Sprovedeno 80 posto Briselskog sporazuma: “Solidna osnova za normalizaciju i statusno rešenje”

Sprovedeno 80 posto Briselskog sporazuma: “Solidna osnova za normalizaciju i statusno rešenje”

Desetogodišnji dijalog Beograda i Prištine je, uprkos kritikama i velikim očekivanjima javnosti, uglavnom uspešan i rešio je niz konkretnih problema i unapredio život ljudi, ocenili su danas autori studije o kvantitativnoj primeni Briselskih sporazuma proizašlih iz tog dijaloga.

Špetim Gaši i Igor Novaković iz međunarodne navladine organizacije Savet za inkluzivno upravljanje (Council for inclusive Governance CIG)  izjavili su na predstavljanju studije, da su Beograd i Priština u protekli deset godina vodili pregovore o oko 50 dokumenata, koji su uobličeni u 21 sporazum i da je u praksi oko 80 odsto dogovorenog i sprovedeno.

Gaši i Novaković su u onlajn debati u organizaciji beogradske kancelarije Fondacije Fridrih Ebert (FES), koja je i izdavač studije, rekli da se u javnosti barata veoma razliitim brojevima postignutih sporazuma, i da neki sporazumima smatraju svih 47 usaglašenih dokumenata, iako su neki samo modifikacije postojećih sporazuma, revizije ili planovi implementacije.

Višemesečnim radom u Beogradu i Prištini, proučavanjem zapisnika sastanaka i godišnjih izveštaja dve strane o implementaciji dogovora, autori analize su, prema sopstvenim rečima, ustanovili da je od 21 sporazuma, deset implementirano u potpunosti, šest u najvećoj meri, četiri su sporazuma realizovana delimično, a samo jedan nije uopšte sproveden u praksi.

Špetim Gaši naglasio je da su u s istraživanju obima primene sporazuma polazili sključivo od onog što je napisano, da nisu ispitivali razloge zašto nešto nije implementirano, niti su ikome pripisivali krivicu, preneo je portal Euraktiv Srbija.

Igor Novaković dodao je da prilikom analize nije uziman u obzir ni kvalitet sporazuma, već samo u kojoj je on meri sproveden u praksi.

Novaković je ocenio da proces dijaloga nije loš po sebi i da su brojne kritike često posledica nedovoljnog znanja o elementima sporazuma, a da konfuziji doprinosi i to što, iako su sporazumi uglavnom dostupni na sajtovima vlasti u Beogradu i Prištini, ne postoji jedinstveno tumačenje.

On je dodao da na negativan utisak utiče i to što se na obe strane dijalog koristi u političke svrhe i češće ukazuje na njegove negativne, nego na pozitivne strane.

Prema njegovim rečima, na razočarenje dijalogom utiče i to što on nije rešio konflikt Beograda i Prištine, iako su gradjani to očekivali a takva očekivanja pothranjivala i EU i njen izaslanik Miroslav Lajčak.

Na terenu je dijalog, prema oceni autora studije, ipak unapredio život ljudi i postoje značajni pomaci koji su još pre deset godina bili nezamislivi, kao što su sloboda kretanja, priznavanje ličnih isprava, dogovor o telefonskom kodu ili to što više nema barikada na severu Kosova.

Špetim Gaši je rekao i da to što neki sporazumi nisu do kraja realizovani, nije obavezno posledica nedostatka političke volje, već i nedovoljnog kapaciteta vlasti.

Dijalog Beograda i Prištine je, prema njegovoj oceni, u poređenju sa drugim teritorijalnim konfliktima u svetu, jedan od “najuspešnijih” i “solidna osnova za normalizaciju, a kasnije i za statusno rešenje”.

On je, međutim, upozorio da sada pomalo ponestaje tema koje su rešavane u tehničkom dijalogu, i da pregovaračke strane sada polako stižu do statusnih pitanja.

Gaši je izrazio mišljenje da ustvari ne postoji politički i tehnički, već samo jedan dijalog, pošto sve teme o kojima se pregovara, bilo da je reč o granicama, telefonskom kodu ili ličnim ispravama, imaju političku dimenziju.

Novaković se saglasio sa sugestijom moderatora panela, direktora beogradske kancelarije FES Maksa Brendlea, da je tehnički dijalog osmišljen da bi ostao malo izvan pažnje javnosti, ali je ocenio da je to i posledica funkcionisanja balkanskih medija, kojima su važniji protokol, susreti i rukovanja, od sadržaja i stručnih objašnjenja.

Novaković je rekao da je najvažnije pitanje koje još nije rešeno, pitanje Zajednice srpskih opština, ali da su još otvorena i imovinska i nasledno-pravna pitanja bez čijeg će rešavanja dve strane teško doći do sveobuhvatnog konačnog dogovora.

On je ocenio i da sve o čemu se dve strane dogovore treba odmah i implementirati i ne čekati konačni sporazum, pošto bi tokom pregovora mogla da se otvore i neka nova pitanja.

Špetim Gaši takodje je rekao da su od bitnih pitanja preostala imovinska i nasledna prava, ali je ocenio da bi dogovor o tome mogao da bude i deo konačnog sporazuma dve strane.

Beta

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar