Definitivno smo se prerano oprostili od devedesetih pošto one lagano traju i dan-danas, samo sa novim likovima maskiranim u poslovne ljude, političare ili njihove finansijere. Ti ljudi, a i oni koji su preživele te otrovne godine, povod su da se podsetimo kako je Danko Marin pevao o biserima tog vremena.
TELO MI JE BORBENA MAŠINA
Opljačk’o sam banku,
zbog pusta bogatstva!
Majko, ja sam kriminalac!
Prvi ,,ta-tu“ šarenoga bratstva.
Osmeh mi leden,
zlato na rukama.
Nikada priveden,
murija na mukama.
Telo mi je borbena mašina,
rupa u zakonu – glavna osobina.
Kokainsku crtu izvlačim polako…
Samo kad sam rođen
– tad sam zaplak’o.
Brijanje mi nije svakodnevna radnja.
Sa okolinom preko cevi
– glavna je saradnja.
Za život i porodicu
nešto i ne marim.
Živim brzo,
uopšte ne starim.
Rubriku ,,Čitulja“
ukrasiće moje dečije lice,
a žaliće Krki, Maki, Baki:
face sa ulice.
Autor – Danko B. Marin
Knjiga, triptih ,,Telo mi je borbena mašina“ (2000.g.);
izdavač KZSM;
štampala štamparija ,,Kaligrafija“ Novi Sad
