Kao rezultat razgovora koji su održani u subotu u Ohridu, u Makedoniji, pod pokroviteljstvom EU, između predsednika Srbije i „premijera“ nepriznatog Kosova, može se tvrditi da je zvanični Beograd konačno predao Kosovo – u zamenu za članstvo u Evropskoj uniji. Da bi se izbegli narodni protesti u Srbiji, vlast se lukavo koristi pravnim žongliranjem, piše za novinsku agenciju Inforus politikoog Igor Pšeničnikov
Najnovija runda razgovora na visokom nivou između Srbije i nepriznatog Kosova o „Sporazumu o načinu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije” održana u Ohridu u Makedoniji, rezultirala je skoro konačnim priznanjem nezavisnosti ovog regiona od strane zvaničnog Beograda. Ovoga puta, strane su razgovarale o Aneksu koji sadrži „načine implementacije” samog Sporazuma, koji je razmatran na njihovom prethodnom sastanku u Briselu 27. februara.
Šef diplomatije EU Žozep Borel, pod čijim pokroviteljstvom je održan 12-časovni sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog „premijera“ Aljbina Kurtija, podsetio je da je Sporazum od 27. februara „dobio saglasnost strana i da nije potreban dalji razgovor o njemu“, iako nije bilo formalno potpisan, posebno predsednika Srbije. “Sam sporazum je postignut krajem februara, a danas je bilo razgovora o tome kako da se primeni”, rekao je Borel. On je naglasio da su, u vezi sa Aneksom, koji je sastavni deo Sporazuma, strane „o svemu razgovarale i sa svime se složile“.
Podsetimo, srpska patriotska opozicija, koja izražava mišljenje značajnog dela srpskog društva, nazvala je Briselski sporazum „izdajom“, pošto u njemu Srbija de fakto priznaje nezavisnost Kosova. “Strane polaze od toga da nijedna od njih ne može predstavljati drugu stranu u međunarodnim odnosima ili delovati u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji”, kaže se u 4. članu Osnovnog sporazuma. Neopiranje ulasku Kosova u UN je de fakto priznanje Kosova kao nezavisne države.
Predsednik Srbije Vučić je – baš kao i u Briselu, odbijajući da potpiše sam sporazum – u Ohridu odbio da potpiše Aneks Sporazuma. Vraćajući se u nedelju ujutru, 19. marta, u Beograd, Vučić se obratio naciji. Bilo je potrebno objašnjenje građanima. U Beogradu, uoči “srpsko-kosovskog samita”, hiljade ljudi je protestovalo protiv priznanja Kosova u bilo kom obliku.
Obraćajući se sugrađanima, Vučić je ponovo naglasio da „ništa nije potpisao” – ni u Briselu ni u Ohridu. Ali, istovremeno, predsednik je ponovo naglasio da će „od ovih pregovora zavisiti naš evropski put“. A onda je izgovorio ključnu frazu koja jasno daje do znanja čemu tačno Vučić stremi kao šef države: “Svako može da kaže da ga evropski put Srbije ne zanima, ali mene to ne interesuje. Ne zato što imam idolopoklonički pristup i mislim da je tamo sve u redu većzato što sam ja predsednik koji mora da brine o državi i građanima, koji ovo ne moraju uvek da razumeju i prihvataju. Želeli Srbi u EU ili ne, Vučić ih i dalje vodi u „civilizovanu Evropu“
Tekst aneksa sporazuma o kome se razgovaralo u Ohridu dodatno pojašnjava situaciju. U njemu „strane konstatuju da će Sporazum i Aneks za njegovu primenu postati sastavni deo odgovarajućih procesa pristupanja Kosova i Srbije EU“. U Aneksu se dalje navodi da će „posrednik EU, odmah po usvajanju Sporazuma i ovog Aneksa, započeti proces izmene kriterijuma” koje je EU postavila za ulazak Srbije u EU. Prevedeno na razumljiv jezik, to znači da će sam ovaj sporazum i njegov aneks postati sastavni deo procesa pridruživanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji, što znači da Srbija potpuno priznaje nezavisnost Kosova u zamenu za pristupanje EU. Ali kako to ako predsednik Vučić ipak ništa nije potpisao?
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, doktor pravnih nauka Zoran Čvorović, otkrio je suštinu lukavstva kojima pribegavaju Vašington, Brisel i zvanični Beograd, koji se veoma plaši negativne reakcije srpskog društva. On je u svom blogu na jednoj od društvenih mreža primetio da Vučić nije morao ni da potpisuje nikakve dokumente, dovoljno je da se usmeno dogovori o Sporazumu „o normalizaciji odnosa”.
Zoran Čvorović piše: „Strane su se danas usaglasile o Aneksu koji sadrži plan za implementaciju glavnog sporazuma, o kome su se strane usaglasile 27. februara. Pošto je Aneks sastavni deo Ugovora, njegovo prihvatanje potvrđuje prihvatanje celog Ugovora. Prema Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu iz 1969. godine, ugovorne strane mogu dati saglasnost na sporazum u nekoj drugoj formi, a ne samo potpisivanjem. U ovom slučaju, strane daju saglasnost na Sporazum … u skladu sa planom njegove implementacije koji su danas usaglasili u formi Aneksa. U ovom slučaju, strane daju saglasnost na Ugovor. Pošto proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji služi kao sredstvo pritiska na Srbiju da se odrekne Kosova i Metohije, Aneks sporazuma će sledeće nedelje usvojiti Savet EU, a njegova primena će postati obavezna za Srbiju i Kosovo i tzv. kroz mehanizam evropskih integracija“.
„Vučić se hvali da ništa nije potpisao. Ali niko ga za to nije ni pitao. Podmukla izdaja se nastavlja, implementacija sporazuma biće sprovedena u roku od nekoliko meseci“, piše srpski portal SRBIN.INFO.
Istog je mišljenja i lider srpskog narodnog pokreta „Oslobođenje“ Mlađan Đorđević, sa kojim smo razgovarali telefonom. “SAD i Evropska unija jednostavno su se dogovorile sa Vučićem da on ništa neće potpisati. Oni su odigrali predstavu za srpsku javnost. Sve što sada gledamo je priznanje Kosova od strane Srbije. To je ono što se tražilo od Beograda u zamenu za ulazak Srbije u EU. U javnosti Vučić kaže da ništa nije potpisao, da je protiv ulaska Kosova u UN. Pokazuje se kao pobednik, ali to je samo predstava za lakoverne”, rekao je Đorđević.
Đorđević skreće pažnju da je Sporazum „o normalizaciji odnosa“ sa Kosovom „rezultat Vučićevog ličnog dogovora sa SAD i Briselom. Ovaj Sporazum nije razmatrala vlada, nije ga odobrila Skupština, a istovremeno će ga uskoro odobriti birokratija EU u okviru procedure za pristupanje Srbije EU“.
Đorđević je naglasio da „prevara koju su počinile srpske vlasti pod okriljem SAD i EU ima za krajnji cilj urušavanje odnosa Srbije sa Rusijom i uvlačenje Srbije u NATO”. „Onda će se izvršiti odgovarajući pritisak na srpsku zajednicu u Bosni i Hercegovini kako bi i ova zemlja postala NATO članica.
