Nakon sastanaka, Hercog je izjavio da su predstavnici političkih grupacija koje okupljaju ukupno 67 poslanika podržali Ajzenkota, dok su grupacije sa ukupno 46 poslanika predložile premijera Benjamina Netanjahua.
Iako je ishod bio „jasan”, predsednik je rekao da će obaviti dodatne razgovore sa stranačkim liderima kako bi razjasnio situaciju pre nego što u nedelju dodeli mandat za sastavljanje vlade.
Stranka Jašar je nakon toga pozvala Hercoga da poveri taj zadatak Ajzenkotu „što je pre moguće”, napominjući da podrška 67 poslaničkih mesta predstavlja najveći broj preporuka koje je neki kandidat dobio još od 2015. godine, prenosi Times of Israel.
Uprkos toj podršci, put kojim bi Ajzenkot mogao da formira koaliciju ostaje nejasan.
Stranke koje se protive Netanjahuu podeljene su na jedan blok od 48 poslanika, koji čine četiri stranke pod jevrejskim vođstvom, i drugi blok od 19 poslanika, koji čine dve stranke pod arapskim vođstvom. Svih šest stranaka preporučilo je Ajzenkota za premijera, ali tri stranke iz bloka pod jevrejskim vođstvom zasad odbijaju da uđu u savez sa arapskim strankama.
Netanjahuova koalicija osvojila je 53 poslanička mesta na izborima održanim prošle nedelje, ali je stranka „Ujedinjeni judaizam Tore” (UTJ), koja ima sedam mandata, odbila da predloži Netanjahua za premijera. Time je, po svemu sudeći, otvoren prostor za podršku Ajzenkotu u okviru neke buduće koalicije.
Kako bi Ajzenkotu možda olakšao put ka formiranju vlade, „Kanal 12” je u četvrtak izvestio da je Avigdor Liberman, predsednik stranke „Izrael naš dom” (Yisrael Beytenu) i zakleti zagovornik sekularizma, odustao od svog dugogodišnjeg stava da ne želi da sedi u vladi sa ultraortodoksnim (haredi) strankama. On je sada otvoren za saradnju sa „Ujedinjenim judaizmom Tore”, budući da svrgavanje Netanjahua smatra važnijim ciljem.
Takođe se navodi da je Liberman izjavio kako smatra da je bolje biti u vladi sa ultraortodoksnim frakcijama, nego ulaziti u savez sa arapskim strankama ili se oslanjati na njihovu podršku. Prema izveštaju, takva vlada bi podrazumevala dogovor o rotaciji na premijerskoj funkciji između Libermana i Ajzenkota, kao i pregovore o rešenju pitanja služenja vojnog roka za pripadnike ultraortodoksne zajednice.
U uslovima političkog zastoja, novi Kneset će, ubrzo nakon polaganja zakletve 10. novembra, izabrati novog predsednika, čime će sa te funkcije biti smenjen dosadašnji predsednik iz stranke Likud. Predsednik parlamenta ima značajan uticaj na parlamentarne procedure i, zajedno sa svojim zamenicima, kontroliše zakonodavni dnevni red.
U četvrtak se arapska stranka Ra’am pridružila stranci Jašar, Zajedničkoj (arapskoj) listi, stranci Izrael bejtenu i Demokratama u zahtevu za prevremeno glasanje o izboru predsednika parlamenta. Aktuelni predsednik Amir Ohana izjavio je da će zakazati raspravu o svojoj smeni ukoliko najmanje 61 poslanik zvanično podnese takav zahtev.
Ra’am podržava Ajzenkota, neće se mešati u odbrambena pitanja
Tokom sastanka sa Hercogom, lider stranke „Ra’am”, Mansur Abas, izbegao je da eksplicitno označi Hamas kao terorističku organizaciju, iako je u više navrata osudio terorizam i političko nasilje, te pozvao na razoružavanje Hamasa i njegovo uklanjanje sa vlasti.
Ajzenkot je postavio priznanje Hamasa kao terorističke organizacije kao jedan od uslova za stranke koje žele da uđu u vladu koju on planira da formira.
Abas je izrazio nadu da će Ajzenkot formirati „dobru vladu”.
Osvrćući se na vladu koju je 2021. godine formirao sa Jairom Lapidom i Naftalijem Benetom, Abas je rekao Hercogu da je „njen najgori dan bio neuporedivo bolji od potpuno desničarske vlade — kako u pogledu bezbednosti (nacionalne i lične), tako i u pogledu građanskih pitanja”.
Na pitanje Hercoga da li bi stranka Raam mogla biti deo vlade koja se beskompromisno bori protiv terorizma, Abas je odgovorio: „Tvrditi da bi naše prisustvo u vladi sprečilo kabinet ili vladu da brane izraelske građane – nije ispravno.”
Lider Raama je postavio pitanje zašto je njegova stranka neprestano izložena „testovima lojalnosti”, ukazujući na dvostruke aršine u zahtevima koji se postavljaju pred arapske političare.
Arapski poslanici su i ranije iznosili slične primedbe, ističući da se od jevrejskih političara ne traži ništa slično – na primer, da priznaju postojanje jevrejskog terorizma na Zapadnoj obali ili drugde. To je posebno značajno s obzirom na činjenicu da, kako je Abas napomenuo, nijedan poslanik Raama nije optužen niti osuđen za krivična dela povezana sa terorizmom, dok je lider stranke Ocma Jehudit, Itamar Ben Gvir, 2007. godine osuđen zbog podsticanja na rasizam i pružanja podrške jevrejskoj terorističkoj organizaciji.
Joav Segalovic, drugi čovek na listi Raama – koji je ušao u istoriju kao prvi jevrejski kandidat ove islamističke stranke – opisao je trenutnu atmosferu u izraelskom javnom diskursu kao „toksičnu”, dodajući da je „Netanjahu taj koji je predvodi”.
„Juče je izjavio da je Islamski pokret opasan i da su svi oni koji mu pripadaju – podržavaoci terorizma. Jedini koji zaista podržava terorizam jeste Itamar Ben Gvir, koji sedi u njegovoj vladi, a koji je i sam osuđivan”, rekao je Segalovic.
Likud poziva na „široku nacionalnu vladu” i kritikuje „blok katastrofe”
Poslanici Likuda su, tokom konsultacija sa Hercogom, pozvali opozicione stranke da se pridruže širokoj vladi nacionalnog jedinstva.
Ministar obrazovanja Joav Kiš pozvao je na formiranje „široke nacionalne vlade” koju bi činile cionističke stranke, navodeći da Izrael ne može da se suoči sa izazovima pod vladom koja zavisi od arapskih stranaka koje „podržavaju teror”. Optužio je lidere opozicije za bojkot Likuda, dodajući da je takav potez „naneo ogromnu štetu” Izraelu.
Hercog je upitao Kiša šta je Likud spreman da žrtvuje kako bi se obezbedilo formiranje vlade jedinstva. Kiš je odgovorio da ne zna, ali je insistirao na tome da opozicija treba da „dođe i razgovara sa nama”.
Ministarka saobraćaja Miri Regev izjavila je da Likud pruža ruku opoziciji, ali je tvrdila da su Ajzenkot i njegov „blok katastrofe” spremniji da sarađuju sa „Zajedničkom listom”.
Hercog je uzvratio: „On nije rekao da če sedeti sa njima.” Predsednik je takođe kritikovao retoriku Miri Regev, rekavši joj: „Ako želite da pružite ruku, ne možete to nazivati ’blokom katastrofe’.”
Regev je navela da Likud odbacuje samo one stranke koje podržavaju teror, optužujuči arapske poslanike da odbijaju da Hamas nazovu terorističkom organizacijom. Hercog je napomenuo da mu je Abas rekao kako stranka Raam podržava razoružavanje Hamasa.
Leave a Reply