Kao narod nalazimo se u teškoj poziciji kada je država na ispitu i ima dva strateška izbora: 1. Da i zvanično postanemo kolonija Zapada ili 2. Da se odupremo pritiscima i nametima kolektivnog Zapada, oličenog u SAD, NATO paktu i EU. Aktuelna vlast, isto kao i prethodna, sve od 2000.godine, povećava zaduženost države kroz stalno uzimanje nepovoljnih kredita i kroz rasprodaju strateških nacionalnih resursa. O tome se narod ne pita niti se čak objektivno informiše. Stranim uticajem,uizvršnu vlast se postavljaju neki ministri koji sprovode strategiju zapadnih centara moći.To se dešava u domenu mnogih funkcija države, posebno u oblasti spoljne politike, odbrane, ekonomije, energetike, zdrastva, obrazovanja i nauke. Povodom uvođenja sankcija NIS-u oviom prilikom nas interesuje najviše energetski sektor R. Srbije.
EVROAZIJSKI BEZBEDNOSNI FORUM
Aktuelna izvršna vlast, predsednik državei Vlada, pred narodom se prikazuju kao nacionalna i suverenistička opcija a u suštini servilno izvršavaju naloge kolektivnog Zapada, oličenog pre svega u SAD-u, EU i NATO paktu. Zakulisani pa i tajni pregovori, dogovori i sporazumi drže se daleko od očiju građana , da bi se naknadno frizirane i delimične informacije prenosile preko štampanih i elektronskih medija pod kontrolom režima.
Takozvana opoziciona glasila, u vlasništvu i pod kontrolom diplomatskih i obaveštajnih centara zapadnih obaveštajnih službi, ne žele da prenose informacije niti da pokreću teme koje nisu u skladu sa uređivačkom politikom zapadnih centara moći. Tako većina naroda u Srbiji nije na vreme niti objektivno informisana o namerama vlasti da proda energetski sistem u Srbiji, prvenstveno kompanijama i fondovima iz SAD-a. Ne treba posebno obrazlagati šta za suverenitet i političku i vojnu neutralnost znači očuvanje energetskog sistema u vlasništvu naroda i države. U kriznim vremenima u ratu i miru, energetika je posebno žila kucavica, „krvotok“ svake države. Upravo zbog tolikog značaja energetike za suverenitet države, razvoj privrede i socijalni status građanja nije jasno ko je sebi dao za pravo da donosi takve dugoročno štetočinske odluke. Niko nije obavestio narod niti je sprovedena procedura da se takva strateška odluka prethodno usaglasi sa voljom naroda na referendumu.
Narod je nakon tajnih dogovora obavešten da je postignut nekakav sporazum sa SAD o energetici, koji je nagoveštaj postepenog otimanja Elektroprivrede Srbije i drugih enegetskih sistema u Srbiji u vlasništvo korporacija i fondova iz SAD. Ta država bi imala suštinski i monopol na investicije u oblasti energetike. Takvo stanje bi višestruko razaralo suverenitet države i ugrožavalo socijalni status njenih građana. Kada se tome doda da te zapadne korporacije i fondovi su vlasnici energetskih sistema na Kosovu i Metohiji i u regionu Balkana, jasno je da se radi o nastavku novog modela kolonizacije. Nažalost i Srbija kroz prodaju energetskih postrojenja sve više postaje država sa kolonijalnim statusom prema Zapadu. Vlast ne sprovodi volju naroda, nego volju zapadnih kolonizatora i narod vuče u dužničko ropstvo. Teško je prihvatiti tu realnost, koje nije svesna ogromna većina građana Srbije.
„Skorojevići“ rasprodaše sve strateške nacionalne resurse, kao da je to njihova svojina. Strateški resursi i preduzeća nisu vlasništvo bilo koje pogubne vlasti. Ti resursi su vlasništvo budućih pokolenja, potomaka. Zato bi bilo veoma opravdano da se stane na put toj samovolji vlasti, kroz zahteve pre svega studenata da se prekine sa rasprodajom strateških resursa. Šta će to ostati potomstvu od vitalnih strateških objekata i resursa ako se dovrši proces prodaje energetskih sistema, rudnika, šuma,vodnih izvora, poljoprivrednog zemljišta i sl.? Naše potomstvo će se na taj način suočiti sa činjenicom da jednog dana ništa više nije njihovo i da su postali stranci svojoj Otadžbini. Tako bi srpska država postala servis stranih korporacija a ne svojih građana. Srbija bi ostala geografski pojam, bez nacionalne suštine i sadržaja. Zato se na sve načine treba stati na put bahatim i korumpiranim političarima iz vlasti. Ako bi se studentski pokret skoncentrisao na problem obustavljanja rasprodaje strateških resursa Srbije, verujem da bi imao potpuni smisao i ogolio bi štetočinske poteze vlasti.
