Kalajžić: Dve najveće noćne more međunarodne zajednice su bojkot i patrijarh srpski
PATRIJARH SRPSKI
Dve najveće noćne more onog dela međunarodne zajednice koji promoviše kosovsku nezavisnost i devastiranje Srbije su bojkot i patrijarh srpski.
Da odmah pojasnim. Bojkot se naravno odnosi na izbore, a patrijarh srpski na to gde će stolovati. Bojkot Vučićevih junskih izbora je do koske ogolio svo zlo ovog režima, a kao rezultat dobili smo nelegitimni i nelegalni Parlament i Vladu. Da je tako, potvrdio je i sam Vučić koji je najavio nove izbore dok još nije ni oformljena Vlada i Parlament.
A bojkot izbora bi u potpunosti srušio fasadu takozvane kosovske nezavisnosti. Glogov kolac u separatističke vampire. Učestvovanje na bilo kakvim šiptarskim izborima je teško krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (KZS čl. 305-309) i oni koji pozivaju na učešće, Aleksandar Vučić i tzv. Vladina Kancelarija za KiM i nekakva “Srpska lista”, bi morali odmah krivično da odgovaraju za svoje nedelo. Nažalost, u ovom trenutku to se neće desiti, jer se Republički javni tužilac, Zagorka Dolovac, nalazi u kandžama državne mafije i izdajnika od kojih prima direktive sakrivene novinama. Ali, ničija nije gorela do zore, pa će i Srbija biti oslobođena, a počinioci odgovarati.
S obzirom na to da je Ustavni poredak Srbije srušen sa mesta odakle bi trebalo da bude branjen i odbranjen, iz Predsedništva, Vlade, Skupštine i pravosuđa, preostaje poslednji bastion odbrane države i naroda – Srpska pravoslavna crkva.
Član 11. Ustava Srbije je izričit, Srbija je svetovna država i crkve i verske zajednice su odvojene od države. Da, odvojena je SPC od države, ali nije odvojena od naroda. I tu nastaje trenutno najveći Vučićev problem.
Kako odvojiti crkvu od naroda? Kako obezbediti crkveni pristanak na odricanje od Metohije sa Kosovom? Kako sprečiti očekivane litije poput onih u Crnoj Gori? Kako ućutkati crkvu i narod u aktu izdaje KiM? Kako potom ostati na vlasti u pocepanoj i razgrađenoj državi?
Prilika je tu, treba je iskoristiti, sad ili nikad. Izbor patrijarha srpskog je ta prilika. Ovih dana svi srpski mediji spekulišu o tome da Vučić već odavno priprema teren za izbor “svog” patrijarha. Analitičari crkvenih prilika upućuju na to da je Vučićevo dodvoravanje vladikama i SPC počelo upumpavanjem silnog budžetskog novca u okončanje gradnje hrama Svetog Save i crkvene fondove. Da to nije prazna priča ukazuje nedavno javno istupanje pojedinih vladika, koji ničim izazvani krenuše da glorifikuju Vučićev lik i (ne) delo, zaboravivši da im se Bog nalazi na nekoj drugoj adresi.
Heruvim, Porfirije, Sergije, to bi izgleda bio Vučićev drim tim u “ćoravoj kutiji”.
Naspram njih i još ponekih, nalazi se Tron patrijarha srpskog, u Pećkoj patrijaršiji, u Metohiji, AP Kosovo i Metohija,Republika Srbija. Tu je 1219. godine Rastko Nemanjić, alijas Sveti Sava, osnovao Pećku arhiepiskopiju koja je postala temeljem SPC. Nema patrijarha srpskog bez ustoličenja u Pećkoj patrijaršiji.
I tu se nalazi drugi glogov kolac tzv. “nezavisnoj državi Kosovi”. Stolovanje patrijarha srpskog u Pećkoj patrijaršiji!
Takav čin bi u potpunosti razneo u paramparčad svaku pomisao na nezavisnost “Republjik Kosove”. Budući patrijarh srpski bi morao da bude svestan ove činjenice. SPC je u više navrata u istoriji preuzimala ulogu spasavanja i opstanka srpskog naroda u trenucima kada je država posrnula. Nažalost, srpska država je ponovo u toj nezavidnoj situaciji kada je radi daljeg opstanka potrebna pomoć SPC. Sve državne institucije su urušene, izdaja, kriminal i korupcija caruju, stanovništvo napušta zemlju, vojska, policija, pravosuđe, Akademija nauka, prosveta, zdravstvo, državna uprava – sve je u teškom rasulu.
Ekonomsko ropstvo je okovalo svakog stanovnika Srbije u višedecenijske dugove. Domaća privreda je devastirana uplivom stranog špekulativnog kapitala. Stranci postaju vlasnici Srbije.
Do ovakve situacije su dovele sve vlasti od Miloševića pa do danas. Od sankcija, do Vučića – sa zla na gore.
Otuda sav Vučićev napor da obezbedi izbor “svog” patrijarha. Slamanjem nezavisnosti SPC, Vučić bi širom otvorio vrata daljem komadanju Srbije i njenom sveopštem mrcvarenju od strane svih neprijatelja, kako unutrašnjih tako i već dobro poznatih stranih.
Iako je svetovna država, budućnost Srbije u dobroj meri će zavisiti od izbora i činodejstvovanja budućeg patrijarha. Neka se celokupno sveštenstvo i monaštvo SPC zamisli nad ovom činjenicom i neka mnogopoštovane vladike i Sinod stave ne jedan, već tri prsta na čelo i dobro se pomole Svevišnjem pre nego što krenu da pune, kako se spekuliše, već unapred spremljenu Vučićevu “ćoravu kutiju”.
U ovom času u njihovim rukama nalazi se sudbina Srbije, sudbina Metohije sa sve Kosovom, a time i sudbina SPC. Ukoliko Pećka patrijaršija ostane u drugoj državi, kako to sada želi i radi Aleksandar Vučić, tamo “gde danas nemamo ništa”, onda će i SPC postati “ništa”, a to je upravo namera nametanja “svog” patrijarha.
“Nikada u istoriji zlo nije ostalo nekažnjeno, niti dobro nenagrađeno” – Nikolaj Velimirović.
Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a
Politikon.rs
