Reakcije iz Rusije zbog srpskog oružja u Ukrajini: VUČIĆA VIŠE NE POZIVATI U MOSKVU?

SRPSKO ORUŽJE ZA UKRAJINU: DOKLE JE PREDSEDNIK VUČIĆ SPREMAN DA IDE

Skandal sa prodajom oružja od strane Srbije režimu u Kijevu uzima maha. Sve je počelo novinarskim otkrićima. Došlo je do rasprave u srpskom parlamentu, a rusko Ministarstvo spoljnih poslova je već reklo da je „zabrinuto“ i „prati ovu zaveru“. Pitanje je kako će predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstaviti situaciju Moskvi, na koju se oslanja svaki put kada se u njegovoj zemlji približe neki izbori, piše  IGOR PŠENIČNIKOV za Cargrad.tv

Šta je suština pitanja?

Počnimo od kraja. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je u četvrtak 2. marta izjavila da je Rusija zabrinuta zbog izveštaja o isporukama municije iz Srbije u Ukrajinu.

Pomno prateći ovu priču, obratili smo pažnju na raspravu koja se pre neki dan vodila oko ove teme u Narodnoj skupštini (parlamentu) Srbije. Dolazeće informacije, naravno, izazivaju najdublju zabrinutost – kaže se u njenom komentaru, objavljenom na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.

U odvojenoj izjavi za televizijski kanal RBK, Zaharova je dodala:

Mi smo već zvanično zatražili od Beograda da razjasni ovaj stav, pa sada, opet, to treba da se uradi, ne preko medija, ne preko Telegram kanala, ne kroz curenje informacija, već kroz zvanično izrečeni stav srpske strane, treba da se otkriju činjenice… Tada će se doneti odgovarajući zaključci, jer je ovo izuzetno važna tema za bilateralne odnose.

Podsetimo na sam početak “zapleta”.

Telegram kanali su pre nekoliko dana distribuirali snimak iz jednog od vojnih skladišta u Bratislavi, gde je isporučeno 3.500 raketa M-21 kalibra 122 mm za raketni bacač Grad. Dobavljač je bilo srpsko državno vojno preduzeće Krušik. Istovremeno, dato je i objašnjenje kako su tačno srpske rakete dospele u Slovačku. Inicijalni naručilac projektila srpske kompanije Krušik je kanadski JNJ Export Import, koji je uz učešće Arca Savunma Sanayi Ticaret isporučio ovaj smrtonosni teret iz Srbije u Tursku. Iz Turske je tovar odleteo u Slovačku, a odatle u Ukrajinu. Isporuke su, kako se navodi, obavljene 4. i 6. februara ove godine.

Poslaničko pitanje

Naravno, ova vest se odmah proširila Srbijom, čiji narod otvoreno podržava Ruse u njihovoj borbi protiv Zapada na teritoriji Ukrajine, i o tome je ubrzo prestalo da se govori. Na nedavnoj skupštinskoj sednici, poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić, iznoseći stav apsolutne većine Srba, postavio je ministru odbrane Milošu Vučeviću pitanje: kako su srpske vlasti mogle da daju dozvolu za prodaju projektila 122 mm projektila Turskoj, koja sama proizvodi slično oružje, a isporučuje ga Ukrajini? U trgovačkoj šemi, prema rečima poslanika Aleksića, učestvovala je firma povezana sa srpskim „baronom” trgovine oružjem Slobodana Tešića.

A ovako je odgovorio ministar odbrane, prenosi srpski list Danas:

Mi uopšte ne izvozimo oružje ni u Ukrajinu ni u Rusiju. Ali imamo pravo da ga izvezemo svakome ko je legitiman korisnik. Naša specijalizovana (vojna) industrija mora da radi i da se razvija, mi imamo pravo da prodajemo svoje proizvode, kao i svi ostali.

Miloš Vučević je dalje rekao:

Da li privatne kompanije kupuju (srpsko oružje) na trećim tržištima i da li ga prodaju u drugim zemljama nije stvar Srbije. Nećemo prodavati oružje nikome uključenom u rat i ne želimo da se naše oružje koristi ni protiv jedne strane. Ali ne želimo da budemo lažni moralisti, mi proizvodimo oružje i vojnu opremu koja se koristi u vojnim sukobima.

Ukratko, stav srpskih vlasti je sledeći: prodali smo oružje trećem licu, ali gde će ono dalje i protiv koga će biti upotrebljeno nije naša stvar, za nas je to samo posao. Napominjemo da ministar odbrane nije ni negirao da su srpske rakete za MLRS Grad stigle u Slovačku, a potom i Ukrajinu.

