
Ukoliko dođe do isključenja, kako dodaje, insistirala bi na tome da SNS ne treba da bude isključen zato što je izgubio izbore, već zbog načina na koji je vršio vlast, jer ovo ne može izbrisati odgovornost za prethodnih 14 godina.
“Činjenica da EPP tek sad, nakon izbornog poraza SNS-a, ozbiljnije preispituje njeno članstvo otvara ovo pitanje. Evropske vrednosti ne bi smele da postanu kriterijum tek kada neka stranka izgubi vlast”, kaže Đurica, dodajući da iz tog razloga ovo nije samo pitanje odgovornosti SNS-a, već i pitanje političkog kredibiliteta same Evropske narodne partije.
Ona ocenjuje da će ponašanje SNS-a u opoziciji biti važno, posebno njen odnos prema izbornim rezultatima, mirnoj primopredaji vlasti i demokratskim institucijama. Međutim, ono što se ne može izbrisati, kako navodi, je loš bilans prethodnih 14 godina po pitanju evropskih vrednosti koje bi EPP trebalo da zastupa.
“Ne bih prejudicirala odluku decembarske skupštine EPP-a, jer očigledno još uvek postoji podeljenost i različiti stavovi unutar ove evropske političke grupacije, inače se ne bi toliko dugo čekalo. Ali posle ovoliko odlaganja, još jedan krug eventualnog uslovljavanja, nastavka članstva pod određenim uslovima, ili bilo šta osim isključenja SNS-a iz EPP-a, zaista bi doveo u pitanje sam kredibilitet EPP-a i njenu doslednost u odbrani evropskih i sopstvenih vrednosti. Podrška evropskoj budućnosti Srbije se ne sme poistovećivati sa političkom zaštitom jedne stranke, koju je SNS i te kako uživao od EPP-a proteklih godina”, zaključuje Đurica.
Leave a Reply