Ideja da bi ulazna vrata u EU valjalo renovirati već godinama unazad provejava evropskim javnim prostorom. Ipak, sličnu zamisao nedavno je plasirao i kancelar Nemačke Fridrih Merc predlažući da bi za zemlje kandidate trebalo omogućiti privilegovan pristup jedinstvenom tržištu, status posmatrača u telima Unije i postepenu integraciju ka punopravnom članstvu. A iako je svoj predlog sastavio u formi „non pejpera“, odnosno neobavezujuće teme za razmišljanje, činjenica da dokument nosi potpis najmoćnijeg političara najuticajnije članice otvara novu perspektivu za staru ideju.
U pismu koje je Fridrih Merc poslao čelnim ljudima Unije se ističe da je proširenje EU geopolitički imperativ. U skladu sa tim kancelar Nemačke je predložio ubrzavanje procesa prijema tako što bi se kandidatima omogućio pristup jedinstvenom tržištu, ali i dao status posmatrača u telima Unije gde se donose odluke. Bitna odrednica je da bi ovaj aranžman predstavljao međukorak, a da je cilj postepena integracija u proces donošenja odluka.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji navodi da predlozi Fridriha Mera imaju specifičnu težinu u EU.
„Dobra stvar je da je pitanje proširenja došlo na taj nivo da se Merc njime bavi. Kada se o nečemu govori na tom nivou, onda se i pronađu neka rešenja“, kaže Međak.
On napominje da je Mercov predlog primarno bio usmeren ka Ukrajini i tome kako rešiti pitanje članstva ove zemlje.
„Ključna stvar je da se iznađe rešenje koje bi onemogućilo blokiranje evropskog puta kandidata od strane država članica. Svi ovi predlozi koji se tiču učešća u institucijama bez mogućnosti veta su osmišljene kako bi se ublažili strahovi starih država da bi nove mogle da blokiraju donošenje odluka. Pritom, sve ono što je predloženo je i izvodljivo“, kaže Međak.
Proces proširenja EU miruje već 13 godina, a poslednja zemlja koja je primljena u punopravno članstvo bila je Hrvatska. Svest da nešto ne funkcioniše u načinu prijema novih zemalja već duže vreme postoji u i oko evropskih institucija, ali je pitanje dobilo na značaju nakon iskustva Severne Makedonije. Posle potpisivanja Prespanskog sporazuma kojim je Makedonija promenila naziv u Severna Makedonija, čime je rešen višedecenijski spor sa Grčkom, očekivao se opipljiv napredak ove balkanske zemlje u procesu evrointegracija. Umesto toga, ulogu Grčke u blokadi makedonskih integracija preuzela je Bugarska.
Vučić i Rama izneli svoje predlgoe
Ideja da bi proces integracija trebalo reformisati pretodnih godina dolazila je sa raznih adresa – od organizacija civilnog društva, pa do inicijativa pojedinih država članica. Svoj predlog nedavno su u zajedničkom tekstu sa nemački FAZ izneli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama.
U zajedničkom tekstu Vučić i Rama su konstatovali da bi dalje čekanje reforme EU bilo ravno zatvaranju vrata za nove članice.
„Zato se zalažemo za ubrzanu integraciju pripremljenih zemalja kandidata u zajedničko tržište i Šengenski prostor. To bi građanima donelo osetne prednosti i istovremeno ojačalo ekonomsku i geopolitičku poziciju EU, bez opterećivanja arhitekture donošenja odluka EU ili narušavanja njene institucionalne ravnoteže“, navodi se u članku uz dodatak da „ne bi bilo prava na veto, niti dodatnih komesara, poslanika Evropskog parlamenta, niti izmena u strukturama odlučivanja“.
A iako ovaj predlog liči na ovaj koji je u „non pejperu“ izneo Fridrih Merc, Vladimir Međak ističe da postoje fundamentalne razlike. Kako naglašava, ključna razlika je u tome što Mercov predlog previđa „parcijalno“ članstvo kao jednu stanicu na putu ka punopravnom.
„U ovom predlogu odustajanje od temeljnih reformi u oblastima demokratije i vladavine prava apsolutno ne postoji kao mogućnost. S druge strane, naša ponuda je bila – mi odustajemo od članstva, nemojte nas pitati za vladavinu prava. Problem je što to apsolutno nije moguće. Ne može postojati jedinstveno tržište bez nezavisnog sudstva koje nadzire poštovanje zajedničkih pravila. To je neraskidivo povezano, zato je i nezavisnost institucija i vladavina prava osnovni uslov za ulazak u bilo koji aranžman tog tipa. Da ne govorim o članstvu u Šengen zoni, gde bi pored tih uslova bilo neophodno uvesti sankcije Rusiji i na drugi način se od nje distancirati“, navodi Međak.
Evrointeracije Srbije u zastoju
Evropske integracije Srbije praktično stoje u mestu od decembra 2021. godine kada su otvorena poslednja pregovaračka poglavlja. Od tada je u više navrata Evropska komisija preporučila otvaranje novog pregovaračkog klastera, ali zemlje članice u Evropskom savetu nisu glasale za taj korak.
Ništa bolje Srbija ne stoji ni kada se posmatra dinamika isplata iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Ovaj mehanizam osmišljen je kao finansijski podsticaj za sprovođenje reformi, a ukupan iznos grantova i povoljnih kredita za zemlje Zapadnog Balkana iznosi oko šest milijardi evra. Zbog odsustva sprovođenju reformi, kao i usvajanja takozvanih Mrdićevih zakona, Evropska komisija je počela reviziju toga da li Srbija ispunjava uslove za dalju isplatu sredstava iz ovog plana.
