Posle dvogodišnjih protesta koji su u Srbiji postepeno doveli do smene vlasti, region bi uskoro mogao da dobije i – prosvjede.
Zagrebački studenti, okupljeni u organizaciju Vrijeme za promjene najavili su za 12. decembar skupove širom Hrvatske, sa željom da „podstaknu ljude da se ujedine i dignu glas“.
„Od studenata u Srbiji možemo mnogo da naučimo – njihova iskustva mogu biti podsticaj mladima u celoj regiji da se aktivnije uključe u društvena i politička pitanja“, kažu iz Vrijeme za promjene za BBC na srpskom.
„Gledamo na njih kao na inspiraciju.“
Pad Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke (SNS), koje je na izborima 25. oktobra smenila Studentska lista, odjeknuo je širom sveta, pa i u zemljama bivše Jugoslavije.
„Malo je dešavanja koja su toliko ohrabrila građane regiona kao sto su studentski protesti u Srbiji i smena režima“, kaže Nedim Musić iz Karton revolucije, aktivističkog pokreta iz Bosne i Hercegovine (BiH), za BBC na srpskom.
Međutim, iako su brojni politički lideri brzo studentima čestitali izbornu pobedu, istovremeno razmišljaju i kakva će biti politika zvaničnog Beograda prema regionu, opterećenom brojnim problemima iz prošlosti.
A to je već jednačina sa mnogo nepoznatih.
Među retkim izjašnjavanjima predstavnika Studentske liste, jeste da „neće biti saradnje sa Srpskom listom“ – najvećom i najmoćnijom partijom kosovskih Srba, bliskom naprednjacima – kao i da je „Kosovo sastavni deo Srbije“, a najavljeno je i preispitivanje koliko je novca davano organizacijama u Crnoj Gori.
Moglo se čuti i da nova vlast „neće zloupotrebljavati otvorena pitanja sa Hrvatskom“, kao i uobičajene izjave da sa svima u regionu „treba razvijati dobrosusedske odnose“ ili da je „vrlo važno napustiti retoriku iz 1990-ih“.
„Da, još ne znamo njihove zvanične stavove po brojnim pitanjima, ali zamajac promena na unutrašnjem planu mogao bi pozitivno da se odrazi i prema spolja“, kaže Asim Mujkić, profesor Fakulteta političkih nauka iz Sarajeva, za BBC.
Studenti iz Srbije će regionu biti uzor u meri u kojoj njihov sledeći korak bude učinkovit, smatra Berto Šalaj, profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu.
„Taj model se pokazao kao jako dobar, čak fascinantan, kada je u pitanju promena autoritarne vlasti i Vučića, ali je teže tako upravljati ili vladati“, kaže Šalaj za BBC.
Zagrebački studenti rade na organizaciji protesta, pomerenog sa 21. novembra na 12. decembar zbog, kako navode, velikog interesovanja.
„Ovo nije budućnost kakvu zaslužujemo“, naglašavaju.
V, L, P, i M.
Tim slovima potpisana je jedna od objava na Instagram profilu Vrijeme za promjene.
Insistiraju na „zajedničkom usaglašenom odgovoru u ime inicijative“ preko mejla, ističući da njihovi članovi ne istupaju javno, što je bila i ključna strategija studentskog pokreta u Srbiji.
Istovremeno, na društvenim mrežama naglašavaju da nisu povezani ni sa jednom strankom, zato što imaju „ciljeve važnije od stranačkih podela“.
„Važno nam je da naglasimo da je inicijativa nastala iz specifičnih problema hrvatskog društva – ne želimo da preslikavamo tuđi model borbe za promene, već učimo iz iskustava drugih i gradimo naš put“, kažu iz Vrijeme za promjene.
„Protest organizuju studenti koji su se ujedinili oko mobilizacije građana i izlaska na ulicu, jer znamo da nismo jedini koji se tako osećaju.“
Inspirisao ih je, kažu, svakodnevni život.
Pominju, između ostalog, niske penzije, visoku inflaciju i troškove života, ekološku devastaciju, preopterećen i trom zdravstveni sistem, femicide, netransparentno upravljanje javnim novcem i izostanak odgovornosti, što je „posledica sistema u kom se interesi pojedinaca i privatna korist prečesto stavljaju ispred interesa građana“.
Ali iznad svega je, ističu, korupcija.
Nazivaju je „jednim od ključnih problema i hrvatskog društva i regije“ i „ne žele da je prihvate kao nešto uobičajeno, neizbežno ili način na koji sistem funkcioniše“.
Korupcija je bila najvažnija tema i masovnih protesta u Srbiji posle pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, a jedna žena teško povređena.
„Želimo jasno da naglasimo da nam trenutno nije cilj političko pozicioniranje, niti razmišljanje o osnivanju studentske političke liste, već građanska mobilizacija i promene za koje se zalažemo“, naglašavaju iz Vrijeme za promjene.
