Predsednik SAD Donald Tramp je imao verovatnog naslednika na umu kada je njegova administracija uklonila bivšeg lidera Nikolasa Madura u januaru. Međutim, to nema u Iranu.
U pripremama za zajedničku američko‑izraelsku operaciju tokom koje je ubijen vrhovni vođa Irana, Ajatolah Ali Hamnei, i desetine najviših iranskih zvaničnika, službenici CIA su radili na uspostavljanju kontakata sa nekim članovima Iranske revolucionarne garde, navela su dvojica ljudi za Politico upoznatih sa tom temom koji su, kao i drugi u ovom tekstu, dobili anonimnost da opišu osetljive operacije.
Ali iako je obaveštajna informacija koja je prikupljena pomogla SAD i Izraelu da uspešno lociraju i ciljaju vrhovnog vođu Irana i nekoliko drugih visokih iranskih zvaničnika, administracija je imala malo potvrda o tome ko bi realno mogao da preuzme vlast u Iranu i sarađuje sa Vašingtonom.
Kako se rat u Iranu širi, sve je očiglednije da je definisanje i ostvarivanje uspeha u ovom sukobu daleko kompleksnije, dugotrajnije i skuplje po američke živote nego operacija u Venecueli.
„Ne postoji koordinisana grupa niti odmetnuta frakcija unutar režima koju Amerikanci vide kao novu vladu koju bi pozdravili, niti bilo kakva stvarno organizovana opozicija“, rekao je jedan od sagovornika upoznat sa situacijom.
Tramp je, u jednom od brojnih telefonskih intervjua otkako je operacija protiv Irana počela, za ABC News sugerisao da su mnogi pojedinci za koje je mislio da bi mogli da preuzmu vlast u Iranu ubijeni u raketnim udarima.
„To neće biti niko koga smo mi imali na umu, jer su svi mrtvi“, rekao je predsednik.
Jedna treća osoba bliska timu za nacionalnu bezbednost predsednika opisala je unutrašnje mišljenje o aktuelnom stanju u Iranu kao „razbacano na sve strane“.
Portparolka Bele kuće, Karolajn Levit, izjavila je u saopštenju posle objavljivanja teksta: „Kao što je predsednik Tramp danas rekao, ovo je bila naša poslednja, najbolja prilika da udarimo i eliminšemo nesnosne pretnje koje postavlja ovaj bolestan režim kojim upravljaju teroristi. Iran je svaki mesec povećavao proizvodnju raketa, i ako bi Sjedinjene Države dozvolile da nastavi, Iran bi bio zaštićen smrtonosnim balističkim raketama dok bi istovremeno pravio nuklearnu bombu, naoružavao terorističke proksi grupe i predstavljao ozbiljnu pretnju našoj domovini. Sjedinjene Države morale su da deluju sada dok je režim bio slabiji nego ikada, umesto da dozvole Iranu da izgradi svoje kapacitete i prvo nas napadne“.
„Ono što smo uradili u Venecueli, mislim da je perfektan scenario“, rekao je Tramp za Njujork tajms.
Ali strukture ovih zemalja su suštinski različite. Predsednik Venecuele je predvodio mali broj ljudi koji su imali svoje ministarstva i baze moći. Vlada SAD je uspela da prodre u taj tim – koji kritičari opisuju kao mafijašku grupu – što je olakšavalo brzo „odsecanje glave“ i uspostavljanje naknadnog političkog aranžmana.
Iran, s druge strane, je teokratija ukorenjena skoro pet decenija, gde je vrhovni vođa imao poslednju reč nad oružanim snagama, sudstvom i nacionalnom bezbednošću, u komplikovanom sistemu koji kombinuje verske, izabrane i vojne lidere i koji je dizajniran da popunjava pozicije čim se oslobode.
Tramp je u ponedeljak javno ponudio opravdanje za napade na Iran, koje su njegovi saradnici ranije samo anonimno sugerisali: neproverenu i veoma osporavanu tvrdnju da su iranske rakete bile blizu da prete domovini SAD.
To je usledilo tek nakon vikenda tokom kojeg su se pojavile donekle kontradiktorne vizije kako bi Iran mogao izgledati nakon Hamneija.
Istovremeno, Tramp je pokušao da ponovo istakne jasan set vojnih ciljeva, uključujući uništavanje iranskih raketnih kapaciteta, uništenje iranske mornarice i osiguranje da Iran nikada ne može da stekne nuklearno oružje.
Bez kooperativnijeg ili prijateljskijeg rukovodstva koje bi SAD odmah mogli da identifikuju, Trampove nade da će iranski narod srušiti iranski režim takođe verovatno neće uskoro biti ostvarene.
Sposobnosti iranske bezbednosti i paravojnih snaga, za sada, ostaju uglavnom netaknute, rekao je prvi sagovornik upućen u situaciju.
„Još uvek ne znamo da li će se ovaj rat završiti sa nekim oblikom ovog režima netaknutim ili ne, a kolaps režima i promena režima su dve različite stvari“, rekao je Amos Hokstajn, bivši stariji savetnik predsednika Džo Bajdena.
„Kolaps režima bi mogao dovesti do haosa i do više centara moći koji se međusobno takmiče. Ja lično ne znam kuda ovo ide. Problem je što, mislim da niko ne zna. I bez trupa na zemlji, veoma je teško stvoriti promenu režima iz vazduha“.
Državni sekretar Marko Rubio na saslušanju krajem januara rekao je da ‘niko ne zna ko bi preuzeo vlast’ u Iranu ako bi vrhovni vođa bio uklonjen, priznajući da, iako bi administracija radila na „sličnoj tranziciji“ kao ona koja se dogodila u Venecueli, situacija u Iranu ‘bi bila kompleksnija’.
Nova anketa CNN-a objavljena u ponedeljak pokazala je da 59 odsto Amerikanaca ne podržava operaciju protiv Irana, i da 60 odsto ne veruje da Trump ima jasan plan za rešavanje situacije tamo.
I nisu samo demokratski političari javno kritikovali administraciju zbog njenih razloga za operaciju i postavljali pitanja o krajnjem cilju.
U objavi na X portparolka Bele kuće Karolajn Levit ponovila je vojne ciljeve koje je predsednik izložio u odgovoru na objavu konzervativnog blogera Meta Volša, koji je napisao da je „poruka administracije oko svega ovoga, blago rečeno, zbunjujuća“.
U inostranstvu, američki partneri i saveznici takođe čekaju da administracija jasno obrazloži ciljeve svoje operacije, rekao je jedan zapadni diplomata kome je data anonimnost da opiše privatne razgovore, dodajući da Vašington do sada nije jasno obrazložio dugoročni plan za Iran i region.
Za sada, Tramp i sekretar odbrane Pit Hegset javno su identifikovali set vojnih ciljeva koje žele da ostvare u neodređenom vremenskom okviru.
Tramp je u ponedeljak izložio četiri cilja SAD: uništavanje iranskih raketnih kapaciteta, uništenje iranske mornarice, osiguranje da Iran nikada ne može da stekne nuklearno oružje i da nastavi da naoružava, finansira i usmerava terorističke vojske van svojih granica.
Veći napor da se precizno definišu ciljevi SAD dolazi nakon niza intervjua koje je dao tokom vikenda, u kojima je iznosio različite vremenske okvire i ciljeve za rat, od „dva do tri dana“ do „četiri do pet nedelja“, i od ostvarivanja „slobode za narod Irana“ do odbrane „američkog naroda eliminisanjem neposrednih pretnji od iranskog režima“.
„Ako ste slušali šefa Pentagona, a zatim predsednika, jasno je da još nisu odlučili o svojim ciljevima i mislim da će to morati da urade vrlo uskoro“, rekao je Kristofer Hil, bivši američki ambasador u Iraku i još četiri zemlje, pod republikanskim i demokratskim predsednicima.
„Videćemo za nekoliko dana da li postoji bilo kakvo anti-režimsko kretanje u Iranu, ali ne izgleda da je to verovatan ishod. Dakle, možda će želeti da ublaže priču o promeni režima“.
Komentari Trampa i njegovog kabineta u ponedeljak sugerišu da administracija možda smanjuje svoje ambicije sa promene režima na samo smanjenje njihovih vojnih kapaciteta.
„Cilj rata je da se uništi taj raketni kapacitet“, rekao je Rubio novinarima na Kapitolu u ponedeljak popodne, dodajući da „ono što pokušavaju da urade i što pokušavaju već dugo vremena jeste da izgrade sposobnost konvencionalnog oružja kao štit. Doći će trenutak kada će imati toliko konvencionalnih raketa, toliko dronova i moći da nanesu toliko štete da niko neće moći da učini bilo šta protiv njihovog nuklearnog programa“.
On je rekao da Iran, prema nekim procenama, „proizvodi više od 100 ovih raketa mesečno“ i poseduje hiljade jednokratnih borbenih dronova. „Zamislite godinu dana od sada ili godinu i po, kapacitete koje bi tada imali da nanesu štetu nama. To je neprihvatljiv rizik“, dodao je.
