O najskupljoj šupi bez struje, zaštićenoj direktorici i njenoj desno-levoj ruci, u Kikindi in the Middle of Nowhere
Građani Kikinde su nas obavestili o novim saznanjima koja su vezana za, kako kažu, kontraverznu i sigurno protivzakonitu samovolju i zakulisne radnje direktorice Narodnog muzeja Kikinda Lidije Milašinović
Naime, ponovo je reč o kikindskom delu projekta “Mlinovi koji melju – putevi koji spajaju“ .
Sa velikom medijskom pompom objavljen je njegov završetak i novosagrađeni multifunkcionalni (kontraverzni) objekat je pušten u rad, 26.02.2020. godine, tačno u podne. Dežurstva obavljaju redovno zaposleni radnici kikindskog Muzeja, koji je bio i nosilac projekta. Sve bi ovo bilo u redu da u multifuncionalnom objektu, za koji je Kikindi opredeljeno 101.000 evra ima električnog napajanja, što u 21. veku predstavlja minimum uslova za rad i upotrebne dozvole. NEMA STRUJE U OBJEKTU!
Postavlja se pitanje da li su invenstitori i partneri u projektu obmanuti, obzirom na činjenicu da je lično gradonačelnik Kikinde – Pavle Markov, u društvu direktorice Lidije Milašinović pred licem javnosti pustio objekat (bez struje) u rad.
U samom multifunkcionalnom objektu obavljene su radionice sa decom i i posete građana.
Građani Kikinde pričaju da je situacija u tom gradu ista kao i u celoj državi. Kad su lični interesi i otimačina iz džepova građana u pitanju, vlast i opozicija uvek nađu zajednički jezik.
Kažu da tu povezanost vlasti, opozicije i takozvanih nezavisnih medija najbolje ilustruje fotografija famozne direktorice Lidije Milašinovic i njenog, kako kažu, gurua i desne i leve ruke, Vladislava Vujina, koji je ujedno i član redakcije Kikindskih novina, koje uređuje predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, i ponavljaju da je ta slika u stvari prava slika stanja u državi, gradu Kikinda, Narodnom muzeju Kikinda, i kulturi u Srbiji generalno.
Direktorka je u šemi sa gradonačelnikom, a desno-leva ruka Vujin sa takozvanom opozicijom.
Međusobno se pljuju ali ih interes spaja i održava, dok tuzilaštvo ćuti a Kikinda, kao i cela država su in the middle of nowhere…
Zato se mogu enormno plaćene šupe nazivati “multikunkcionalnim objektima” i otvarati za javnost, primati u njima deca i održavati radionice.
Kao ilustraciju za dobitnu kombinaciju i suguran recept za večnu vladavinu, užasnuti građani Kikinde navode impresum Kikindskih novina, koje gradonačelnika i ostale SNS funkcionere napadaju gde i kad stignu, izuzev kad je muzej u pitanju, jer je istoričar Vladislav Vujin, “zamenik” Lidije Milašinović, u redakciji ovih novina.
Nju opet neraskidive (interesne) veze s gradonačelnikom Markovim spajaju i daju joj osećaj nedodirljive i svemoćne, što svakako i jeste kada i dalje sedi u direktorskoj fotelji i pored svih, u najmanju ruku, promašaja koji su golim okom vidljivi.
Podsećaju da su trajno poništeni temelji aneksa “Novog muzeja” u dvorištu kulturnog dobra pod zaštitom države – Kurije, ali papir trpi sve pa tako i navode da će se to nekada u budućnosti i izgraditi.
Najnoviji promašaj, i takva politika kao što je ovo sa otvaranjem enormno skupe šupe u kojoj još uvek nema struje, iako je unutrašnja električna instalacija urađena i sve izgleda sjajno, sem ako ne pokušate da upalite svetlo, će sasvim sigurno Kikindu dovesti in the middle of nowhere, kako su to i vizionarski Vujin i Milašinović predstavili na seminaru u Bugarskoj novembra 2018. godine, uz blagonaklonost grada pod pokroviteljstvom, Odeljena za suzbijanje korupcije iz NS, jer tako “Srbija ide napred”, što je verovatno i u saglasnosti sa parolom “Za našu decu” i sl..
Vode u najskupljoj šupi doduše ima, tako da wc (može da) radi… zaključuju na kraju građani Kikinde.
M. Milovanović