Potpisan Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike između Srbije i SAD (Beograd/Vašington, 18. septembar 2024.) označio je štetočinski okvir i početak privatizcaije energetskog sistema Srbije. Ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije Marko Đurić i podsekretar Sjedinjenih Američkih Država za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hoze Fernandez potpisali su u Vašingtonu Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike između Srbije i SAD. Đurić je, nakon potpisivanja ovog dokumenta, istakao da je Srbija zaključivanjem ovog sporazuma napravila važan korak „ka unapređenju partnerstva sa SAD i osiguranju dugoročne energetske bezbednosti. Naša zemlja će u naredne dve decenije četiri puta uvećati potrošnju električne energije i potrebno nam je partnerstvo sa industrijama, kompanijama i državama koje su u prethodnim decenijama uspešno povećale kapacitet svoje proizvodnje“, naveo je ministar.
Marko Đurić je naglasio da će Sporazum olakšati tzv. zelenu tranziciju u Srbiji i omogućiti bolji pristup čistoj energiji, što je u skladu sa evropskim aspiracijama naše zemlje, bolje rečeno u skladu je sa Klaus Švabovom zelenom agendom. Bez imalo srama ministar spoljnih poslova Marko Đurić je govorio i o „…posvećenosti Srbije unapređenju ukupnih odnosa sa SAD i da smo još jedan korak bliže strateškom partnerstvu i strateškim, dobrim, dugoročnim odnosima sa tom zemljom…“. Zar se takvo strateško partnerstvo gradi sa agresorom koji je oteo i okupirao Kosovo i Metohiju? Fernandez je ocenio da će potpisivanje ovog sporazuma podići srpskoameričku saradnju na viši nivo, dodavši da su SAD zadovoljne činjenicom da će saradnja sa Srbijom na polju čiste energije biti nastavljena. Klimatske promene su izazov našeg vremena, ali su i prilika da se investira u energije budućnosti, a prvi korak je napravljen danas, naglasio je on. Đurić i Fernandez su, nakon ceremonije potpisivanja sporazuma, imali i bilateralni sastanak, na kojem su razgovarali o raznovrsnim aspektima energetske saradnje Srbije i SAD.1
Pre dve godine, tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović razgovarala je sa američkom kompanijom Behtel o izgradnji reverzibilne hidroelektrane koja u energetskim strategijama figuriše kao projekat od ključne važnosti. Pre mesec dana moglo se čuti da je američka kompanija već uradila prethodnu studiju izvodljivosti ili bar njene delove. Đerdap 3 je projekat čija se cena gradnje procenjuje na više od tri milijarde evra. Treći kapitalni energetski projekat u Srbiji na kom bi mogle da se angažuju američke kompanije mogla bi biti gradnja nuklearne elektrane. Iako deluje da ozbiljno pregovaramo sa Francuskom o nuklearkama, da je to bila jedna od najvažnijih tema prilikom dolaska francuskog predsednika Emanuela Makrona, kompanije iz SAD-a kao što su Vestinghaus, Dženeral elektrik ili Dženeral dinamik su među najvećim proizvođačima nuklearnih centrala u svetu. Stručnjaci spekulišu da bi amerike firme mogle da preotmu posao francuskom EDF-u, ili bar da podele posao ukoliko bi se gradilo više blokova u Srbiji. Međutim, u zvaničnim izjavama datim u vezi sa potpisivanjem ovog
sporazuma uglavnom se pominjala saradnja u oblasti obnovljivih izvora energije. „Naša sposobnost da radimo na čistoj energiji, kao i mogućnost da američke kompanije investiraju u tehnologije iz te oblasti u Srbiji, jeste nešto što izuzetno cenimo“.
Nekoliko dana uoči potpisivanja sporazuma ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je izjavila da veruje „da će ovaj sporazum otvoriti vrata za nova ulaganja u oblasti energetike, što će doprineti većoj energetskoj sigurnosti i održivoj tranziciji ka čistim izvorima energije“. Sunce ne sija uvek, vetar stane, suša može da smanji vodostaj i onda nema struje. Bojim se da se ne vodi računa o balansu. Pitam se da li radimo u korist svoje štete, a za račun stranih investitora“. Američke kompanije već učestvuju u jednom velikom energetskom projektu u Srbiji koji bi mogao biti na mreži već 2028. godine. Njega je pomenula i ministarka Đedović u razgiovoru sa američkim ambasadorom.
