Veći broj infarkta i šloga zbog nagle promene vremena

Statistički podaci pokazuju da se u Beogradu beleži veći broj srčanih udara od novembra do marta, kada ima magle, mraza i zagađenja vazduha

Nagle promene vremena negativno utiču na zdravlje građana, posebno onih koji pate od kardiovaskularnih bolesti. Istraživanja pokazuju da su srčane smetnje češća pojava u toku zime jer hladnoća sužava krvne sudove, a uz to mnogi se opuste uz slanu i masnu hranu i koju čašu više alkoholnih pića, piše Politika.

Kako ističe dr Nataša Ristić, kardiolog, hladnoća zaista predstavlja opasnost za srce i krvne sudove, pošto dovodi do spazma, tj. sužavanja krvnih sudova izlaganjem nižim temperaturama, a samim tim je dotok krvi, odnosno ishranjenost ovog organa manja. Ukoliko već postoji suženje krvnih sudova, onda naglo izlaganje hladnom vazduhu dovodi do stezanja u grudima, pečenja, osećaja nedostatka vazduha… Posebno je opasno kada srčani bolesnici naglo izađu iz tople prostorije jer se tada često dešavaju srčani infarkti.

– Nagli prelaz vremenskih prilika iz toplog vremena u hladno dovodi do većih oscilacija krvnog pritiska. Hladno vreme doprinosi povećanju krvnog pritiska, i to čak i onda kada temperatura vazduha padne za dva stepena Celzijusa. Dovodi i do povećanja srčanih infarkta, kao i moždanih udara, i to najviše u periodu od 14 dana od kada je došlo do zahlađenja. Statistički podaci pokazuju da se u Beogradu beleži veći broj srčanih udara od novembra do marta, u najhladnijim danima, kada ima magle, mraza i kada je zagađen vazduh. Na već smanjen dotok krvi i kiseonika do organa usled stezanja krvnih sudova, samim tim i manjeg protoka krvi dodatno je smanjena koncentracija kiseonika u udahnutom vazduhu zbog smoga, magle, zagađenja. Kada se nekome dogodi srčani udar obično se svi iz njegovog okruženja začude kako se to odjednom dogodilo, da je njihov najmiliji „iz punog zdravlja” nakon nekog slavlja, preterane konzumacije hrane i alkohola, često uz pušenje cigareta doživeo udar. To nikada nije bez neke prethodne osnove. Takvi ljudi su već imali razvijenu aterosklerozu, to jest promene na krvnim sudovima i povišen pritisak koji nije bio prepoznat – naglašava dr Ristić.

Image by Pexels from Pixabay

Onima koji imaju kardiovaskularne probleme naša sagovornica savetuje postepen prelazak iz tople prostorije u hladnije predsoblje ili ulaz, nošenje šala preko usta ili maske. Tada se udiše topao vazduh i šok za organizam je manji.

– Kada ulazimo u tople prostorije, to prija srčanim bolesnicima i jedino može doći do naglog pada pritiska ukoliko je napolju temperatura u minusu i ulazi se u prostoriju gde je temperatura viša od 20 stepeni Celzijusa. Nije preporučljivo da je sobna temperatura previsoka, pa je najbolje ukoliko ona iznosi od 19 do 22 stepena – savetuje dr Ristić.

Sagovornica novinara Politike posebno upozorava pacijente sa hipertenzijom da nikako ne preskaču uzimanje terapije. Glavobolja je jedan od glavnih simptoma visokog krvnog pritiska i to ona koja je neprijatna, potiljačna, često praćena bubnjanjem ili zujanjem u ušima. Ako je pritisak jako povišen, može se javiti i mučnina i povraćanje. Tada je bitno da se osoba što pre javi lekaru, jer dalje komplikacije mogu dovesti do šloga.

– Hipertenzija uzrokuje šlog, srčani infarkt i vrlo podmuklo promene na sitnim krvnim sudovima, naročito bubrega. Bubrežna slabost uzrokovana hipertenzijom se često otkriva prekasno kada pacijent mora na dijalizu. Postoje periodi promene vremena, naročito zahlađenja, magle, smoga i vlage koji dovode do naglog skoka pritiska, takozvanih hipertenzivnih kriza. Tada se pacijenti obraćaju hitno lekaru, a vrednosti pritiska budu veće od 200/100 mmHg, što je vrlo opasno. Problem je što ljudi nerado uzimaju terapiju i vrlo često je sami prekidaju. Na primer, nakon posete kardiologu, odrađene dijagnostike i utvrđene terapije uzimaju lekove mesec dana i zatim prekidaju jer smatraju da su hipertenziju izlečili kao neku kijavicu. Vrlo često sami smanjuju i kombinuju terapiju, čak i po rodbinskim i komšijskim savetima – navodi dr Ristić.

Sagovornica savetuje smanjen unos soli i drugih začina u ishrani, izbegavanje konzumiranja brze hrane, a smanjenja ispijanja kafe, alkohola i energetskih napitaka koji podižu pritisak. Bitno je uvesti u svoj život redovne šetnje, smanjiti stres i imati dovoljno sna, ali i uraditi osnovne laboratorijske analize krvi i pregled kod kardiologa.

D. Davidov Kesar

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare