Sumorna dilema pred Trampovom administracijom: Ekonomski kolaps ili pomorska katastrofa?

Kako se sukob sa Iranom intenzivira, svetske energetske arterije se sužavaju do tačke „nelinearnosti“, gde svaki dan dok moreuz Ormuz ostaje zatvoren ne samo da udvostručuje ekonomski bol – već ga eksponencijalno umnožava, piše CNN.

Zbog toga administracija Trampa radi na rešavanju naftne krize na više frontova: pokušava da organizuje složenu vojnu operaciju kako bi se ponovo uspostavio protok tankera kroz tesnac, dok istovremeno razmatra načine za ublažavanje cena preduzimajući akcije na tržištima.

Takođe je pokrenuta piar kampanja kako bi se javnost uverila da bi svaki privremeni bol na pumpama najverovatnije bio kratkotrajan.

Ipak, unutar Pentagona i Zapadnog krila Bele kuće situacija postaje sumorna, napominje CNN. Brent nafta, međunarodni referentni standard, probila je granicu od 100 dolara po barelu.

Nedostatak nafte koja protiče kroz globalno tržište usporio je proizvodnju do gotovo potpune stagnacije i brzo se približava kritičnoj tački u kojoj glavni proizvođači moraju potpuno zaustaviti vađenje zbog ograničenih kapaciteta skladištenja.

Kuvajt, Irak i Ujedinjeni Arapski Emirati zatvaraju naftne bušotine jer su im skladišta preplavljena. Kada se ove bušotine zatvore, one se ne mogu jednostavno ponovo otvoriti, što stvara nadolazeću prazninu u snabdevanju koja bi imala kaskadni efekat na globalnu ekonomiju.

„Ovakvi uslovi na tržištu, ako potraju ili se pogoršaju, primoraće na preispitivanje obima i veličine ove operacije“, rekao je za CNN bivši viši zvaničnik administracije. „Postoji hitna potreba za kratkoročnim rešenjem, a Bela kuća je svesna te činjenice“.

Jedino trenutno rešenje ove spiralne krize, prema naftnim izvršnim direktorima, tržišnim analitičarima i diplomatama, jeste operacija pratnje brodova američke mornarice – nešto što je Donald Tramp prošle nedelje obećao da će brzo biti dostupno kako bi zaštitilo pomorsku imovinu.

„Ovo je pitanje koje vojska vrlo pažljivo proučava i o kojem se stalno diskutuje“, rekao je za CNN viši zvaničnik administracije. „Postignut je veliki napredak u izradi plana koji može da uradi upravo ono što je predsednik predložio“.

Prema više izvora upoznatih s planiranjem koji su razgovarali sa CNN, unutrašnje rasprave o vremenu i uslovima za američku pomorsku operaciju bile su centralna tema unutar administracije tokom protekle nedelje.

U administraciji, intenzivne unutrašnje diskusije o operaciji fokusirale su se na analizu rizika slanja američkih pomorskih snaga u aktivnu zonu sukoba.

„Dolina smrti“

Međutim, jedan izvor je trenutnu situaciju u moreuzu opisao kao „Dolina smrti“.

Dok je grupa nosača aviona Abraham Linkoln spremna, taktička realnost na vodi je izuzetno opasna. Iran je praktično podelio moreuz između svoje tradicionalne mornarice i snaga korpusa Iranske revolucinarne garde.

Ove poslednje imaju sposobnost da postave „paklenu stazu“ od raspršenih plovila za postavljanje mina, čamaca samoubica natovarenih eksplozivom i obalskih raketnih baterija.

„Pritisak na snabdevanje naftom će dostići vrhunac pre nego što uspemo da premestimo kapacitete koje želimo“, naveo je jedan izvor. „Vremenski okviri se ne poklapaju“.

Američki brodovi trenutno izbegavaju opasnije uske prolaze u tjesnacu dok i dalje pružaju podršku američkim operacijama u Iran. Preuzimanje misije pratnje zahtevalo bi stavljanje pomorskih jedinica u opasnost isključivo radi zaštite naftnih tankera, bez očigledne strateške koristi za sam rat.

Dugogodišnji operativni plan predviđa da se postave američki razarači kako bi štitili tankere od iranskih pretnji, dok bi Litoral Combat Ships (LCS) pružali podršku. Međutim, obaveštajne informacije sugerišu da Iran igra psihološku igru. Malo je verovatno da će napasti brodove pri ulasku u Zaliv.  Umesto toga, očekuje se da će ciljati brodove na izlazu, kada su potpuno natovareni.