Jedan od projekata koji će povećati „zelene“ kapacitete EPS-a je izgradnja jednog gigavata solarnih elektrana, zajedno sa baterijskim skladištima, koji će biti realizovan sa strateškim partnerom, konzorcijumom koji predvodi južnokorejska kompanija „ Hyundai Iinjering “, navela je Đedović Handanović. U konzorcijumu za izgradnju solarne elektrane od jednog gigavata, sa baterijama od 200 megavata špred Hjundaia nalaze se i Hjundai Amerika i američka firma (UGT Renenjables). Jedan od finansijera projekta je američka US eksim banka. Ovaj konzorcijum bi trebalo da izgradi solarnu elektranu i da je zatim preda na upravljanje EPS-u.2
Kada sve ovo imamo u vidu, onda je jasno zašto je američki ambasador Hil pratio košarkašku utakmicu u dresu Partizana, gde se jasno vidi da je NIS jedan od sponzora.To je verovatno simbolička poruka da će to u budućnosti postati američka kompanija.
Makar je to sada njihova strategija, za koju su sigurni da je neće osporavati izvršna vlast
1 https://www.srbija.gov.rs/vest/817411/potpisan-sporazum-o-strateskoj-saradnji-u-oblasti-energetikeizmedju-srbije-i-sad.php
2 https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/strateski-sporazum-amerikanci-energetika/Srbije. „Hil je utakmicu pratio iz lože u dresu crno-belih.
Košarkaši Partizana i Makabija sinoć su u Beogradskoj areni igrali meč 19. kola Evrolige, a na utakmici se našao i ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kristofer Hil.“3
Prosto je neverovatno koliko je i predsednik Aleksandar Vučić bio informisan o sankcijama NIS-u, kao da je „učestvovao u njihovom kreiranju sa Hilom i Hoze Fernadezom“. Aleksandar Vučić rekao je da očekuje papir iz Sjedinjenih Država o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog ruskog vlasništva, 10. ili 13. januara. On je za RTS naveo da postoje dve nepoznanice koje se tiču rokova i toga da li je problem u tome što Rusija ima većinski paket ili što je uopšte u vlasničkom udelu NISa. „Da li će ostati sankcije NIS-u ukoliko bi Rusi ostali sa 40 posto vlasništva, da li je dovoljno da oni nemaju većinski ili kontrolni paket ili traže da potpuno izađu iz vlasništva“, naveo je Vučić, kako se upravo i desilo.
Ruske državne kompanije Gasprom Njeft i njena krovna kompanija Gasprom od 2008. godine imaju većinsko vlasništvo u NIS-u od 56,15 odsto, dok je 29,87 odsto u vlasništvu Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 4. januara izjavio da mu je podsekretar SAD za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hoze (Jose) Fernandez potvrdio da će ta zemlja uvesti direktne sankcije NIS-u, upravo taj činovnik sa kojim je potpisan sporazum o energetskoj saradnji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom gostovanja na RTS-u rekao da Srbija ima novac da otkupi NIS, ali je dodao da je pitanje za američku administraciju šta će Rusija sa novcem koji bi dobila od prodaje NIS-a.
„Ukoliko bismo išli u tom smeru, pokušaćemo to da izbegnemo, ali ako tako bude, ne bismo prodavali drugom, kupili bismo mi“, naveo je Vučić.
On je rekao da misli da SAD žele da okrenu Srbiju na „ovu stranu“ i ocenio da američke sankcije NIS-u koje je najavio, nemaju puno veze sa ratom u Ukrajini.
Uprkos pokušajima diverzifikacije izvora snabdevanja od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija i dalje dominantno zavisi od ruskih
energenata, a ta zavisnost bila je jedna od ključnih argumenata zvaničnog Beograda da ne uvede sankcije Moskvi.4
Pored povratka NIS-a u okrilje države, kako bi se izbegle sankcije, ta kompanija bi mogla da bude i ponovo prodata, ali ovog puta stranom kapitalu koji nije ruski. Da bi sankcije prema NIS-u bile delotvorne potrebno je da ih podrži, odnosno praktično sprovede Evropska unija, to jest njene članice. Kada bi Brisel pratio američke sankcije prema NIS-u, Jadranski naftovod (JANAF) više ne bi mogao da se koristi za tu svrhu a naftne kompanije iz EU bi morale da se odreknu bilo kog vida poslovanja sa NIS-om. U problemu bi bile i domaće firme u Srbiji, budući da je, prema našim propisima, uvoz sirove nafte omogućen i drugim kompanijama, ali samo ako, pored licence za trgovinu naftom, imaju i sklopljen ugovor sa NIS-om o preradi.
