22/09/2021

Politički.rs

JUČE DANAS SUTRA

Polovina mladih želi da se odseli iz Srbije, 80 odsto ne veruje nijednom političaru

Image by <a href="https://pixabay.com/photos/?utm_source=link-attribution&utm_medium=referral&utm_campaign=image&utm_content=918896">Free-Photos</a> from <a href="https://pixabay.com/?utm_source=link-attribution&utm_medium=referral&utm_campaign=image&utm_content=918896">Pixabay</a>

Izvor:
N1

Polovina mladih do 30 godina života bi se odselila iz Srbije, 25 odsto to ima u planu, a 25 odsto bi se odselilo, ali još niu počeli da planiraju seobu, dok njih 80 odsto navodi da ne veruje nijednom političaru, pokazao je Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji za ovu godinu, koji je predstavila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).

Istraživanje pokazuje da bi se 63 odsto odselilo u Zapadnu Evropu, 12 odsto u SAD, osam odsto u zemlje regiona i pet odsto u Rusiju.

U anketi je učestvovalo 1.389 mladih uzrasta od 15 do 30 gdoina, a prema poslednjoj proceni u Srbiji ima 1,24 miliona mladih, što je 16,47 odsto stanovnika Srbije.

Mladi su odgovarali na pitanjima o uključivanju u politiku i političkim stavovima, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Miljana Pejić rekla je da postoje velike razlike na osnovu pola i regiona iz kojih mladi dolaze, te da su za politiku zainteresovaniji mladi muškarci koji žive u gradovima.

Pejić je ukazala da nacionalne i ekonomske teme nisu u fokusu mladih, već korupcija, kriminal i životna sredina.

Ona je navela kako 85 odsto mladih smatra da ne može da utiče na politiku, ali je polovina rekla da bi izašla na izbore ako bi oni bili održani sutra, dok 24 odsto čine apstinenti koji tvrde da nemaju za koga da glasaju.

Kada je reč o prošlogodišnjim izborima na njih je izašlo 39,9 odsto ispitanika, a zbog bojkota nije izašlo 18,7 odsto, dok 39,1 odsto nije izašao jer nije želeo.

Na pitanje da li su izbori fer 4,3 odsto je odgovorilo da, dok 77,4 odsto smatra da izbori nisu fer, takođe muškarci u većem procentu – 6,8 veruju da su izbori fer, a žene u to veruju 2,1 odsto.

Oko 80 odsto mladih reklo je da ne veruje nijednom političaru, dok oko 20 odsto veruje.

Kada je reč o ličnostima kojima veruju, mladi su davali ocenu od 1 do 5, pa je najvišu ocenu 2,71 dobio poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije, s ocenom 1,65 na drugom mestu je ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, na trećem sa ocenom 1,46 je predsednik Srbije Alekdsandar Vučić, dok četvrto mesto dele predsednik Skupštine i premijerka Ivica Dačić i Ana Brnabić sa prosečnom ocenom 1,42.

Pejić je istakla da mladi nemaju poverenje u institucije, a istraživanje pokazje da su mladi najbolje ocenili vojsku i policiju sa 2,78, a najgore političke partije sa 1,37, dok je institucija predsednika republike dobila ocenu 1,5.

U predsednika Aleksandra Vučića među mladima najmanje poverenja imaju u uzrastu od 25 do 30 godina odmkojih je dobio ocenu 1,34, pri čemu su muškarci dali ocenu 1,55, a žene 1,39, Beograđani 1,43, a region istočne i južne Srbije 1,42.

Na pitanje kakve osobine treba da ima političar da bi mladi u njega imali poverenje na prvom mestu je odgovor da treba da bude za promenu sistema, na drugom da komunicira „bez uvijanja“ i na trećem da zna da upravlja državom.

Mladi se o politici infomišu na društvenim mrežama (78,1 odsto), posredstvom portala, a od članova porodice i prijatelja (46,3 odsto), dok je televizija na četvrtom mestu (43,4 odsto).

Mladi najviše gledaju TV N1 i RTS

Na pitanje o demokratiji, 44 odsto ispitanika smatra da je to najbolji oblik vladavine, a 27 odsto se tome direktno protivi, dok na pitanje da li je Srbiji potreban jak vođa koga će narod slediti 49 odsto je odgovorilo potvrdno, a 34 odsto negativno.

Oko 39 odsto mladih daje podršku ulasku Srbije u Evropsku uniju, 33 odsto je protiv, dok je 28 posto neopredeljeno, a Pejić ističe kako treba imati u vidu da je podrška mladih ulasku u EU manja u odnosu na podršku koja vlada u opštoj populaciji.

Upitani da li bi se živelo bolje da je Srbija članica EU, 26 odsto je odgovorilo pozitivno, 31 odsto smatra da bi se živelo isto, 18 odsto veruje da bi se živelo gore, a 25 odsto ne zna, navela je Pejić.

Mladi kao razlog zašto Srbija nije već postala članica unije u 16,4 odsto odgovaraju da je razlog to što EU ne želi nove članice, 58,1 odsto to što Srbija ne želi da prizna Kosovo, a 39,9 da Srbija ne želi da se odrekne odnosa sa Rusijom i Kinom, dok su u drugoj grupi pitanja u 57,9 odsto rekli da je to jer Srbija nije sprovela reforme, u 56 odsto jer ne ispunjava kriterijume demokratije i vladavine prava.

Na pitanje kako bi Srbija trebalo da kreira spoljnu politiku 45 odsto smatra da treba da balansira između istoka zapada, 17 da se prikloni Rusiji i Kini, 13 je za oslanjanje na EU i SAD, dok na pitanje kada bi morala da se prikloni samo jednom bloku 52 odsto smatra da to treba da bude istok, a 48 odsto da to treba da bude zapad.

Na pitanja o Kosovu 21,9 odsto mladih se zalaže za rad na pomirenju Srba i Albanaca, ali odlaganja rešenja statusa, 18,7 odsto je za to da se Kosovo u odgovarajućem momentu treba vratiti vojnim sredstvima, 13,8 odsto je za to da Srbija treba da prizna Kosovo, ali sa izmenjenim granicama, tako da većina Srba završi u Srbiji, a 7,5 odsto smatra da en treba priznati Kosovo, ali da treba učiniti određene ustupke.

Upitani o članstvu u NATO, 51 odsto je protiv, 23 je protiv uz to da podržava saradnju sa NATO, a sedam odsto je za, dok na pitanja o vraćanju obaveznog vojnog roka 46 odsto odgovara potvrdno i 43 odsto odgovara negativno.

Na pitanje o usvajanju Zakona o istopolnim zajendicama 38 odsto mladih je za, 36 odsto je protiv, a 19 odsto je protiv, ali je za to da se problem reši na drugi način.

Mladi na se najviše informišu preko telefona (98,4 odsto), laptopa i televizije, a na pitanje koje televizije najviše gledaju sa 36,3 i 36,1 odsto izdvajaju se N1 i Radio-televizija Srbije, dok najviše čitaju „Blic“.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, nezaposlene su 115.533 mlade osobe što je porast od 10,34 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Na pitanje koliko često imaju prilike da putuju, 31 odsto je odgovorio više puta godišnje, 39 jednom godišnje, 25 odsto jednom u nekoliko godina i pet odsto je odgovorilo – nikad.

Govoreći o rodnoj ravnopravnosti, Pejić je ukazala kako mlade žene u većini smatraju da položaj nije jednak i da je diskriminišući.

POSLEDNJE OBJAVLJENO
%d bloggers like this: