Vučić dobio BEFEL: Pusti Đilasa na miru! Nova meta antivakseri i ostali SLUŽBINI projekti
Nedavna najava prevremenih parlamentarnih izbora za 2023. od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića, iako još nije formirana ni nova vlada, iznenadila je javnost u Srbiji.
Iz razgovora sa nekoliko visokih vunkcionera SNS-a, te sa nekoliko dobrih poznavalaca međunarodnih političkih prilika, kao i na osnovu predavanja našeg najboljeg politikologa M. M., čije ime nemamo dozvolu da objavimo, došli smo do sledećih informacija:
– Aleksandrar Vučić je počeo da dobija otvorene kritike od strane EU, naročito od Nemačke, pošto posle nedavno održanih parlamentarnih izbora ni jedna opoziciona grupacija na koju strani faktor ima uticaj nije ušla u parlament Srbije.
– Kritike su se pretvorile u pritisak kad se ispostavilo da se, po predizbornim relevantnim anketama u SAD, očekuje poraz Donalda Trampa na predsedničkim izborima, što dovodi do toga da Vučić gubi podršku koju trenutno ima od američke administracije.
– Vučiću, da bi mogao i dalje nesmetano da radi šta hoće sa Srbijom, nije preostalo ništa drugo nego da se ponovo vrati pod skute Angele Merkel i Nemačke, koji su u tradicionalno dobrim odnosima sa američkim demokratama, samim tim i sa, kako se očekuje, budućim predsednikom SAD Džozefom Bajdenom.
– Aleksandar Vučić prihvata sve zahteve koji su mu što posredno, što neposredno uručeni i kreće da ispunjava jedan po jedan.
Jedan od glavnih zahteva, sem davanja u bescenje prirodnih resursa Srbije, je i raspisivanje novih parlamentarnih izbora, i po svaku cenu ulazak građanske opozicije predvođene Draganom Đilasom u Skupštinu, kako bi se pred međunarodnom javnošću održao neki privid demokratije.
Naime, birači u EU su počeli da se pitaju koja je to razlika između Belorusije i Srbije, kad se prvi Aleksandar optužuje da je diktator, dok je drugi omiljeni sagovornik i partner velikog broja zapadnih političara. Neki zlobnici bi rekli da tu omiljenost i partnerstvo plaćaju građani Srbije, al’ to su samo zlobnici.
Kako bi se ispunio taj befel Angele Merkel, Vučić je svojim jurišnicima što iz stranke, što iz podobnih tabloida, preporučio da polagano smanjuju napade na Dragana Đilasa, njegovu stranku i koaliciju koju će Đilas u budućnosti predvoditi, jer bi inače takvi kakvi su, lenji, samodovoljni i nesposobni, teško prešli cenzus na sledećim izborima.
Pošto njegovo biračko telo, da bi bilo homogenizovano, uvek mora da ima dežurnog neprijatelja, Vučić je za metu izabrao one skupljene od zlog oca i još gore majke. To su grupacije raznoraznih lažnopatriotskih, antivakserskih, antibrnjičarskih, novopravoslavnih, ravnozemljaških i ko zna sve kakvih čudnih osoba i fanatika.
Većina tih zaluđenika su sledbenici raznoraznih Fejsbuk i Jutjub stručnjaka i teoretičara zavere, koji su instalirani od delova što domaćih, što stranih, što starih, što novih službi bezbednosti, kako bi zaluđivanjem neukih i polupismenih masa uklonili i slomili bilo kakvu pomisao na prave egzistencijalne probleme ili ne daj bože otpor i pobunu protiv pravih zločinaca i okupatora koji razaraju ovu zemlju.
Zato danas u Srbiji lopovska privatizacija nije problem – problem je nošenje maski, dvanaestočasovni rad u pelenama nije problem – problem je 5G mreža koje i nema u Srbiji, tenderi, javne nabavke, izgradnje bezbroj koridora koji su u interesu tihih okupatora Srbije nisu problem – problem su ravna zemlja, davno istruleli Tito, nepostojeći komunisti, Hrvati, Bošnjaci, migranti…
Većina tih spodoba zaduženih za zamlaćivanje građana Srbije, su najčešće počinioci velikog broja krivičnih dela, od najlakših do najtežih, počevši od krađa na pijaci pa do nesavesnog lečenja ili teških ubistava, te su kao takvi, sa predmetima u nečijoj fioci, pogodni za manipulaciju raznih službi, u zavisnosti kod kojih se njihov predmet nalazi. Tako se ti “lideri” po meri pale i gase u zavisnosti kad i kome trebaju.
Postoji i dosta veliki broj onih koji se neprestano nude bilo kojoj službi i učestvuju na svakom protestu, litiji, događanju naroda, šetnji… svuda gde bi mogao nego iz neke službe da ih primeti i uzme za saradnika, te tako zaleče svoje komplekse iz detinjstva, razne životne traume i reše svoje egzistencijalno pitanje.
Kao što je navukao Sergeja Trifunovića da sa svojim pokretom izađe na izbore, iznoseći podatak da agencije za istraživanje javnog mnenja predviđaju najmanje 10 posto osvojenih glasova za PSG, Aleksandar Vučić je sad bacio kosku nesrećnicima iz gorepomenutih skupina, navodeći da im je popularnost u narodu neverovatna. I naravno – budale su se primile i već likuju po društvenim mrežama, zadovoljno trljajući ruke u nadi da će napokon i njima nešto kapnuti.
Nesrećnici trljaju ruke a naprednjačka armija se zagreva da se ustremi na njih, samo im se to baš ne mili, pošto su kod većine njih car Putin, Vladika Nikolaj i čiča Draža ono u šta se kunu, kao što se u Putina, Nidžu i Dražu zaklinju i antibrnjičari, antivakseri i antisvegadokneda100evra.
Malo je došlo do pometnje u naprednjačkim redovima jer lako je bilo pljuvati po Đilasu i onima na njegovom platnom spisku, al’ kako sad kad se zna da uvek na kraju i oni naprednjaci, i ovi “anti” ipak glasaju za istog čoveka – Aleksandra Vučića.
No, obećano radno mesto u javnom sektoru, rešenje komunalnog problema ili samo običan sendvič biće dovoljno da se u glavi zamanta i zaboravi i Putin i Nikolaj i Draža i da naprednjaci zaskoče ove “anti” a Đilasa i drugare ostave po strani.
Tako će Srbija opet imati mlitavu i kilavu građanersku opoziciju da smrdlja u skupštini, a ovaj “anti” bašibozuk će i dalje ostati na margini i biće paljen i gašen uvek kad treba neki veći lopovluk da se sakrije.
Jedina nepoznanica i neko ko može da dodatno pomrsi konce u ovoj Vučićevoj igri je Mlađa Đorđević, koji sa svojim pokretom “Oslobođenje” mesecima obilazi Srbiju i razgovara sa bivšim i aktivnim članovima kako vladajućih, tako i opozicionih stranaka u želji da okupi sve one koji su nezadovoljni stanjem na obe strane političkog spektra.
Pretpostavlja se da, u slučaju da Đorđevićev pokret naraste i zapreti da ozbiljnije ugrozi vladavinu Aleksandra Vučića, i ovi anti nesrećnici i kompletna naprednjačka mašinerija će zajedno sa tabloidima, tabloidnim i jutjub “patriotskim” televizijama svoj nišan okrenuti ka “Oslobođenju” i krenuće prljava kampanja kakvu do sad Srbija nije videla, a videla ih je mnogo.
Strah od pada s vlasti je ono što grčevito drži sve naprednjake zajedno, ma koliko se lično mrzeli i podmetali nogu jedan drugome, a Mlađa Đorđević je ličnost iz sasvim neke druge priče i sa sasvim drugačijom političkom podrškom, istorijom i zaleđinom, koja je apsolutno na suprotnoj strani od one na kojoj se nalaze naši okupatori i naša okupaciona vlast sa svojom i naprednjačkim i antirazumskim krdom.
M. Milovanović