Iz Karton revolucije u BiH kažu da u regionu ništa više nije isto.
„Sa sigurnošću tvrdimo da javnost očekuje promene i u BiH, na koji način i u kom obliku, još ne znamo, ali je nada u bolju budućnost sigurno veća nego pre“, ubeđen je Musić.
Politikolozi su znatno oprezniji.
„Teško je predvideti šta će se događati, ali da je neko meni pre tri godine rekao da će u Srbiji biti organizovan bunt koji će ugroziti režim, samo bih se nasmejao“, kaže Mujkić za Fakulteta političkih nauka u Sarajevu.
„Srbija je u tom trenutku bila izuzetno letargično društvo, kao što je sada Bosna i Hercegovina.“
Bilo je još 2014. u BiH pokušaja „plenumske demokratije“, koji nije dobro završen, ali je sada „mladost Srbije dala obrazac“, naglašava Mujkić.
Dešavanja u Srbiji naziva „važnom prekretnicom“.
„Ako se u Beogradu istraje na beskompromisnoj borbi sa korupcijom, ako se zaista budu sledili tokovi novca, mislim da će se mnoge stvari razdaniti i u Republici Srpskoj i u ostatku Bosne i Hercegovine.“
Što se tiče buduće politike Beograda, govori o „izjavama pomiriteljskog tona“, iako će „konačni sud biti donet kada se formira vlast“.
„Na pragu smo neke nove paradigme“, veruje Mujkić.
I Šalaj kaže da „nije zahvalno prognozirati šta će se dalje događati“.
Kontekst Hrvatske i Srbije je drugačiji, hrvatska opozicija nije još u tako lošem stanju kao što je to bila srpska“, kaže na pitanje o predstojećem studentskom prosvjedu.
„Ipak, čini mi se da u Hrvatskoj studenti nisu još dovoljno mobilizacijski uspeli ono što su uspeli studenti u Srbiji, ne znaju građani još dovoljno za njih“, dodaje.
Način na koji je došlo do promena u Srbiji naziva „eksperimentom“.
„Mnogo je tu nepoznanica“, kaže.
„Upravo zbog tog novog, inovativnog ili eksperimentalnog načina upravljanja, još ne znamo kakvi će biti stavovi vlasti prema pitanjima koje su važna za region.“
U Hrvatskoj, naglašava, ne očekuju po tom pitanju dramatične promene ili drugačija tumačenja ratnih 1990-ih, ali postoji „suzdržano zadovoljstvo“ zbog promena.
Premijer Andrej Plenković iz vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), brzo je razgovarao sa Ilijom Srdanovićem, nosiocem Studentske liste.
Govorio je o tome da „očekuje bolje odnose sa Srbijom“.
Međutim, već koji dan kasnije, i Plenković je izjavio da ne zna stavove Studentske liste, niti kakvu će politiku voditi, kao i da „upada u oči“ da tokom kampanje nije bilo proevropskih zastava.
Ubrzo se oglasio i Milorad Pupovac, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), rekavši da Srbi u Hrvatskoj pobedu Studentske liste doživljavaju kao „priliku za smanjenje tenzija i veći osećaj slobode“.
I on je razgovarao s njihovim predstavnicima i čestitao im izbornu pobedu.
Ipak, brzo je isplivalo pitanje odnosa prema ratnom raspadu Jugoslavije.
„Nova srpska vlada mora da se distancira od velikosrpske politike Aleksandra Vučića, odnosno Slobodana Miloševića iz 1990-ih“, izjavio je hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić.
Dejan Šoškić sa Studentske liste smatra da ni ubuduće neće biti slaganja oko toga šta se dogodilo tokom ratnih 1990-ih i da će to tako „verovatno opstati duže vreme“.
„Studentska lista se time ne bavi“, izjavio je Šoškić za Indeks, ponavljajući želju o razvijanju „dobrosusedskih odnosa, saradnje, stabilnosti i prosperiteta regiona“.
„Citirao bih predsednika Hrvatske (Zorana Milanovića), koji je rekao veliku istinu koje smo svi svesni – teško je pronaći dva naroda u Evropi, ali i u svetu, koji su bliži nego Hrvati i Srbi i stoga bi bilo potpuno iracionalno da, uz takav nivo bliskosti, nemamo dobrosusedske odnose“, dodao je Šoškić.
I ovde je situacija komplikovana.
I predsednik Jakov Milatović i premijer Spajić su još u izbornoj noći čestitali pobedu Studentskoj listi.
Govorili su o „novim poglavljima bez nepotrebnog dizanja tenzija“.
Međutim, i ovde je deo medija brzo pokupio prvi tračak izjašnjavanja o identitetskim pitanjima, često veoma problematičnim u Crnoj Gori.
Na primer, Šokićevu izjavu o tome kako su se izjašnjavali vladari iz dinastije Petrović, koja je Crnom Gorom vladala više od dva veka, kao i pominjanje novčanog izdvajanja Srbije za srpsku manjinu u regionu, gde je u tom kontekstu pomenuo i Srbe u Crnoj Gori.
