Gajić: Zločin veleizdaje ne zastareva! Ako dobijem poziv za mobilizaciju – sigurno neću biti dezerter.

U trenutku u kome bismo mi stavili potpis, to bi trenutak legalizovanja otimačine Kosova i Metohije… I svako ko bi to uradio bio bi veleizdajnik, a to je zločin koji ne zastareva

Predlog statuta Zajednice srpskih opština, koju je objavila Fondacija Fridrih Ebert, liči mi na smokvin list kojim treba da se pokrije činjenica da se Srbiji nudi bezuslovna i potpuna kapitulacija, rekao Stevan Gajić, saradnik Instituta za evropske studije, gostujući u Tanjugovom Dnevniku.

„Francusko-nemački predlog, pre svega, nije u skladu sa Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244, koja garantuje integritet Srbiji na celoj njenoj teritoriji, naravno uključujući i Kosovo i Metohiju. Ta nepristojna ponuda je samo obavijena različitim dodatnim predlozima, koji se pojavljuju ovih dana kao probni baloni, kako bi sakrili suštinu. A suština je da Srbija treba da odustane od sopstvene državnosti tako što će priznati nelegalnu secesiju Kosova i Metohije, i – u isto vreme – treba da se liši svojih saveznika tako što bi prihvatila uvođenje sankcija Rusiji. A to bi bilo vrlo nemoralno iz više razloga: prvo što nam je Rusija saveznik, drugo što smo sami bili žrtve sankcija… A ta dva, naizgled različita, pitanja zapravo su jedno isto pitanje, čija se suština sastoji u ultimatumu koji je identičan ultimatumima koji smo imali 1941. od Hitlera i 1914. od Habzburške monarhije. Suština je da se Srbija odrekne svog subjektiviteta.“

Šta će biti ako Srbija ne prihvati evropski predlog? Prištinski mediji su objavili novi „non pejper“ u kome se govori o sankcijama Beogradu i Prištini?

– Mislim da ni te ucene ne treba previše da nas brinu. Prvo, ambasadori i Nemačke i Francuske su rekli da ne postoje nikakve ucene, više puta je i specijalni predstavnik SAD Gabrijel Eskobar govorio u tom smislu – tako da smo mi samo od naših predstavnika vlasti čuli o tome (sankcijama), što ne znači da to nije tačno. Svakako da postoje pritisci… Suština je da pokušavaju da privole našu javnost da se složi sa tom „eutanazijom države“. Ono što je ohrabrujuće jeste da očito Kurti više brani Ustav Srbije time što ne želi da prihvati tu Zajednicu srpskih opština, za koju ja mislim da ne bi nešto ugrozila „kosovsku državnosti“ ili „Ustav Kosova“. Tom Kurtijevom „odbranom Ustava Srbije“ zapravo čitava stvar pada u vodu, tj. nema ništa od tzv. francusko-nemačkog plana, tj. nema ništa od toga da Srbija pristane na ulazak Kosova u UN ili da praktično pristane na secesiju – na mekan ili tvrd način. Suština je da svi predstavnici Zapada, koje mi iz nekog razloga zovemo „međunarodna zajednica“, zahtevaju jedno te isto: da Srbija sama pristane na odricanje od sopstvene teritorije. I to ne bi bilo samo odricanje od teritorije, time bi Srbija praktično otvorila jednu „ostavinsku raspravu“ u stečajnom postupku za raspad države.

Zar nije „ostavinska rasprava“ već bilo potpisivanje Briselskog sporazuma?

– Slažem se da je to bio korak od sedam milja u tom smeru, ali to nije do kraja učinjeno.

Ono što se zaboravlja jeste da kada je rukovodstvo Jugoslavije pristalo da se Slovenija otcepi – događaji u SR Hrvatskoj i SR BiH bili su neminovni, niko to nije mogao da zaustavi. Ko nama garantuje (da se neće isto opet desiti) – posebno jer se radi o Nemačkoj i Francuskoj. Podsetiću da su nedavno i bivši predsednik Francuske Oland i bivša kancelarka Nemačke Merkel izjavili da su oni zapravo prevarili Rusiju kada su potpisivali Minske sporazume. Vidimo koliko vredi, zapravo koliko ne vredi njihova reč kada je u pitanju sporazum između Bugarske i Severne Makedonije i kako onda da – u uslovima kada se svakoga dana puca na srpsku decu na Kosovu i Metohiji – očekujemo da će oni biti garant bilo čega u srpsku korist. Da ne govorimo i o tome da čitavo stavljanje u prvi plan Francuske i Nemačke služi za neku vrstu kompenzacije s obzirom na to da se oni oko Ukrajine ništa ne pitaju. Njih ne samo da maltretiraju London i Vašington, i Brisel kao centar NATO-a, već dobijaju packe redovno i iz Kijeva. Nemačku i Francusku konstantno ponižavaju SAD i NATO, i onda oni na nama leče te komplekse. Mislim da mi ne smemo na to da pristanemo.

Onda nam je jedna opcija da sve to odbijemo, i da nam prisilno bude oduzeta ta teritorija. Ili da prihvatimo ZSO, koja je više od ničega?

– Mi imamo Rezoluciju 1244, to što je neko nama na silu oteo tu teritoriju ne znači da je to njegova teritorija sve dok mi na to ne pristanemo. U trenutku u kome bismo mi na to stavili potpis, to bi trenutak legalizovanja te otimačine, i mi to ne smemo da uradimo… I svako ko bi to uradio bio bi veleizdajnik, a to je zločin koji ne zastareva.

S druge strane, ako bismo bili tako čvrsti u tim stavovima, možda bismo mogli da završimo kao Ukrajina?

– Dobro, ali pogledajte Republiku Srpsku…

To je ono što predsednik često govori da niko ne bi voleo da šalje svoju decu da ratuju.

– Posebno ne volim da čujem te priče o „dobrovoljnom davanju tuđe krvi“ u svetlu različitih afera koje imamo.

Polazite od sebe, vi biste…

– Naravno, ja kao vojni obveznik, ako dobijem list za mobilizaciju – sigurno neću biti dezerter. Naravno da polazim od sebe i svakog vojno sposobnog građanina Republike Srbije. To je pitanje koje se uopšte ne postavlja.

Ali, čini se da u vremenu u kome se nalazimo – rat ne bi trebalo da bude opcija već diplomatija?

– U vremenu u kome se nalazimo rat već bukti na istoku Evrope, a ako Srbija bude pokazala slabost onda će da pozove rat, a ukoliko bude pokazala zube onda će i drugi možda da razmisle da li treba da ulaze u takvu avanturu. Zaista mislim da Srbija ne treba ništa ekstremno da radi, samo treba da poštuje sopstveni Ustav i međunarodno pravo – i biće nam dobro.

I da se drži Briselskog sporazuma?

– Briselski sporazum je protiv Ustava i međunarodnog prava. S obzirom da se druga strana, odnosno druge strane, ne drže Briselskog sporazuma, mislim da Srbija ima svako pravo (i to je davno trebalo da uradi) da istupi iz Briselskog sporazuma.

Mnogo ste isključivi – reklo bi se da je lakše biti analitičar nego donosilac odluka?

– Nisam isključiv, a nisam ni analitičar ni donosilac odluka – ja sam politikolog… Što se tiče donosioca odluka, niko ih nije tukao da to budu. Kandidovali su se na izborima, za to su se prijavili, ukoliko nisu sposobni uvek mogu da podnesu ostavke i da to prepuste nekom drugom. A što se tiče Ustava Srbije, većinskog stava građana Srbija, rekao bih i stava SPC, on je jasan i nedvosmislen…

A to je stav i državnog vrha, da je Kosovo deo Srbije?

– Ukoliko državni vrh kaže da je francusko-nemačka ponuda za ukidanje države Srbije „prihvatljiv okvir za sporazum“, onda nisam siguran koliko stoje iza tih reči.

Razgovor vodila: Lijana Stanković

Tanjug