Hijerarhija „šok efekta“ je posebno zastrašujuća. Analitičari smatraju da će Iran prvo ciljati tankere sa ukapljenim prirodnim gasom (LNG) – plovila koja bi mogla „eksplodirati poput bombe u Bejrutu“ – a zatim naftne tankere, kako bi se maksimizirao ekonomski i ekološki haos.

Ali Laridžani je u ponedeljak na društvenim mrežama naglasio stav Irana i rizike koji iz toga proizlaze.

„Malo je verovatno da će biti postignuta bilo kakva bezbednost u moreuzu Ormuz usred požara rata koji su zapalile Sjedinjene Države i Izrael u regionu“, napisao je Laridžani na X, odgovarajući na objavu koja je citirala komentar francuskog predsednika Emanuela Makrona o planiranju odbrambene misije pratnje kako bi se obnovio pomorski saobraćaj kroz tesnac.

Jedan od glavnih pokazatelja da su operacije pratnje mornarice prešle sa faze planiranja u neposrednu realizaciju jeste ako, iznenada, SAD i države Saveta za saradnju u Zalivu (GCC –  Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati,  Kuvajt,  Katar, Oman, Bahrein) počnu da napadaju ciljeve oko tesnaca, rekao je izvor upoznat s planiranjem za CNN.

SAD su partnerima u Zalivu verovatno preneli obaveštajne podatke o ovoj listi ciljeva, s iranskim pomorskim bazama blizu njihovih baza. Napadi na ove ciljeve verovatno će označiti jasnu pripremu za operacije pratnje.

Traženje drugih opcija

Dok američka vojska još radi na planiranju i logističkim razmatranjima, s ciljem da se iranske odbrambene pozicije dodatno oslabe, administracija traži sekundarne mere za stabilizaciju tržišta.

U međuvremenu, zvaničnici administracije Donalda Tramp naglašavaju dugoročni pristup: trenutni poremećaji na tržištu predstavljaju kratkoročnu bol koji će se smiriti i time stvoriti mnogo stabilniju situaciju za globalne energetske snabdevanja.

„Imamo privremeni period povišenih cena energenata, ali on neće dugo trajati“, rekao je sekretar za energetiku Kris Rajt u nedelju tokom nastupa na CBS Face the Nation. „U najgorem slučaju, to su nedelje, a ne meseci. I vodi ka mnogo boljoj situaciji“.

Šef kabineta Bele kuće Suzi Vajls i sekretar za energetiku Kris Rajt razgovarali su sa naftnim izvršnim direktorima o načinima za smanjenje cena energije, a savezne agencije su dobile zadatak da pronađu kratkoročna rešenja za nagle skokove cena.

Zvaničnici administracije Donalda Trump do sada su rekli da Bela kuća ne planira da koristi Strateške naftne rezerve (SPR), najveće hitne zalihe sirove nafte na svetu, dok su ministri finansija zemalja Grupe sedam u ponedeljak razmatrali mogućnost puštanja strateških rezervi nakon što su cene nafte prešle 100 dolara po barelu zbog posledica rata u Iranu. Ipak, odlučili su da naftu još ne puštaju.

Development Finance Corporation predstavila je program reosiguranja od 20 milijardi dolara kako bi ohrabrila oprezne vlasnike brodova da nastave tranzit kroz tesnac.

U praktičnoj mada politički osetljivoj odluci, sekretar finansija Skot Besent je naznačio spremnost da „ukine sankcije“ za stotine miliona barela ruske nafte koja je trenutno zaglavljena na moru, kako bi se odmah ubrizgala likvidnost na tržište.

Administracija je takođe ukazala na povećanu proizvodnju iz Venecuele, nakon što je SAD podržao prelazak vlasti u Karakasu ranije ove godine.

Za Trampa, kriza nije samo pitanje geopolitike, već i unutrašnje političke opstojnosti. Kako se približavaju izbori za Kongres u novembru, rast cena goriva predstavlja „politički štetnu“ pretnju koju nijedna diplomatska retorika ne može da prikrije.

Iako administracija odbacuje planove za trgovinu naftnim fjučersima i trenutno drži Strateške rezerve pod kontrolom, konsenzus među liderima industrije poput American Petroleum Institute je jasan: jedini izlaz je obezbeđivanje tesnaca.

„Pravi fokus mora biti na čišćenju moreuza“, rekao je jedan izvršni direktor iz naftne industrije za CNN. Dok američka mornarica ne može da garantuje da tankeri neće postati plutajući plamenovi, globalna ekonomija ostaje talac 34 kilometara širokog pojasa vode.