Hoće li Boško Vučića da ruši, il’ hoće da mu puši?

Hoće li Boško Vučića da ruši, il’ hoće da mu puši?
Ilustracija
Izvor:
Politički.rs

Krajem aprila napisao sam i objavio tekst pod naslovom “Hoće li Boško Vučića da ruši, il’ hoće da mu puši?”, u kome sam preneo informacije da je Boško Obradović odlučio da sarađuje sa režimom Aleksandra Vučića i da će sa pokretom Dveri izaći na predstojeće izbore.

Odmah po objavljivanju teksta, pozvao me je prijatelj, jedan od opozicionih prvaka, i zamolio da tekst povučem i obrišem jer negativno utiče na krhko opoziciono jedinstvo.

“Sujetan kao devojčica Boško će pobesneti, i napraviće se još veći razdor među ionako posvađanim opozicijom, što će samo biti od koristi Aleksandru Vučiću”, insistirao je prijatelj.

Pošto ništa epohalnog nije bilo u tekstu, niti bilo šta, što svako ko prati ozbiljnije političku scenu nije još tada mogao da primeti i predvidi, a i ceneći političko iskustvo, uticaj i delovanje tog prijatelja, tekst sam obrisao.

Inače, naslov “Hoće li Boško Vučića da ruši, il’ hoće da mu puši?” je u stvari pitanje koje je postavio na sednici predsedništva  jedan od funkcionera Dveri, koji više nije mogao da objašnjava članstvu neuravnoteženu i histeričnu politiku Boška Obradovića.

U obrisanom tekstu je dokazivano da Boškova politika nije ni neuravnotežena, ni histerična, već planirana i poručena od strane ambasade SAD.

Dalje su se u tekstu navodile činjenice da je pokret Dveri stvoren uz prikrivenu pomoć hrvatske obaveštajne službe, kojoj je bio potreban novi jurišnik da kalja srpski nacionalizam, a drčni i gladni Boško, koga su došavši iz provincije “zanela svetla velikoga grada”, bio je idelan za to. Hrvatska služba nije mogla dugo da kontoliše Dveri jer je Boško u pokretu a i sa strane imao dovoljno jakih ličnosti koje su se suprostavljale njegovim ludilima, ali je zato uspela da poveže srpski patriotizam sa kolaboracionizmom, nacizmom i Ljotićem. To je Hrvatima od Boška bilo dovoljno, pa su i njega i Dveri pustili niz vodu i krenulo je lutanje na sve strane, i saradnja sa svim i svakim.

Nudio se Boško Rusima, Crkvi i još mnogima da ga uzmu pod svoje, pravio raznorazne ekcese samo da bi bio primećen, svašta se dešavalo i radilo, ali sve je to bilo traljavo a para nedovoljno za gladne oči bibliotekara iz Vranića.

Bošku se sreća osmehnula kad je po naredbi američkog ambasadora Kajla Skota, Republička izborna komisija, nakon što je utvrdila da na izborima lista DSS i Dveri nije prešla cenzus, preko noći promenila odluku i Obradović postaje narodni poslanik.

Dveri sa Boškom ulaze u Skupštinu Srbije, a sam Boško u stan na Dedinju i pod zaštitu ambasade SAD.

Glumatao je Boško potom ljutog opozicionara, donosio kamenje u Skupštinu, štrajkovao glađu (sramotivši taj čin namenjen hrabrim i odvažnim ljudima a ne seoskim jajarama), sklapao opozicione saveze i svakodnevno napadao Aleksandra Vučića. Međutim, kad god je Vučiću bilo gusto, obratio bi se američkom ambasadoru i Boško je kretao u akciju. Setimo se samo bezrazložnog upada u RTS, pa potom protesta ispred Predsedništva Srbije kad se zaklinjao da nema povlačenja i da je Vučić opkoljen i gotov, da bi posle desetak minuta pozvao građane u šetnju i time rasturio protest a Vučić mirno napustio zgradu. Za sramni debakl protesta “1 od 5 miliona” definitivno je najzaslužniji Boško Obradović.

Zašto su i dalje opozicioni lideri sarađivali sa Boškom, samo mogu da naslućujem, u svakom slučaju, sami su sebe doveli u poziciju da umesto da oni oteraju Boška, Boško otkači njih i da natenane uviđa viziju Aleksandra Vučića,  priprema se ponovo za skupštinske klupe i prinadležnosti koje idu uz to.

Prema poslednjim dogovorima, Dveri će se naći na zajedničkoj izbornoj listi sa Dosta je bilo, DSS i POKS, naprednjaci će im obezbediti prelazak cenzusa a u zavisnosti ko će im se još od “patriotskih” stranaka i pokreta pridružiti, moguće je posle izbora stvaranje vlade nacionalnog jedinstva. Sem “proevropskih” stranaka, kojima Vučić bude poklonio prelzak cenzusa, u tu papazjaniiju od vlade bi ušli i Boško i Miloš Jovanović i Saša Radulović i time bi skinuli veliki deo odgovornost sa Vučića i Ane Brnabić zbog izdaje Kosova i Metohije koja se očekuje u narednom periodu.

Kao i njegovom uzoru Dimitriji Miti Ljotiću, Boško je pokazao i dokazao da mu izdaja i kolaboracija sa okupatorom nije strana.

Da je napustio opozicioni blok i pristao da služi interesima Aleksandra Vučića, te da je predsednik Dveri za transfer dobio 200.000 evra i obećanje da će biti zaštićen od krivičnog progona zbog finansijskih malverzacija za koje su ga optužili bivši saradnici, pišu ovih dana mediji. Dodaju još da je Obradović dobio i zadatak da okupi tzv. patriotske stranke s kojima će učestvovati na izborima kako bi dao legitimitet sledećoj Vučićevoj krađi glasova i prevari birača.

Da ne trošim dalje tastaturu na još jednog u nizu srpskih izdajnika, Dverjanin koji se zapitao hoće li Boško Vučića da ruši, il’ hoće da mu puši, dobio je sam ovih dana odgovor u Boškovim izjavama posle “dijaloga vlasti i tzv. opozicije” o izbornim uslovima. U pisanju medija o dobijenih 200.000 evra Dverjanin je mogao da sazna i cenu koliko je to pušenje naplaćeno, samo, još se ne zna kakva će završnica biti. Možda u međuvremenu nekom pripadne muka…

Miša Milovanović

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Prikaži 1 komentar

1 komentar

  1. Ivan Sljiva Sljivic

    bice lepo kad sve ovo prodje pa se nadjemo i utvrdimo sta ovde nije bilo tacno

Ostavite komentar