Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se danas građanima Crne Gore u autorskom tekstu za portal „Borba“, povodom trzavica koje su nastale između dve zemlje, a nakon njegove jučerašnje izjave da neće ići na proslavu Dana nezavisnosti Crne Gore.
Obraćanje predsednika Srbije prenosimo u celosti:
Poštovani građani,
U moru višegodišnjih laži o Srbiji, njenom rukovodstvu, našem odnosu prema Crnoj Gori, posle godina najprljavije kampanje o meni, mojoj porodici, želeo sam da vam se obratim i ukažem na činjenice.
Naime, odgovarajući na jedno novinarsko pitanje, vezano za proslavu Dana nezavisnosti Crne Gore, možda naivno, ali sasvim iskreno, rekao sam da Crnoj Gori želim svu sreću i uspeh, ali da tom glamuroznom činu ne želim da prisustvujem. Iako nikoga nisam uvredio, ni jednu ružnu reč nisam izgovorio, ničim nisam pretio, uobičajeno, gotovo u svim crnogorskim medijima, samo nekoliko sati kasnije, razapet sam na krst, jer kao predsednik Srbije nemam pravo na svoj slobodni stav, na svoje mišljenje i postupanje drugačije od očekivanog. Samo nekoliko sati bilo je potrebno čuvarima crnogorske i velikocrnogorske misli, da po ko zna koji put, krivca za sve pronađu u meni.
Ali, ovde nije reč o meni. Da jeste, ne bih ni odgovarao. Ovde je reč o Srbiji i svakodnevnim napadima na Srbiju. Da, na zemlju koju volim najviše na svetu i ne smeta mi što neki drugi ljudi to osećaju prema Crnoj Gori. Naprotiv. Zarad istine pokušaću da poređam činjenice, a ne floskule u pet tačaka.
1. Istine i laži o srpskom pritisku na crnogorsku nezavisnost i tobožnje mešanje u unutrašnje stvari Crne Gore
Decenijama, ne godinama, slušamo priče o mešanju Srbije u sve poslove u Crnoj Gori, političkim pritiscima na dnevnom nivou, želji da širimo svoju teritoriju na račun i uštrb Crne Gore, propagiramo velikosrpske i anticrnogorske ideje, ugrožavamo državnost Crne Gore, ali zbog junačkog otpora Podgorice u tome ne uspevamo, slušamo kako Srbija propada, Beograd tone u vodu, ne zbog onih koji se iz Crne Gore, u hiljadama, svake godine sele u taj mrski grad, već zbog zločinačke i korumpirane Vučićeve vlasti.
Kako se to mešamo i čime pretimo Crnoj Gori?
Prihvatili smo svaku odluku građana Crne Gore na demokratski i civilizovan način. Od razgradnje zajedničke države u državnu zajednicu, do rezultata referenduma o otcepljenju od državne zajednice, do ulaska u Nato. Vaše pravo, vaše odluke. Drugačiji smo, tačno je.
Vi nama niste smetali, doživljavali smo vas kao sestre i braću i hteli da živimo u istoj državi sa vama. Priznajem, krivi smo, i izvinite što smo vas voleli više nego vi nas. Ne smeta nama ni to što se ponosite članstvom u Nato, reč vam nismo rekli, smeta nam što se vama ne dopada to što mi volimo sami da čuvamo i branimo svoju zemlju, što nećemo da zaboravimo ubijanje naše dece i ljudi u SR Jugoslaviji, i što želimo da budemo vojno neutralni.
Ne smeta nam ni to što svakoga dana govorite o našem mešanju u vaše unutrašnje stvari, a ničim drugim se ne bavite u javnom prostoru, sem Srbijom. Verujem da nije potrebno da vas podsećam da ste više govorili o slučaju Jovanjica, obmanjujući i lažući sopstvenu javnost, svakodnevno, nego što ste pisali o zločinima dva najveća kriminalna klana na evropskom tlu, kavačkom i škaljarskom, jer, valjda su, Kavači i Škaljari, sela u okolini Kragujevca, a ne Kotora.
O pružanju kompletne medijsko političke platforme za sprovođenje obojene revolucije u Srbiji neću ni da govorim. O prisustvu crnogorskih političara na demonstracijama protiv srpskih vlasti, takođe. To je bilo toliko popularno, taman koliko i ekskurzije i rekreativna nastava kod osnovaca i srednjoškolaca. Drago mi je, naravno, što su te ekskurzije završene otrežnjenjem od političkog mamurluka, ali nismo to mi vama radili, već obrnuto.
2. Da li je Srbija ugrožavala teritorijalni integritet Crne Gore, ili Crna Gora Srbiji?
Svakoga dana slušamo, kako od zvaničnika, tako i od podržavalaca antisrpske politike, kako Srbija ugrožava crnogorsku nezavisnost i kako je važno da to vide i čuju svi u Evropi i svetu, jer, valjda je Srbija ta, koja nanosi najviše zla Crnoj Gori.
