Kurti je juče održao govor i razgovarao sa studentima Pariske škole za međunarodne odnose (Paris School of International Affairs – PSIA), a kosovska vlada danas je objavila njegov govor u celosti.
Govoreći o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Kurti je naveo tri pitanja koja smatra ključnim za evropsku perspektivu Kosova, piše KoSSev.
Među njima je izdvojio odnos sa Srbijom i očekivanje da nova vlast u Beogradu promeni dosadašnju politiku prema Kosovu.
„To mora biti i proces kroz koji će vlada Srbije, koja je nedavno prošla kroz promenu rukovodstva, priznati realnost 21. veka: Kosovo je nezavisna država, koju priznaje više od 120 država“, poručio je Kurti.
Dodao je da Srbija, prema njegovom stavu, mora da prekine kampanju protiv međunarodnog priznanja Kosova.
„Srbija mora da odustane od svoje agresivne kampanje protiv našeg međunarodnog priznanja, uključujući i instrumentalizaciju ruskog protivljenja našem članstvu u međunarodnim organizacijama“, kazao je.
Kurti je posebno insistirao na odgovornosti za oružani napad u Banjskoj, 24. septembra 2023. godine.
„Taj proces mora da uključi odgovornost za teroristički napad u Banjskoj, počevši od predaje Milana Radoičića, njegovog glavnog organizatora, kako bi se suočio sa pravdom“, rekao je.
Poruke u trenutku promene vlasti u Srbiji
Dve nedelje su od vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, na kojima je Studentska lista „Studenti pobeđuju“ osvojila većinu poslaničkih mandata.
Prema konačnim rezultatima Republičke izborne komisije od 5. novembra, Studentska lista osvojila je 140 od ukupno 250 mesta u Narodnoj skupštini, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 103 mandata.
Međutim, nova skupština još nije konstituisana, niti je Studentska lista formirala ili preuzela Vladu Srbije. Njena prva sednica zakazana je za 17. novembar.
Predstavnici Studentske liste koji su se prethodnog vikenda nalazili na Kosovu već su javno ponovili stav da Kosovo smatraju sastavnim delom Srbije i da će se u odnosu prema njemu rukovoditi Ustavom Srbije.
O Srbiji i Rusiji
Kurti je pred studentima govorio i o bezbednosnim odnosima u regionu, ponavljajući ocene da bliskost Srbije sa Rusijom predstavlja pretnju za Kosovo.
Naveo je da Srbija održava 48 vojnih i žandarmerijskih baza u blizini Kosova, kao i da prisustvo ruskih struktura u Srbiji izaziva zabrinutost zbog mogućih obaveštajnih aktivnosti.
Govoreći o Banjskoj, ponovio je svoju ocenu da je napad iz 2023. godine predstavljao pokušaj pripajanja severa Kosova po uzoru na rusko delovanje na Krimu.
Zatražio priznanje i od preostalih članica EU i NATO-a
Kao treće pitanje koje smatra ključnim za Kosovo, Kurti je izdvojio priznanje nezavisnosti od pet članica Evropske unije i četiri članice NATO-a koje to još nisu učinile.
Ocenio je da se okolnosti u kojima je Kosovo proglasilo nezavisnost ne mogu izjednačavati sa drugim separatističkim pokretima.
Govorio je i o evropskim integracijama, tvrdeći da je rat u Ukrajini dodatno naglasio potrebu proširenja EU, ali da taj proces ne sme da stvori Evropu u kojoj pojedine zemlje imaju otvorenu perspektivu članstva, a druge ostaju na neizvesnom putu.
Kurtijev govor studentima usledio je tokom njegove posete Francuskoj povodom Pariskog mirovnog foruma, na kojem je danas, na zasebnom panelu posvećenom posleratnoj obnovi društava, govorio o iskustvima Kosova, tranzicionoj pravdi i ratu u Ukrajini.
Kurti je u Parizu boravio povodom Mirovnog foruma, na kojem je danas, na odvojenom panelu, pozvao na formiranje „evropske brigade“ pod komandom ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, a govoreći o presudi bivšim liderima OVK u Hagu poručio da nezadovoljni treba da ulože žalbu.
Leave a Reply