Studentska lista kao deo programa najavljuje oslobađanje RTS-a i preispitivanje rada novinara i rukovodstava svih televizija zbog, kako navode, dugogodišnje diskriminacije i širenja govora mržnje.
Studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Olga Pantić, kaže za Danas da je studentski plan jasan i da su predlozi u vezi sa medijima u njemu precizno izloženi. Kako dodaje, potrebno je sazvati novi saziv REM-a, koji bi nadzirao rad medija i njihova eventualna kršenja zakona i kodeksa.
“Kroz to će biti moguće da se preispita da li mediji sa nacionalnom frekvencijom poštuju propise, emituju sadržaj koji je propisan za nacionalne frekvencije i ispunjavaju kriterijume”, kaže Pantić.
Ona dodaje da je potrebno da nadležni organi preispitaju i vlasništvo nad medijima, budući da, kako navodi, vlasnička struktura mora biti javna i transparentna.
“Što se tiče RTS-a, neprihvatljivo je da dosadašnje rukovodstvo ostane, nakon što su dozvolili da javni servis svih građana postane televizija za promociju i oglašavanje režima Srpske napredne stranke. Iskoristićemo sva pravna sredstva koja su dostupna izvršnoj vlasti i obezbediti nezavisnu i profesionalnu uređivačku politiku”, zaključila je ona.
Na sličan način potrebu za promenama u medijskoj sferi vidi i potpredsednik Udruženja novinara Srbije, Slobodan Ćirić, koji za Danas kaže da podržava svaku dobru i istinsku nameru da se trenutna medijska situacija promeni.
“U vremenu u kojem živimo novinarstvo svakodnevno doživljava neverovatne padove koji ga sa nivoa važne i časne profesije bacaju u podrume i kaljuge beščašća, nepoštovanja profesionalnih standarda, pretvaranja u bespogovornu propagandnu mašineriju u službi vlasti”, kaže Ćirić.
On dodaje da kad kaže da podržava istinsku promenu misli na stvarnu promenu sistema i žestok obračun sa „novinarima“ koji su služili jednoj vlasti, pa bi zatim da služili drugoj vlasti.
“Onima koji bi, umesto da tragaju za istinom, hteli da tragaju za novim gospodarima, nije mesto u novinarstvu! Težak posao, ali red je da ga posle više decenija neko obavi”, zaključuje Ćirić.
Upravo se na pitanju odgovornosti otvara i jedna od ključnih dilema studentskog predloga: na koji način utvrđivati odgovornost u medijima, a da se proces ne pretvori u političku odmazdu ili novu vrstu kontrole nad novinarima. Institucionalna promena, morala bi da podrazumeva jasne kriterijume odgovornosti, transparentne procedure i zaštitu profesionalne autonomije novinara.
Upravo na potrebu za institucionalnim rešavanjem problema u medijima ukazuje i pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Marija Babić, koja ocenjuje da se u programu studenata prepoznaju pitanja na koja stručna javnost ukazuje već godinama.
“Višegodišnji problem sa REM-om i njegova uloga u regulisanju medija, RTS, širenje govora mržnje i generalno negativna retorika koja se širi kroz medije bliske vlasti, kao i značaj samoregulatornog tela, sve su to pitanja koja su značajna za medijsku scenu i zahtevaju ozbiljno institucionalno rešavanje”, kaže ona.
Prema njenim rečima, prepoznavanje problema predstavlja tek prvi korak. Da bi se predložene promene sprovele, neophodno je program dodatno razraditi, precizirati konkretne mere i povezati ih sa odgovarajućim zakonskim rešenjima.
“Ono što sada vidimo jeste potpuno zanemarivanje zakona, sprovođenje određenih mehanizama kako bi se obazbedila kontrola medija na različite načine, kroz prtiske, raspodelu javnih sredstava, kontrolom nezavisnih institucija… I sve dok se ti procesi ne ukalupe u zakonske okvire, dok institucije ne počnu da primenjuju te zakone i dok ne bude odgovornosti za sve propuste, neće biti ni napretka. Neophodno je da imamo nezavisne institucije kao i ljude od integriteta koji sede u tim institucijama”, zaključuje Babić.