„Nacionalizacija bi poslala negativnu poruku stranim investitorima u Srbiji, bez obzira što u specifičnim situacijama država ima pravo da se odluči na takav korak“. Nameće se i pitanje od kakvog bi značaja bio NIS za Rusku Federaciju ako bi zbog sankcija kompanija u potpunosti bila onemogućena da posluje. Logično je pretpostaviti da bi ruska strana bila spremna da sa što manje štete izađe iz te prilično neugodne situacije i time prepusti NIS državi Srbiji.5
3 https://www.politika.rs/scc/clanak/653361/sport/kosarka/ambasador-hil-na-utakmici-partizan-makabi
4 https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-sankcije-nis/33263821.html
5 https://www.tanjug.rs/srbija/politika/131954/vucic-ako-dogovorim-sastanak-o-nis-u-otputovacu-u-sadoko-20-januara-trazicu-da-razgovaram-sa-putinom-oko-svetog-save/vestPošto se radi o globalnim i evropskim geopolitičkim procesima, očekivati je da se
Ruska Federacija neće rukovoditi samo ekonomskom logikom i providnim argumentima SAD i Srbije, nego da će očuvati vlasništvo nad NIS-om. Proći će vreme sankcija i Ukrajinske krize a onda će se svi učesnici ove ujdurme naći na pravom mestu istorije. Na taj način bi se sprečio prelazak NIS-a u američko vlasništvo, što je kranji cilj ove operacije.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović oglasila se na svom Instagram profilu nakon sednice Vlade Srbije gde je predsednik Aleksandar Vučić najavio da se prve informacije o američkim sankcijama NIS-u očekuju 15. januara.
„Teške nedelje su pred nama, ali učinićemo sve da građani Srbije ne osete pritiske koje trpimo sa svih strana“, poručila je ministarka.“
Ipak sankcije su se desile nešto ranije, kao da žure globalisti u Americi ali i u Srbiji da se sav posao suštinski završi pre inaguracije predsednika Donalda Trampa.
Potrebno je eliminisati bilo kakvo rusko privredno prisustvo u Srbiji. Verujem da je to jasno sasvim u Rusiji. Pitanje je njihove odluke i na čemu će se ona zasnivati. Najgore od svega je što je predsednik Srbije pojavio se u ulozi „podparola aktuelne američke globalističke vlasti“ i ujedno tumača sankcija. Kod njega ne postoji dilema da li se trebaju sprovesti sankcije, nego samo kako da se to učini u definisanim rokovima. Nisu uvedene sankcije Srbiji nego NIS-u, koji nije njegovo vlasništvo. Ipak, u detalje on tumači svaku stavku i rokove za ispunjenje obaveza. Takvo ponašanje liči na stečajnog kolonijalnog upravnika Srbije.
Ako SAD i izvršna vlast Srbije istraju u nameri otimanja NIS-a, sigurno je da R.Srbija i formalno postaje kolonija SAD, EU i NATO pakta. Bolje rečeno poprimićemo sličan status kao lažna NATO država Kosovo. To su njihove namere.
Može se verovati u slobodarski duh Srbije, te da će mladost Srbije i narod morati da stanu na put ovoj samovolji daljeg urušavanja nacionalnih interesa Srbije, kroz rasprodaju strateških nacionalnih resursa, pre svega vodećim silama Zapada, a radi pukog opstanka na vlasti. Govoriti o moralu takve pogubne politike i vlasti nije potrebno. Da ima imalo časti srpska vlast bi raskinula energetski sporazum sa SAD, koji je potpisala u septembru 2024.godine.
Narod to konačno sve jasnije i jače oseća. Ponižavajuće je da su se predsednik Srbije i Vlada Srbije stavili u službu sprovođenja amerićkih naloga, koji su ponižavajući za Srbiju kao držvu, posebno ponižavajući za Rusku Federaciju i NIS, kao kompaniju gde većinsko vlasništvo ima Gasprom.
Bedna je najava tzv. nacionalizacije NIS-a, ako Gasprom ne pristane na amerićke ucene.
Izgleda da je vlast u Srbiji spremna da naruši i političke odnose sa Ruskom Federacijom, samo da bi do kraja ispunila
napisanu agendu Amerike. Takav bahat odnos ničim se ne može pravdati.
Svako nasilje koje bi se desilo tzv. nacionalizacijom NIS-a, u nekom momentu nakon smene vlasti, pokrenulo bi proces lične odgovornosti učesnika u tom procesu pravnog nasilja, za nanošenje štete srpskim nacionalnim intereima i za otimačinu ruske imovine.
IZVORI:
1. https://www.srbija.gov.rs/vest/817411/potpisan-sporazum-o-strateskoj-saradnji-u-oblastienergetike-izmedju-srbije-i-sad.php
2. https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/strateski-sporazum-amerikanci-energetika/3. https://www.politika.rs/scc/clanak/653361/sport/kosarka/ambasador-hil-na-utakmici-partizanmakabi
4. https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-sankcije-nis/33263821.html
5. https://www.tanjug.rs/srbija/politika/131954/vucic-ako-dogovorim-sastanak-o-nis-u-otputovacuu-sad-oko-20-januara-trazicu-da-razgovaram-sa-putinom-oko-svetog-save/vest
