U Rusiji su počeli trodnevni parlamentarni izbori na kojima pravo glasa ima više od 111 miliona birača. Procenjuje se da je dominacija vladajuće stranke Jedinstvena Rusija gotovo izvesna, dok opozicija praktično nema značajniji prostor u izbornoj trci.
U Rusiji otvorena biračka mesta za trodnevne parlamentarne izbore, prve od početka rata u Ukrajini, a vlasti očekuju izlaznost više od 111 miliona birača.
Centralna izborna komisija (CIK) saopštila je da su uvedene pojačane mere bezbednosti, uključujući posebne timove zadužene za evakuaciju i reagovanje u slučaju incidenata.
Za mesta u Državnoj dumi, donjem domu ruskog parlamenta koji broji 450 poslanika, takmiči se deset političkih stranaka sa oko 4.500 kandidata. Među njima je i više od 500 učesnika rata u Ukrajini.
Polovina poslaničkih mandata biće raspoređena prema partijskim listama stranaka koje pređu cenzus od pet odsto, dok će preostalih 225 poslanika biti izabrano u jednomandatnim izbornim jedinicama.
Predsednik Rusije Vladimir Putin poručio je uoči glasanja da će izbori pokazati jedinstvo građana i podršku ruskim vojnicima.
Bez značajnije opozicije u izbornoj trci
Zapadni mediji, međutim, ocenjuju da izborna trka protiče bez stvarne opozicije i da se očekuje nastavak dominacije vladajuće partije Jedinstvena Rusija.
Prema procenama analitičara, ta stranka će zadržati kontrolu nad Državnom dumom, dok će u parlamentu ostati i manje stranke takozvane „sistemske opozicije“, koje po ključnim pitanjima uglavnom podržavaju vlast.
Vrhovni sud Rusije prethodno je uklonio sa glasačkih listića liberalnu stranku Jabloko, jedinu registrovanu političku organizaciju koja je otvoreno kritikovala rat u Ukrajini. Deo opozicionih političara nalazi se u zatvoru ili je napustio zemlju.
Paralelno sa parlamentarnim održavaju se i regionalni i lokalni izbori. Građani u 11 regiona biraju čelnike svojih oblasti, dok se u 39 regiona biraju sastavi lokalnih zakonodavnih tela.
Po prvi put na parlamentarnim izborima mogu da glasaju i stanovnici ukrajinskih teritorija koje je Moskva pripojila nakon početka rata, kao i Krima, koji je Rusija anektirala 2014. godine.
Ukrajinske vlasti glasanje na tim područjima smatraju nezakonitim i pozvale su međunarodnu zajednicu da ne prizna rezultate izbora.
