Melisa Luburić Bin iz redova Demokratske stranke koja vuče korene iz Srbije novoizabrana je članica Kongresa SAD. Na izborima 3. novembra osvojila je 65,9 odsto glasova i potukla svoju rivalku iz republikanskih redova Dženifer Dejvis, koja je dobila 34,1 odsto, preneli su mediji.
U američkom Kongresu će predstavljati saveznu državu Ilinois, a za tu poziciju se kandidovala nakon što je njen prethodnik Raja Krišnamorti odlučio da se kandiduje za Senat.
Predstavljaće Osmi kongresni okrug Ilinoisa, a u kampanji je poseban akcenat stavljala na očuvanje ustavnog poretka i ravnoteže između grana vlasti i ovlašćenja Kongresa. U fokusu su joj bili i troškovi stanovanja, zdravstva, obrazovanja i energije.
U njenoj biografiji se navodi i da se kandidovala kako bi se, između ostalog, borila za zaposlene porodice i ostvarila ambicioznu viziju obnove američkog sna i američkih vrednosti.
U Kongresu je već bila u tri dvogodišnja mandata, od 2005. do 2011, tako da njena izborna pobeda predstavlja veliki povratak posle petnaestogodišnje pauze.
Ko je Melisa Luburić Bin?
Kako se navodi u njenoj biografiji na sajtu Predstavničkog doma Kongresa SAD, tokom tri mandata zalagala se za uravnotežen budžet i snažne mere zaštite dece na internetu.
„Jedan od razloga zbog kojih sam došla u Kongres bio je da u rad državne uprave unesem praktičnu poslovnu perspektivu“, izjavila je jednom prilikom. „U poslovnom svetu odgovornost i rezultati imaju ključni značaj.“
Sama sebe je opisivala kao „autsajderku“, a u prvu izbornu trku za Predstavnički dom ušla je praktično bez ikakvog političkog iskustva.
Kada je 2004. pobedila na izborma za Predstavnički dom, osvojivši gotovo 52 odsto glasova, rekla je da mora naporno da se radi.
„Moraćemo naporno da radimo, bilo da je reč o pristupačnim studentskim kreditima, lekovima na recept, socijalnom osiguranju ili programu Medicare, kao i o vlasnicima malih preduzeća koji snose nepravedno veliki deo poreskog opterećenja.“
Tokom 109. saziva Kongresa (2005–2007.), Bin je bila članica Odbora za finansijske usluge i Odbora za mala preduzeća. Pridružila se koaliciji „Plavih pasa“ (Blue Dog Coalition), zalažući se za uravnotežen budžet i politiku javne potrošnje usmerenu na najvažnije savezne potrebe.
Njen zakonodavni program bio je usredsređen na njena profesionalna interesovanja u oblasti tehnologije, uključujući predloge zakona koji su naglašavali zaštitu ličnih podataka. Takođe je predložila zakon čiji je cilj bio zaštita dece od predatora na internetu.
Tokom mandata 2007–2009, pošto su demokrate preuzele većinu u Predstavničkom domu, izabrale su je za predsedavajuću Potkomiteta za finansije i poreze pri Odboru za mala preduzeća.
Tokom karijere Bin u Predstavničkom domu Kongresa, ukupno pet zakonskih predloga ili rezolucija čiji je ona bila predlagač usvojeno je u ovom domu. Među njima je bio i Zakon o unapređenju postupka odobravanja projekata očuvanja stambenog fonda iz 2007. godine, koji je postao zakon i kojim su ublaženi regulatorni zahtevi za investicije u pristupačno stanovanje.
Predstavnički dom usvojio je 2007. i njen Zakon o zaštiti američkih porodica kroz unapređenje i reorganizaciju novih i efikasnih tehnologija iz 2007. godine Ovim zakonskim predlogom Federalnoj trgovinskoj komisiji naloženo je da unapredi programe informisanja i edukacije javnosti o opasnostima na internetu.
Rad u Odboru za finansijske usluge i Odboru za mala preduzeća nastavila je i u sledećem mandatu.
Nakon poraza na izborima 2010. vratila se radu u privatnom korporativnom sektoru u Čikagu. Tada ju je porazio republikanski preduzetnik Džo Volš koga je podržavao pokret Čajanka, politički pokret koji se zalagao za ograničavanje uloge savezne vlade, a nastao je kao reakcija na Zakon o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti, za koji je Bin iste godine glasala, i druge politike administracije Baraka Obame.
Melisa Luburić Bin je rođena kao Milica Luburić 1962. u Čikagu. Usvojili su je Džordž i Viktorija Luburić, koji su imali još troje dece.
Kako se navodi u biografiji na njenom sajtu, ona i njena braća i sestre odgajani su u duhu napornog rada i odgovornosti.
Odrastajući uz očevu inženjersku firmu, Bin je još u ranom detinjstvu shvatila da je poslovni svet oblast kojom želi profesionalno da se bavi. Završila je srednju školu Mejn Ist severozapadno od Čikaga, a dve godine kasnije stekla je diplomu na koledžu Okton.
Da bi finansirala svoje školovanje, Bin je radila sa skraćenim radnim vremenom u jednoj tehnološkoj kompaniji, koja ju je ubrzo unapredila. Otprilike deset godina kasnije osnovala je sopstvenu konsultantsku firmu.
Udala se za Alana Bina 1985. sa kojim je dobila dve ćerke. Tokom svoje profesionalne karijere nastavila je da pohađa nastavu i usavršava se, a 2002. godine, tokom prve kampanje za Predstavnički dom, završila je osnovne studije političkih nauka na Univerzitetu Ruzvelt.
Prvi put se kandidovala za Kongres zato što je želela da izgradi bolji svet koji će njene dve ćerke naslediti – sa čistijim vazduhom i vodom, boljim školama i bezbednijim zajednicama, stoji u njenoj biografiji.
U intervjuu koji je dala za Glas Amerike 2005. je navela da je odgajana u pravoslavnom duhu, u okviru srpske crkvenoškolske opštine “Sveto Uskrsnuće” u Čikagu, te da je kao devojka svirala u orkestru “Tamburica” i bila član folklorne grupe. Rekla je i da je svoje kćerke naučila da pevaju sprske pesme i igraju kolo.
Bin je bila predsednica Srpskog kokusa u Kongresu SAD tokom jednog od svojih prvih mandata 2008, napominje RTS.
Leave a Reply