ZDRAV RAZUM ILI O USTUPANJU

Izvor:
Politički.rs, Foto: Facebook

Preuzeto sa Fejsbuk stranice Vladana Vukosavljevića

„Sveti hramovi i manastiri, naročito svetinje iz nemanjićkog perioda i poznijeg perioda srskog prisustva, crkvenograditeljstva i kulturnog stvaralaštva na tlu današnje Severne Makedonije, kao i ukupna pokretna i nepokretna imovina SPC, unutar njenih granica, ustupaju se na korišćenje novoj autokefalnoj sestrinskoj crkvi“, piše u tomosu.

Ostaje samo da nam naša SPC, bez posrednika, jasno i glasno objasni šta SA Sabor podrazumeva pod pojmom “ustupa””.

Većina ljudi zna da “ustupati” uglavnom ne znači i “pokloniti” osim ako se to izričito ne naglasi ili ako nije u pitanju svakodnevni i često pojmovno ne sasvim precizni govor.

Dakle, ako smo nekome nešto “ustupili” onda se uslovi ustupanja, ako je reč o nekoj vrednijoj pokretnoj ili nepokretnoj stvari, bliže određuju ugovorom ili pisanim sporazumom. Ako je reč o stvari manje ili neodredivo male vrednosti, onda je dovoljan i usmeni dogovor ili neko pretpostavljeno, uobičajeno ili podrazumevajuće ponašanje obe strane.

Ako je SPC “ustupila” svoje ali i opštesrpsko duhovno, materijalno i kulturnoistorijsko blago onda su moguće dve situacije.
Ili je to učinila u pisanoj formi, u nekom aneksu ili dodatku u okviru “tomosa” ili je to učinjeno samo gore navedenim gestom tj. običnim izricanjem, bez posebnih razjašnjenja.

U prvom slučaju bilo bi veoma važno da SPC javnosti pruži na uvid uslove i okolnosti pod kojima je naše blago “ustupljeno” MPC i makedonskom narodu a u drugom bi to otvorilo mnoga pitanja.

Što se prvog slučaja tiče, “ustupanje” bi moralo da podrazumeva i neke obaveze strane kojoj se nešto ustupa.
Konkretnije, obaveze čuvanja i održavanja hramova, zabranu daljeg “ustupanja” ili otuđenja, neprestani brižljiv stručni konzervatorki i restauratorski nadzor i rad uz obavezno učestvovanje i prethodnu saglasnost srpskih stručnjaka, javno i vidljivo isticanje informacija ispred hramova o tome ko ih je i kada podigao ali i to da su vlasništvo SPC i da su MPC samo bratski ustupljeni na korišćenje i mnoge slične odredbe.

Podrazumevaju se i garancije MPC ali i države S. Makedonije, da nikada i ni pod kakvim uslovima preko objekata i zemljišta koje pripada SPC ne mogu prolaziti nove trase bilo kakvih autoputeva ili da se objekti ne mogu izmeštati ili seliti zbog izgradnje bilo kakve privredne ili druge infrastrukture.

Dalje, strana kojoj se hramovi i crkve “ustupaju” ne sme, protekom bilo kog vremena, godina, decenija ili vekova, bez obzira na okolnosti sopstvenog istorijskog hoda, “ustupljenu” imovinu da otuđi ili preda na korišćenje nekoj drugoj hrišćanskoj denominaciji ili drugoj monoteističkoj religiji.

Odstupanje od ovakvih i srodnih odredbi ili njihovo kršenje, moralo bi da znači da se “ustupanje” prekida i da se stvar automatski vraća na stanje pre maja 2022. godine i da srpska strana ima pravo na povraćaj imovine i na odštetu.

Verujemo da je SA Sabor baš na ovaj ili vrlo sličan način razmišljao i da će zatečenoj, iznenađenoj i zabrinutoj srpskoj javnosti i vernom narodu, uskoro ponuditi na uvid sadržaj takvog dokumenta i tako otkloniti bar neke nedoumice.

Konačno, ako se (daleko bilo!) ispostavi da je imovina SPC i svih Srba koji žive danas ili su ranije živeli, “ustupljena” bez bilo kakvih obaveza ili uslova, a to znači besteretno trajno poklonjena, onda bih odabir reči za opis tako fantazmagorične i nezamislive situacije ipak ostavio za vreme kada budu otklonjene sve sumnje u to šta se zapravo dogodilo pre nekoliko sedmica.

Reči koje mi sada padaju na um nisu iz standardnog jezičkog registra i ne bi ih trebalo koristiti bez velike potrebe i preke nužde a možda čak ni tada.

Strpljivo ćemo čekati…

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar