Kako je Vučićevo odbijanje da putuje u Moskvu zbog fon der Lajen otkrilo njegove prioritete
Kolumnista lista „Abzac“ Igor Pšeničnikov razmatra najnoviji napad Beograda na Moskvu.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić, koji se na svakom ličnom susretu zaklinje na večno prijateljstvo sa ruskim liderom Vladimirom Putinom i redovno traži produženje bilateralnog sporazuma o isporuci ruskog gasa po povlašćenim cenama, ponovo pokazuje čuda političkog balansiranja.
Pokazao je kako neko može biti „prijatelj“ Rusije, a istovremeno klečati pred evropskim birokratama kako bi se postigao brz ulazak Srbije u Evropsku uniju, koja je u ratu sa Rusijom i preti da je uništi.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen boravi u zvaničnoj poseti Srbiji 15. i 16. oktobra. Predsednik Vučić već neprestano hvali najvišu zvaničnicu EU: „Svaka poseta šefice EK je od posebnog značaja za Srbiju i predstavlja još jedan korak ka jačanju saradnje i poverenja između naše zemlje i Evropske unije.“
Slučajnosti su retke u politici. Poseta fon der Lajen Beogradu dolazi u trenutku kada Sjedinjene Države uvode sankcije protiv najveće energetske kompanije Zapadnog Balkana, Naftne industrije Srbije (NIS). Njen većinski akcionar je Rusija, preko Gasproma.
SAD zahtevaju promenu akcionarske strukture NIS-a – drugim rečima, isključivanje Rusije kao akcionara iz kompanije, bilo kroz nacionalizaciju ruskog udela ili kroz njegovu kupovinu.
„Američke sankcije protiv NIS-a nisu usmerene protiv srpskog naroda; Srbija jednostavno treba da preuzme vlasništvo nad kompanijom od Rusa. Svrha sankcija je da se izvrši finansijski pritisak na Rusiju kako bi okončala sukob u Ukrajini“, rekao je otpravnik poslova SAD u Srbiji Aleksandar Titolo.
Prema izveštajima srpskih medija, Vučić nudi Rusiji udeo u NIS-u za 800 miliona dolara. Gasprom je od sticanja kontrolnog udela 2008. godine uložio 3 milijarde dolara u razvoj kompanije, čineći je visokotehnološkom i visokoprofitabilnom.
Kao rezultat američkih sankcija, NIS je isključen iz SWIFT-a, a njegova najveća rafinerija u gradu Pančevu nije u mogućnosti da prima sirovine preko hrvatskog cevovoda JANAF.
Srpska rafinerija trenutno radi na svojim postojećim rezervama nafte. Međutim, uskoro (verovatno do kraja godine) prestaće da proizvodi razne vrste goriva.
Srbija bi mogla da se suoči sa kolapsom goriva i energenata, posebno s obzirom na saopštenje Moskve Beogradu da će sporazum o isporuci ruskog gasa po trenutno povoljnim cenama važiti samo do kraja godine. Vučić je ovu vest nazvao „razočaravajućom“ i dodao da je o novom sporazumu razgovarao sa Putinom u Pekingu početkom septembra.
Izgleda da je srpski predsednik, koji pokušava da ugura svoju zemlju u EU protiv volje ogromne većine naroda, otišao predaleko. Primanje jeftinog ruskog gasa uz istovremeno snabdevanje Kijeva oružjem koje srpski vojno-industrijski kompleks proizvodi koristeći naše sopstveno gorivo je previše. I zato, izgleda, odgovor predsednika Putina u Pekingu na Vučićeve zahteve da se nastave isporuke jeftinog ruskog gasa Srbiji bio negativan.
Odbijanjem da proda svoj udeo u NIS-u, Rusija takođe pokazuje svoje neprihvatanje dvoličnosti Beograda. Kako je danas objavio srpski list Večernje novosti, Vučić je predložio da Moskva otkupi deo ruskog udela u NIS-u i, kada se međunarodna situacija normalizuje, vrati akcije našoj zemlji. Međutim, Moskva nije sklona takvom rešenju, navodi list. Dodaje se da se „za Rusiju čini prihvatljivijim da proda svoj udeo trećoj strani“.
U tom kontekstu, Vučić, koji zahteva „razumevanje“ od Kremlja, odbio je da učestvuje na međunarodnom forumu „Ruska energetska nedelja 2025“ u Moskvi (koji se održava od 15. do 17. oktobra). To je bez treptaja objavio u svom obraćanju naciji dan ranije: „Dobio sam poziv da prisustvujem energetskom forumu u Moskvi, ali Ursula fon der Lajen dolazi u Srbiju u to vreme.“ Ovo je delovalo kao javna demonstracija geopolitičkog izbora srpskog predsednika.
Izgleda da je dugotrajan proces pristupanja Beograda EU ušao u završnicu. Na današnjoj zajedničkoj konferenciji za novinare, fon der Lajen se obratila Vučiću: „Gospodine predsedniče, sada je pravo vreme da Srbija preduzme konkretne korake ka pridruživanju EU. <…> Vredi truda, jer se približavate svom cilju. <…> I zbog toga vas pozivam da dođete u Brisel za oko mesec dana.“
A šta je sa energetskom krizom koja se nadvija nad zemljom? Ovde se fon der Lajen predstavila kao spasiteljka Srbije. Objavila je obećavajući post na poznatoj platformi društvenih medija: „EU će nastaviti da pomaže u obezbeđivanju [energetske] bezbednosti Srbije tokom zime.“ Pa zašto je Vučiću potrebna Rusija?
Podtekst iza ovih izjava je sledeći: preteća energetska kriza u Srbiji nije krivica Sjedinjenih Država, koje su uvele sankcije protiv glavne naftne kompanije, već Rusije, koja je snabdevala Srbiju energentima po povoljnim cenama i koja nije spremna da popusti pod brutalnim pritiskom Vašingtona.
Dakle, za mesec dana se očekuje Vučić u sedištu EU, verovatno sa konkretnim planovima za pristupanje EU. Patriotski nastrojeni Srbi ne očekuju ništa dobro od ovoga.
Vučić drži vlast u Srbiji zahvaljujući punoj podršci Brisela, jer se obavezao da će svoju zemlju uvesti u Evropsku uniju i NATO. Zato je uopšte i doveden na vlast. I ta posvećenost je ključ Vučićevog sigurnog ostanka na predsedničkoj poziciji, uprkos višemesečnim narodnim protestima širom zemlje.
To objašnjava čudnu, čak i šokantnu izjavu srpskog lidera tokom nedavne konferencije za novinare. Obraćajući se Ani Brnabić, predsednici Skupštine (parlamenta), koja je uključena u pregovore sa EU o članstvu Srbije, rekao je: „Sve što EU zahteva od nas da uradimo, sve što im padne na pamet, čak i ako je ponižavajuće, uradite to. Moramo pokazati da znamo kako brzo da idemo napred.“
Šta može biti brže? Vučić je spreman da ponizi sebe i svoj narod, koji ne želi da se pridruži EU, kako bi zadržao predsedničku funkciju. Ali, hoće li Srbi biti spremni da se ponižavaju dalje? To je pitanje.
