Hrvatska od Crne Gore traži da ispuni šest zahteva. Ukoliko to ne učini, preti da će da blokira njene pregovore za članstvo u Evropskoj uniji.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković poručio je da Crna Gora neće moći da završi pregovore o članstvu u Evropskoj uniji ukoliko ne prihvati hrvatski predlog za rešavanje spora oko kopnene granice, zasnovan na principima Badinterove komisije.
Ovo je novo zaoštravanje odnosa Zagreba i Podgorice, u trenutku kada Crna Gora nastoji da pregovore za članstvo u Evriopskoj uniji završi do kraja 2026. godine.
U pozadini spora nalazi se i širi paket od osam zahteva koje je Zagreb u oktobru dostavio državama članicama EU i Podgorici. Hrvatska traži rešavanje pitanja nestalih tokom ratova devedesetih, obeštećenje hrvatskih državljana zatočenih u logoru Morinj, procesuiranje odgovornih za ratne zločine, rešavanje imovinskih sporova, povratak školskog broda „Jadran“ i dogovor o kopnenoj i morskoj granici.
Zagreb je naveo da su dva od osam pitanja u međuvremenu rešena: promenjen je naziv kotorskog bazena koji je nosio ime Zorana Gopčevića, nekadašnjeg čuvara u logoru Morinj, a odobreno je i postavljanje spomen-ploče na mestu nekadašnjeg logora. Preostalih šest pitanja i dalje je otvoreno.
Milatović: U interesu Hrvatske da Crna Gora postane članica EU
Crnogorska strana, međutim, odbacuje pristup prema kojem bi prihvatanje svih hrvatskih zahteva trebalo da bude automatski uslov za evropske integracije. Ministar spoljnih poslova Crne Gore Ervin Ibrahimović ranije je poručio da Podgorica neće automatski prihvatati ili odbacivati zahteve Zagreba, već da postoje pitanja o kojima se može pregovarati i ona preko kojih ne može preći.
Plenković je dodatno obrazložio stav Hrvatske, tvrdeći da zahtevi Zagreba nisu bilateralna pitanja, već pitanja evropskih vrednosti i pravne tekovine EU. Među njima je naveo dobrosusedske odnose, rešavanje pitanja sukcesije, nestalih osoba i odgovornosti za ratne zločine.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je da je u nacionalnom interesu Hrvatske da Crna Gora postane članica EU.
Nefer ponašanje Zagreba
Milatović je rekao i da nije fer da Hrvatska od Crne Gore traži da se otvorena pitanja reše isključivo onako kako njoj odgovara.
„Ja i Vlada Crne Gore uvek govorimo o potrebi dobrosusedskih odnosa i nema razloga da odnosi između Hrvatske i Crne Gore ne budu apsolutno najbolji mogući. Mi to iskreno želimo, ali tu je nekoliko otvorenih pitanja i od nas se traži da se te stvari reše na način na koji hrvatska strana želi, a to, u najmanju ruku, nije fer“, rekao je Milatović u intervjuu za RTCG.
Kao primer je naveo pitanje razgraničenja i odnos Hrvatske i Slovenije tokom hrvatskog pristupanja Evropskoj uniji.
„Zašto sada Hrvatska traži od Crne Gore nešto na šta sama nije htela da pristane kada je ulazila u Evropsku uniju u odnosima sa Slovenijom? Mi samo tražimo da iznesemo neke svoje argumente, da oni iznesu svoje argumente i da se to pitanje, ukoliko se ne može rešiti u ovom našem prijateljskom dijalogu, reši na nekoj međunarodnoj arbitraži“, rekao je Milatović.
Tvrdi da je crnogorski stav naišao na pozitivan odnos u Evropskom savetu, a o toj temi je tokom boravka u Dablinu razgovarao sa gotovo svim evropskim liderima.
Spor otvara pitanje koliko jedna članica EU može da koristi pravo veta ili blokiranja pregovaračkih poglavlja kako bi od države kandidata iznudila ustupke u bilateralnim sporovima. Hrvatska je poslednja država koja je pristupila Uniji, 2013. godine, a i sama ima nerešena granična pitanja sa Slovenijom, koja je dugo uslovljavala Zagreb.
Evropska komisija je ranije poručila da bilateralni sporovi Hrvatske i Crne Gore ne bi trebalo da budu deo pristupnog procesa i da dve države treba da ih rešavaju dijalogom.
Leave a Reply