Napao ga je Milan Knežević, predsednik opozicione Demokratske narodne partije (DNP), blizak Srpskoj naprednoj stranci, toliko da je u izbornoj noći, dok je Vučić priznavao poraz, stajao iza njega.
Da, takođe komplikovana situacija.
Pre svega zbog toga što je Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i dugogodišnja najjača politička figura Republike Srpske (RS), godinama bio blizak Vučiću i SNS-u.
Predstavnike Studentske liste uoči izbora nazivao je, između ostalog, „smradovima koji se predstavljaju kao intelektualci“, „plaćenicima“ i „glasnicima tuđih interesa“.
„Kad nemate ništa osim mržnje – onda vam mržnja postane jedina politika“, izjavio je Dodik i pozvao sve da glasaju za Vučića.
Posle izbora je promenio ton.
Već u izbornoj noći je Studentskoj listi čestitao pobedu, rekavši da je „glas naroda – glas boga“.
„Mi u vlasti u RS ne kalkulišemo u tom pogledu – najbolji odnosi sa vlastima u Srbiji su za nas primarni politički posao i tako se i ponašamo“, rekao je nešto kasnije.
U međuvremenu se Bakir Izetbegović, predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) i dugogodišnja najjača politička figura Bošnjaka u BiH, sastao u Sarajevu sa Sulejmanom Ugljaninom, predsednikom SDA Sandžaka, koja je kao manjinska stranka obezbedila mesto u Skupštini Srbije.
„Ocenili su da bi promena vlasti u Srbiji mogla da utiče i na odnose bošnjačkog i srpskog naroda“, objavljeno je na Izetbegovićevom Fejsbuk nalogu.
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski očekuje da se sa Srbijom posle formiranja vlade nastave dobrosusedski odnosi, prenela je agencija Beta.
I on je se čuo telefonom sa Ilijom Srdanovićem, prvim na Studentskoj listi.
„Kao dobre komšije, razume se, među prvima smo čestitali“ rekao je Mickoski.
I ovde je situacija komplikovana.
Devet od deset poslanika u kosovskom parlamentu, koliko je zagarantovano za kosovske Srbe, kao i lokalna u svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu, u rukama je Srpske liste, bliske naprednjacima.
Međutim, Jugoslav Gašić sa Studentske liste i docent na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, ističe da saradnje nove Vlade sa Srpskom listom neće biti.
Naziva je „ispostavom i izvođačem svih radova“ SNS-a na Kosovu, koja tamo ima institucionalni položaj, ali više ne i zvanični Beograd na koji može da se oslanja i bude „zaštita za potencijalno kršenje zakona, ugrožavanje sloboda, dovođenje srpskog naroda na KiM u ovakvu situaciju“.
„Ono što bi njihov bivši vrhovni poglavar, a sad samo poraženi građanin rekao – biće dovedeni k poznaniju prava“, rekao je Gašić za N1.
Iz Srpske liste su diplomatski odgovorili da će nastaviti da deluju „odgovorno i jedinstveno, vodeći se isključivo interesima srpskog naroda i njegovog opstanka na Kosovu“.
Nenad Rašić, lider Stranke za slobodu, pravdu i opstanak, i ministar u Vladi Kosova, prethodno je javno podržao Studentsku listu.
Vučić i njemu naklonjeni mediji to su iskoristili za napade na Studentsku listu, tvrdivši da ima podršku kosovskog premijera Aljbina Kurtija.
Kurti je rekao da se nada pozitivnim promenama posle pobede Studentske liste na izborima u Srbiji, ali je zatražio priznanje Kosova i izručenje Milana Radoičića pravosudnim organima u Prištini, optuženog za oružani napad u Banjskoj, na severu Kosova, 24. septembra 2023. u mestu Banjska.
Iz Studentske liste odlučno su odbacili zahtev za priznanje Kosova.
Dve nedelje posle izbora, delegacija Studentske liste i studentskog pokreta obišla je pravoslavne manastire na Kosovu.
Kao i dosadašnja vlast, i Studentska lista u programu ističe da će se zalagati za „očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN“ i da će se „protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama“.
Poručuju da će ispitati ustavnost svih međunarodnih sporazuma i izvesti pred sud „sve odgovorne predstavnike dosadašnjeg režima za sva potencijalna krivična dela u vezi sa sklapanjem i sprovođenjem neustavnih sporazuma na štetu Srbije“.
Rezultati izbora u Srbiji ne menjaju osnove dijaloga Beograda i Prištine, niti obaveze koje su dve strane preuzele u okviru tog procesa, izjavio je portparol EU za prištinski Kalxxo.
„U ovoj fazi bilo bi preuranjeno spekulisati o mogućim promenama pregovaračke pozicije Srbije ili o njihovim posledicama po dijalog“, dodao je.
Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
(BBC News, 11.12.2026)
Leave a Reply