Useli se mladi bračni par u stan u nekoj zgradi. I već u prvoj noći počnu da rade na proširenju porodice.
Oni mladi i jarosni, a zgrada novogradnja, tanki zidovi, sve se čuje.
Sledeće noći ponovo, pa ponovo, ne može niko u zgradi da spava.
Naravno dođe upravnik zgrade da upozori muža i onako prijateljski mu kaže, kako razume sve, i on je bio mlad, ali da bar smanje volumen, jer u zgradi žive i stariji ljudi, koji se sablažnjavaju (kao da oni to nisu radili) a ima i dece koja su znatiželjna (kao da ne mogu sve to na netu da nađu) ali eto… ako moze malo tiše.
Pristane ovaj i već to veče, urade to baš tiho, ali kad završiše viknu onaj mladi čovek upravniku:
“Druže, jel’ sad bilo u redu?“
“U redu je.”
I tako i sledeće večeri, pa opet i opet:
“Komšo jel’ dobro?“
“Dobro je!“
Kad će jedno jutro upravnik kod ovoga u stan:
“Vidi komšo ne znam kako si smanjio volumen, ali pojačaj malo lebati, već cela zgrada misli da mene karaš“
…u stan.
“Vidi komšo ne znam kako si smanjio volumen, ali pojačaj malo lebati, već cela zgrada misli da mene karaš”— Dejan Vuckovic (@DejanVuckovic12) January 20, 2023
