Optužnica protiv Trampa kao osnov za Bajdenov opoziv

Izvor:

Bajden je sigurno znao da je lagao, čak i kada su njegovi pomoćnici dezinformisali javnost i kada su se vodile kongresne i savezne istrage. Sada takve svesne laži mogu biti krivične stvari, barem u slučaju Donalda Trampa

Slučaj koji protiv bivšeg predsednika i sadašnjeg predsedničkog kandidata Donalda Trampa konstruiše specijalni savetnik američkog ministarstva pravde Džek Smit – zasnovan na tvrdnji da je Tramp namerno obmanjivao svoje pristalice i tako ih podstakao na upad u Kapitol, odnosno pokušao da poništi rezultate izbora 2022 – mogao bi da se pokaže kao ozbiljan problem za aktuelnog lidera SAD Džozefa Bajdena – posebno kao osnova za istragu o pokretanju njegovog opoziva, o čemu je već govorio predsedavajući Predstavničkom domu Kevin Makarti.

Prema rečima advokata i profesora Univerziteta Džordž Vašington Džonatana Tarlija, objavljenim na portalu “Mesindžer”, najnovija optužnica protiv Trampa, zasnovana na malo novih dokaza i još manje na postojećim zakonima, u koliziji je s Prvim amandmanom koji garantuje slobodu govora.

Smit, tvrdi Tarli, nastoji da kriminalizuje ono što predstavlja dezinformaciju, i što se ne kosi samo s Prvim amandmanom već i s prethodnim sudskim slučajevima – u odluci Vrhovnog suda u slučaju Sjedinjene Države protiv Alvareza (lagao o vojnom iskustvu) u kojoj je navedeno da je neustavno kriminalizovati iznošenje neistine čak i ukoliko je političar znao da laže.

“Ministarstvo pravde priznaje da Ustav štiti lažne izjave iznete u političkim kampanjama. Ipak, tvrdi se da Tramp može biti osuđen za iznošenje neistine jer zaista nije verovao u ono što je rekao”, dodaje profesor.

Ova kriminalizacija je zasnovana na tome što su mnogi ljudi rekli Trampu da izbori nisu pokradeni i da on nije mogao da zaustavi njihovo ozakonjenje. Tramp jeste pogrešio što je ovlastio potpredsednika Majka Pensa da poništi rezultate izbora, ali on je poslušao savet advokata koji su mu rekli da postoji osnova za osporavanje izbora, što nije zločin već zaštićeni politički govor, precizirao je Tarli.

Međutim, u ovome se krije nešto što bi moglo da naškodi upravo Bajdenu, i bude osnov republikanskom zahtevu za opoziv predsednika.

Pročitajte još  Tri scenarija napada Rusije na Ukrajinu: Prvih 100 dana nepostojećeg rata
Potvrđene Bajdenove veze s ukrajinskim poslovima njegovog sina Hantera 
Foto: YouTube

Slično ovome, Bajden je optuživan da je znao da ne poštuje ustavna ograničenja, jer je njegova administracija forsirala neustavne mere u vezi s planom praštanja studentskih zakona. Bajden je npr. priznao da su mu savetnici rekli da bi obnavljanje nacionalne zabrane iseljavanja iz kuća zbog korone bilo neustavno, ali je umesto toga poslušao profesora prava s Harvarda koji ga je uverio da za to ima ovlašćenja. Njegov nalog o zabrani iseljenja Vrhovni sud je proglasio neustavnim.

“Ali daleko su ozbiljnije optužbe s kojima se Bajden suočava zbog njegovog odgovora na korupcionaški skandal u koji je uključen njegov sin Hanter. Sada je jasno da je on godinama lagao javnost o ključnim detaljima skandala. Poricanje bilo kakvog saznanja o poslovima njegovog sina u inostranstvu ili umešanosti u iste seže do predsedničke debate 2020”, istakao je Tarli.

Nedavno svedočenje Devona Arčera, nekadašnjeg poslovnog partnera Hantera Bajdena, potkrepilo je neka naslućivanja o poslovima mlađeg Bajdena u bordu direktora ukrajinske energetske kompanije “Burisma”, odnosno o uključenosti njegovog oca u te poslove u smislu dostupnosti najviših vašingtonskih kontakata kojim je raspolagao tadašnji potpredsednik SAD, inače u administraciji Baraka Obame zadužen za pitanja Ukrajine, radi pomoći kompaniji koja je bila pod istragom zbog korupcije.

“Džozef Bajden je bio upoznat s Hanterovim poslovima, susretao se s Hanterovim poslovnim partnerima”, rekao je Arčer, navode mediji.

Arčer je potvrdio i da je Bajden prisustvovao večeri 2015. s Hanterovim poslovnim saradnicima a što je bilo u suprotnosti s predsednikovim konstantnim poricanjem o umešanosti. Portparol Bajdenove kampanje 2020. u to vreme je insistirao da je priča lažna, “Politiko” je prenosio da su i drugi zvaničnici uveravali javnost da je sve netačno, a neki su čak sugerisali da se radio o “ruskoj dezinformaciji”.

Bajden je sigurno znao da je lagao, čak i kada su njegovi pomoćnici dezinformisali javnost i kada su se vodile kongresne i savezne istrage. Sada, prema Smitovim rečima, takve svesne laži mogu biti krivične stvari, barem u slučaju Donalda Trampa.

Pročitajte još  Alternativna televizija: Licemerne izjave ambasadora SAD o tome zašto su nam uvedene sankcije

“Zbog toga bi implikacija ili udružena krivica, koju je koristio tužilac Smit protiv Trampa, mogla biti opasan pravni standard za Džoa Bajdena”, zaključio je profesor Tarli.

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare