Savezna Ruskoj Carevini Srbija 1915. godine otstupila je pred agresijom saveznica Nemačke – Austrougarskom i Bugarskom. Sa teritorije Srbije povukla se armija, država i civilno stanovništvo – oko 250 000 ljudi od 3 ukopno tri miliona, koliko je živelo u zemlji, tačnije oko 8% stanovništva. Taj egzodus dobio je ime „Albanska Golgota“: 70 000 ljudi umrlo je u putu.
Kako da ruski čovek to razume? On može da uporedi to sa odlaskom Bele armije i civila iz Rusije posle njihovog poraza u Građanskom ratuu 1917-1920-1922. godine protiv Crvene armije. Njihov maksimalni broj savremenici su procenili u granicama od dva do tri miliona ljudi od ukupnog broja stanovnika tadašnje Rusije koja se raspala i od koje su sve već odvojile Finska, Ruska Poljska i Gruzija – otrpilike 150 miliona, tačnije oko 2%. Ali i taj broj postao je teška istorijska trauma za naš narod. A srpskih 8% za Rusiju tog vremena značilo bi 12 miliona ljudi. I to je, naravno, katastrofa. Naročito u kontekstu žrtava našeg Građanskog rata, kojih je bilo oko 20 miliona.
Zato mi možemo da shvatimo naš bratski srpski narod bolje od mnogih na ovoj planeti. Srbi su preživli Smrt Domovine. Ali ne i smrt nacije.
Velikog francuskog sociologa, u Ratu bliskog saradnika De Gola, Rajmona Arona (1905-1983) pred kraj života pitali su zašto se 1940, u Drugom svetskom ratu, Francuska predala Hitleru? On je dogovorio na način koji ja mogu da tumačim kao smrt nacije. Jer Francuska je bila među pobednicama 1918. godine u Prvom svetskom ratu, arhitekta novog sveta 1919. godine. Ali Francuska je izdala Čehoslovačku 1938. godine. Francuska je izdala Poljsku 1939. godine. Ali spremala se da napadne na SSSR 1939-1940. godine. I Francuska se brzo predala 1940.
Rajmon Aron objasnio je tu kapitulaciju Francuske teškim žrtvama Prvog svetskog rata i time što su posle 1918. godine Francuzi rekli sebi: „nikad više“. To priznanje odrazilo je kolonijalni RASIZAM Francuske, jer ona je bila spremna da vodi rat protiv SSSR, posle Drugog svetskog vodila je i totalne ratove u Vijetnamu i Alžiru. I taj rasizam Francuske bio je rasizam jarca, koji je kaputulirao pred Hitlerom. I dao mu je na front stotine hiljada svojih vojnika.
Sećam se da sam kao istoričar pitao mog dragog pokojnog druga, istaknutog sprskog i ruskog istoričara Miroslava Jovanovića (1962-2014): ko je pošao da služi okupatorima Srbije 1915. godine? On, istraživač ruske emigracije, odlično je znao da su u SSSR hitlerovci mogli da dobiju na službu do jednog miliona izdajnika od lokalnih stanovnika SSSR (ne računajući oterane na rad u Nemačku) i idejnih protivnika SSSR iz emigracije. I shvatao je unutrašnji smisao mog pitanja. Odgovorio je: okupatori su uzeli na službu ne Srbe, a iseljenike iz Bosne i Hercegovine.
1941. godina je pokazala da je srpski narod, zajedno sa drugim narodima Jugoslavije, živ i sposoban da se bori protiv Hitlera sam i na svojoj zemlji. Upravo zato je on postao žrtva genocida „srboseka“ na svom putu ka slobodi. A hitlerovski Francuzi i vlasovci razne vrste postali su saučesnici genocida.
U proteklih 35 godina SSSR i Rusija preživeli su nove unutrašnje ratove i rasparčavanje. Jugoslavija i Srbija preživele su novo rasparčavanje i agresiju. Neću reći ništa novo ako ponovim: mi nikada ni u čemu nismo bili idealni i oslobođeni od greha, ali ubistvo naših država UVEK je imalo saučesnike na Zapadu, koji su se u praksi borili ne za našu slobodu, već za naš poraz, rasparčavanje i smrt države.
Oni su nam oduvek želeli smrt. I mi smo se često stajali na njenom pragu.
Azbuka istorije govori svakom ko se potrudi da pročita bar naslove školskih udžbenika: države i narodi su smrtni. I nema bukvalno ni jednog jedinog osnova da se nadamo da će neprijatelj oprosititi Rusiji i Srbiji, čim one kapituliraju pred njim. On ne uništava nas i naše narode zato što (za sada?) nije u stanju da to učini. On se ne može kupiti, od njega se ne može izmoliti oproštaj, ne možemo mu se prodati radi opstanka, da stupimo na službu „srbosecima“ i zatim ostatak života da proživimo ne skrivajući se takođe je nemoguće. Nemoguće je stupiti u NATO i Evropsku uniju da bi se posle služilo njihovom licemerju u svojstvu najprodanijeg i najlicemernijeg licemera i preživeti pri tome. Glup je onaj ko to ne shvata ili se pravi da ne shvata.
Onaj ko hoće da proda svoju zemlju Zapadu neprijatelj je zemlje. Na sreću, on će biti kažnjen. To će učiniti sam neprijatelj. Ali zemlje koju on proda više neće biti.
Ko je Modest Kolerov?
Magistar istorije, aktivni državni savetnik RF Prve klase. Ator je i koodinator nekoliko informacionih projekata od 1999. godine do danas, između ostalog od 2002. do 2022. godine (sa nekoliko godina prekida) bio je glavni urednik informacione agencije REGNUM.
Od 2005. do 2007. godine bio je načelnik Uprave administracije predsednika za međuregionalne i kulturne veze sa stranim zemljama.
Od decembra 2022. godine glavni je urednik IA OSTKRAFT.