Ipak, činjenice govore drugačije. Srbija, naime, poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Crne Gore i nikada ga nije dovodila u pitanje. Istovremeno, samo dve godine po napuštanju državne zajednice sa Srbijom, Crna Gora ruši i krši Povelju Ujedinjenih nacija i učestvuje u otimanju Kosova i Metohije od Srbije priznajući nezavisnost Kosova.
Da stvari budu još gore, očekujete od nas da budemo srećni zbog toga i da vam nikada ništa po tom pitanju i ne kažemo. I toliko smo ćutali i ćutimo da ćete još malo krenuti da nam objašnjavate da je ta odluka, u stvari, doneta u skladu sa interesima vama prijateljske Srbije.
A, mi ćemo da spustimo glavu i kažemo vam, hvala što ste nas odveli u budućnost, jer naša glupa politika nas je vraćala samo u prošlost. Da ne govorim o onim političkim pokvarenjacima koji nam iz Podgorice drže pridike o srpskom patriotizmu, jer Srbija bi morala da zarati sa celim svetom zbog Kosova, ali njihova Crna Gora ne sme ni da pisne o donošenju drugačije odluke o pravnom statusu Kosova.
Tu više nisu ni tako hrabri, ni tako zaljubljeni u raspeto Kosovo. Uzgred, kajem se, ali sam prećutao i najvišim zvaničnicima Crne Gore koji pred strancima otvoreno kažu kako sa svima nama, nekim tamo zaraćenim plemenima sa Balkana, Crna Gora ima jednako dobar odnos, tj. isti su Kurti i Vučić, s tim što kad okrenem glavu, Srbija i Vučić su jedini problem.
Da zaključim, nije Srbija otela 14 posto crnogorske teritorije, nije Srbija tražila ni Pljevlja, ni Berane, niti bilo koje drugo mesto u Crnoj Gori, niti će.
Crna Gora je, bratski, valjda baš zbog toga što Srbija poštuje Crnu Goru, priznala i Prizren i Gračanicu i Dečane i Pećku patrijaršiju kao deo neke druge, a ne srpske države. I ne bunimo se, i dalje vas volimo i doživljavamo kao braću, samo nemojte da nam govorite kako mi nešto uzimamo od vas.
3. Šta je to Srbija uradila protiv Crne Gore, ili, možda, nikada nije?
Da, nikada, ni posredno, ni neposredno nismo Crnu Goru, ili bilo koga u Crnoj Gori optužili za genocid, dok su političari iz Crne Gore tri puta donosili rezolucije o genocidu koji su Srbi navodno počinili. Malo je bilo jedanput, moralo je tri puta. Uzgred, Srbija smatra da je Zoran Gopčević zaslužio da bazen nosi njegovo ime, Srbija smatra da žrtve Lore zaslužuju pravdu, Srbija vam ne traži ni brod Jadran koji je kralj Aleksandar sagradio, nećemo ni Prevlaku, pa zbog svega toga ne zaslužujemo vaše poštovanje, već prezir.
U pravu ste, ali mi svoju politiku, prijateljsku i bratsku nećemo da menjamo, čak ni kada strancima kažete da, bez obzira na investicionu ponudu, samo Srbiji nikada nećete dati na upravljanje luku Bar, a da su svi drugi dobrodošli, iako je i laiku jasno da ta luka može ekonomski da opstane samo ako se Srbija na nju oslanja.
4. Put u Evropu i ko koga sapliće
Želim Crnoj Gori svaki uspeh i pored činjenice što svaki sastanak crnogorskih zvaničnika počinje i završava time što Crna Gora ukazuje na razliku između sebe i Srbije, jer Srbija koja je pod malignim uticajem Rusije, nije želela da tom svetskom zlu uvede ni sankcije, te Srbija je mnogo velika i Evropa bi morala kroz fondove mnogo novca da daje Srbiji što i nije baš zgodno, ali je zgodno kad je neko mali, tad i pare, valjda nisu velike. Svu sreću vam želimo u Evropi, u Nato, svuda gde želite. I čestitaćemo vam na svemu. I radovati se vašim uspesima. Samo nas ne terajte da se radujemo politici i rezultatima politike koja je uperena protiv Srbije i srpskog naroda. Svašta jesmo, mazohisti nismo.
5. Šta Srbija očekuje od Crne Gore i šta je spremna da pruži?
Poštujemo i poštovaćemo Crnu Goru i njene građane. Napustili ste našu zajedničku porodicu i vašu odluku, ponavljam, poštujemo.
Jedino što vas molimo je da po pitanju srpskog jezika, srpskih nacionalnih obeležja, pokažete poštovanje prema trećini svog stanovništva, makar onoliko koliko pokazujete prema pripadnicima i političkim predstavnicima onih naroda koji su vam postali pridružena braća i pomagači na evropskom putu. Samo to. I ništa više.
Neka živi prijateljstvo između Srbije i Crne Gore!
