Predsednik ima mokre snove kad se radi o teškim merama: Njemu lake provizije, nama teške mere
Predsednik izgleda ima mokre snove kad se radi o teškim merama, neprijatnim rešenjima i gorkim pilulama.
Naravno, za nas, ne za njega. On to vidi ovako: nama teške mere, njemu lake provizije; nama teška rešenja, njemu laki milioni; nama gorke pilule, njemu veći sef.
To mogu da razumem. Iz vanrednih stanja, hitnih mera i interventih „ne-pitajte-me-kako“ uvoza, mogu da se istresu lake milijarde.
Mogu da razumem, mada gadljivo i sa prezirom, horde mladih mediokriteta koje kliču Vučiću, čak i kada u danu kaže dve oprečne stvari.
Teško mi je da razumem, međutim, starce koji su jednom i po nogom u grobu, a u ručicama drže penzije od 15 do 20 somića i koji svoje poslednje orgazme doživljavaju na represivne mere vlasti.
Kapiram ja da je reč o onim penzosiima koji su bili, tokom radnog veka, na dnu lanca ishrane, izmedju ostalog i zato što su bili manje pametni, ili manje obrazovanii, ali ova staračka onanija nad represijom u najavi mi najviše liči na mržnju onih koji umiru prema onima koji tek treba da žive, na onu, tako tešku, mržnju bolesnih prema zdravima.
Babe i dede se svete unucima i nerođenim praunucima, koji će vraćati dugove koji se uzimaju da bi se njima, danas, isplaćivale penzije.
Emisije Milana Milenkovića pratite svakog radnog dana od 20h na Jutjub kanalu Radio 2M
[the_ad id=“804″]