Ali postoji drugačije mišljenje…

Ovakav stav ministra odbrane izazvao je buru negodovanja u zemlji. Svi u Srbiji se slažu da ne može biti govora o poslu dok Rusija ratuje sa kolektivnim Zapadom. Oružje nije odeća, pa čak ni energetici koji nisu toliko potrebni svima. To je ono što ubija ruske vojnike. Ovo je pitanje i politike i morala, posebno za Srbe, koji se sećaju da je Rusija 1914. godine ušla u Prvi svetski rat isključivo da bi zaštitila Srbiju od neminovnog masakra od strane Austrougarske.

U Srbiji se odaje počast svetom stradalniku caru Nikolaju II, koji je, po rečima Srba, žrtvovao sebe i svoju zemlju zarad spasavanja pravoslavne srpske braće. Srbi su podigli spomenik poslednjem ruskom caru u samom srcu Beograda. A sada ispada da zvanične vlasti današnje Srbije vraćaju Rusima crnom nezahvalnošću, cinično govoreći o novcu i „lažnom moralizmu“.

Srpska štampa ističe da isporuka oružja Ukrajini nije samo nemoralna, već je to manifestacija korupcije. „Ono što bi trebalo da nas brine, osim političke dimenzije, jeste da postoji velika sumnja da je reč o korupciji“, rekao je za TV N1 Vuk Cvijić, poznati srpski novinar.

Nije prvi put

Podsetimo, ranije, 2019.godine, u Ukrajinu su isporučene granate za minobacače koje je proizvela ista kompanija Krušik. Pojavu srpskih granata u Ukrajini, posebno na frontu Donbasa, srpske vlasti su tada objašnjavale činjenicom da je ta municija navodno bila namenjena Poljskoj. Ali u pratećim dokumentima koji su postali javni, Ukrajina je navedena kao primalac.

Govoreći o ovom incidentu, Vuk Cvijić napominje da je postojala „ogromna razlika” između onoga što je platila Ukrajina i onoga što je dobio Krušik. Novinar objašnjava da posrednik u trgovini, ako to nije državno trgovinsko preduzeće Jugoimport, može da uzme najviše do pet odsto provizije. Međutim, u slučaju isporuka Krušikovih proizvoda Ukrajini, postojala je „dramatična razlika” između prodajne cene i cene koju je plaćao kijevski režim – 100, pa čak i 200 odsto.

Ovaj novac treba uplatiti državnom preduzeću, u ovom slučaju kombinatu Krušik, ali to se ne dešava, kaže Cvijić.

Cvijić nije imenovao „posrednika“ koji prisvaja ogromne provizije, a o kome se radi, možemo samo da nagađamo. Pri tome treba imati u vidu da samo vlast i državni službenici u Srbiji imaju pristup vojnim proizvodima državnog preduzeća, oni daju i dozvolu za izvoz. Komentarišući izjavu nadležnih da je u ovom slučaju reč isključivo o “međunarodnoj trgovini, za koju Srbija nije vezana”, Cvijić ističe da je zemlja izvoznica dužna da prati gde se nalazi krajnja tačka isporuke oružja.

Konačno

Da sumiramo, po našem mišljenju, mudrim rečima srpskog politikologa Dragomira Angelkovića, koji je u intervjuu već pomenutom TV kanalu N1 rekao da skandal sa isporukom srpskog naoružanja Ukrajini vodi ka „ pogoršanju odnosa“ Srbije i Rusije.

Srbija, naravno, ne može da bude značajan faktor u snabdevanju Ukrajine oružjem. Međutim, čak i jedna srpska granata ili projektil isporučen Ukrajini je neprihvatljiv za Ruse. Ali Rusi će se verovatno postaviti pragmatično u okolnostima u kojima se skoro sve zemlje u Evropi okrenule protiv nje, će Rusija sa srbijom pokušati balansirano da se postavi. Verovatno pod ovim uslovima Moskva neće reagovati, ali će sigurno jednog dana podsetiti predsednika Vučića na to šta je uradio – kaže Anđelković.

Čini se da je srpski politikolog to vrlo precizan u svojoj izjavi. Zna se da je Aleksandar Vučić pred svake predsedničke ili parlamentarne izbore u Srbiji uvek dolazi u posetu Moskvi i sastajao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, prijateljski se rukujući i isto tako srdačno se smešeći u kameru. I to se ne slučajno: Srbi vole Rusiju i Ruse, poštuju našeg predsednika i zaista žele da ih vodi političar poput Putina. I zato posle ovih poseta Srbi glasaju za Vučića kao Putinovog „saveznika“ . Možda Vučića više ne treba pozivati u Moskvu?

NE PROPUSTITE ⇓

Đorđevićev intervju za ruske medije: Rusija da pomogne Srbima da se oslobode, u Srbiji je izvršen državni udar!