Američki predsednik Donald Tramp zapretio je preduzimanjem oštrih mera protiv Evropske unije ukoliko nastavi sa predlogom predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da Kanada postane prva „pridružena članica“ ovog bloka. Tramp je ovaj predlog nazvao „smešnim“ i upozorio da će, ako proceni da je reč o neprijateljskom činu ili lošoj nameri, uvesti veoma teške tarife ili potpuno obustaviti trgovinu sa Evropom u mnogim oblastima, prenosi Rojters.
Reagujući na ove tvrdnje, portparol Evropske komisije Olof Gil izjavio je da predlog fon der Lajenove nije usmeren ni protiv koga, već je namenjen jačanju zajedničke snage partnera. Sa druge strane, francuski ministar za Evropu Benžamen Hadad poručio je da Sjedinjene Američke Države nemaju pravo veta na geopolitičke izbore Evropljana i da nije na SAD da biraju njihov politički pravac.
Pozadina inicijative i planirani dometi saradnje
Predsednica Evropske komisije iznela je ovaj predlog tokom svog godišnjeg govora o stanju Unije, u prisustvu kanadskog premijera Marka Karnija, naglasivši potrebu za produbljivanjem veza među saveznicima u „otvoreno neprijateljskom svetu“. EU se suočava sa rizikom od rata na svojim granicama zbog ruske invazije na Ukrajinu, dok se i Brisel i Otava bore sa trgovinskim tenzijama sa SAD i sve samouverenijom Kinom.
Odnosi između Otave i Vašingtona značajno su se pogoršali od Trampovog povratka u Belu kuću, što je rezultiralo uvođenjem tarifa na trgovinu vrednu desetine milijardi dolara. Zbog toga je Karni potražio „jedinstveni savez“ sa EU kako bi se suprotstavili ekonomskoj dominaciji SAD i Kine i očuvali međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Predloženi koncept predviđa stvaranje „prostora zajedničkog prosperiteta i ekonomije“, koji bi obuhvatio saradnju u proizvodnji, tehnološki savez, integraciju odbrambenih industrijskih baza, Arktik, veštačku inteligenciju, energiju i kritične minerale.
Skepticizam diplomata i pravne prepreke
Unutar same EU, predlog je naišao na iznenađenje i suzdržanost. Jedan evropski diplomata izrazio je zabrinutost da šefica EK daje obećanja koja ne može ispuniti, napominjući da „niko zapravo ne zna šta to znači“. Drugi diplomata je inicijativu nazvao „nesrećnim predlogom“ o kome prethodno nije razgovarano sa državama članicama. Treći diplomata je ocenio da Trampova reakcija odražava njegovo viđenje međunarodnih odnosa kao igre sa nultim zbirom u kojoj se Kanada posmatra kao deo američke interesne sfere, dok je četvrti diplomata dodao da su u EU naučili da ne uzimaju svaku Trampovu izjavu zdravo za gotovo.
Pravno gledano, status „pridruženog člana“ ne postoji u ugovorima EU. Iako je Nemačka ranije predlagala sličan status za Ukrajinu kao prelaznu fazu, taj predlog nije dobio podršku. Eventualno unošenje ovakvog statusa u osnivačke ugovore zahtevalo bi jednoglasnu odluku svih 27 članica i ratifikaciju u njihovim parlamentima. Kao primer pravne složenosti navodi se trgovinski sporazum CETA između EU i Kanade, koji pojedine članice nisu ratifikovale ni devet godina nakon njegove privremene primene.
Implikacije za Kanadu i zemlje kandidate
Ukoliko bi Kanada želela pristup jedinstvenom tržištu EU, morala bi da uskladi svoje propise sa zakonima EU i postane prihvatalac pravila bez prava glasa na politiku bloka — poput Islanda, Norveške i Lihtenštajna u okviru Evropskog ekonomskog prostora. To predstavlja izazov jer su kanadska pravila istorijski bila usmerena prema njenom najvećem trgovinskom partneru, SAD.
Što se tiče zemalja kandidata za članstvo u EU — među kojima su najnaprednije Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija — ovaj poduhvat neće promeniti njihov pristupni put, ali bi mogao izazvati nezadovoljstvo ukoliko se ispostavi da Kanada dobija poseban tretman. Puno članstvo donosi pristup tržištu vrednom 18 biliona evra, pravo glasa, finansiranje i nadležnost Evropskog suda pravde, ali je rezervisano isključivo za evropske države. Ukrajina je, na primer, ideju o pridruženom članstvu bez prava glasa ocenila kao „nepravednu“. EU je ranije naznačila da bi prve nove članice mogla primiti najranije 2030. godine.
Predstavnički dom usvojio zakon o sankcijama Rusiji
U međuvremenu je Predstavnički dom SAD u sredu usvojio sveobuhvatan zakon o sankcijama i carinama, čiji je cilj pojačavanje ekonomskog pritiska na Rusiju zbog njene invazije na Ukrajinu, te je taj akt uputio predsedniku Trampu na potpisivanje.
Zakon je usmeren na rusku energetsku i odbrambenu industriju, kao i na njenu „flotu iz senke” koju čine tankeri koji zaobilaze postojeće sankcije, kako bi se Moskvi uskratila sredstva koja koristi za finansiranje rata u Ukrajini.
Predlog zakona naišao je na otpor jer takođe ovlašćuje Trampa da uvede visoke carine – do 100 odsto – Kini, Indiji i drugim zemljama kako bi se smanjila njihova zavisnost od ruske nafte i gasa, kao i da proširi sankcije prema Iranu.
Predlog zakona naišao je na protivljenje demokrata u Predstavničkom domu, koji tvrde da on Trampu daje previše novih ovlašćenja u vezi sa carinama, koja bi mogao da iskoristi protiv saveznika SAD. Oni navode da Tramp već poseduje ovlašćenja neophodna za uvođenje sankcija Rusiji, ali da je odlučio da to ne učini.
