Vasiljevića je dočekao načelnik UKP-a Marko Kričak, kao i još nekoliko visokih policijskih oficira ove Uprave.
Oni su bili obučeni u uniforme crne boje, što je vrlo neuobičajeno, jer pripadnici UKP-a, osim Odeljenja za posebne akcije (OPA), poslove obavljaju u civilu, dok samo prilikom nekih događaja nose svečanu uniformu koja uopšte ne izgleda kao ova koju su sada nosili.
Ni Uredba o uniformi i oznakama policijskih službenika ne prepoznaje ovakav izgled uniforme.
Ipak, ono što je privuklo najveću pažnju javnosti jeste veliki portret predsednika Aleksandra Vučića u jednoj od službenih prostorija u kojoj je održan sastanak Vasiljevića sa rukovodiocima UKP-a.
Pošto je jedno od osnovnih načela policije načelo depolitizacije, koje nalaže Zakon o policiji, ali i političko delovanje unutar MUP-a, koje predstavlja tešku povredu službene dužnosti, postavlja se pitanje da li portret predsednika Srbije u službenim prostorijama MUP-a upravo predstavlja kršenje ovog načela i političko delovanje unutar MUP-a.
Sagovornici Danasa saglasni su da portret predsednika države ili nekog drugog političara, bez obzira na njegovu funkciju, nema šta da traži u službenim prostorijama policije.
Carević: Teška povreda službene dužnosti
Advokat i nekadašnji policijski inspektor Siniša Carević kaže za Danas da je isticanje portreta predsednika Republike u prostorijama UKP-a skandalozno i predstavlja klasičan primer idolopoklonstva, stvaranja kulta ličnosti i ne predstavlja nikakvo ceremonijalno predstavljanje.
„Nikada se u prostorijama MUP-a nije nalazio portret nijednog predsednika. Takođe, ne postoji propis koji obavezuje državne organe da u svojim prostorijama ističu portret predsednika Republike. Ovo vidim kao neku vrstu zahvalnosti onih koji se danas nalaze na čelu najvažnijih službi unutar MUP-a, a gde su postavljeni ne iz razloga njihove stručnosti, već isključivo političke podobnosti“, kaže Carević.
On naglašava da Vučić u ovom trenutku nije samo predsednik Republike već zvanično i nosilac liste jedne političke stranke za predstojeće parlamentarne izbore.
„Iz tog razloga ovakvo isticanje njegovog lika predstavlja povredu Zakona o policiji, koji u članu 169 propisuje da policijski službenici ne mogu biti članovi političkih stranaka, ne mogu se stranački organizovati, niti politički delovati u Ministarstvu. Takođe, političko delovanje i izražavanje svojih političkih uverenja u Ministarstvu predstavlja tešku povredu službene dužnosti, za koju je propisana disciplinska odgovornost. Videćemo da li će navedeni portret biti uklonjen kada predsednik podnese ostavku“, navodi Carević.
Nicović: Portret postavljen otkad je Kričak na poziciji načelnika
Nekadašnji šef beogradske policije, advokat i član Svetske asocijacije šefova policija Marko Nicović kaže za Danas da sumnja da je portret postavljen otkad je Kričak na poziciji načelnika UKP-a.
„U svetu je praksa da se posebno u prostorijama kriminalističke policije ne postavljaju slike predsednika ili političara jer važi pravilo da ta policija treba uvek da bude depolitizovana iz razloga da se ne bi stekao utisak da kriminalistička policija sledi bilo koje političke opcije i nije uobičajeno da se drži slika bilo kojeg političara u njihovim prostorijama“, kaže Nicović.
On navodi da praksa postavljanja slika političara i predsednika postoji kod vojnih struktura, obaveštajnih službi, ministarstava i lokalnih uprava.
„Kriminalistička policija ne sme da se podešava prema političkim okolnostima već isključivo u službi zaštite imovine i bezbednosti građana. Bio sam kao član Svetske asocijacije šefova policija u zgradama mnogih policija širom sveta i nisam nigde video da u kriminalističkoj policiji visi slika nekog političara na zidu ili bilo gde u prostorijama“, ukazuje Nicović.
Stanković: Izjednačavanje ličnosti sa državom
Doktorand kriminalistike, bivši policajac i saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Dušan Stanković kaže za Danas da fotografija predsednika Republike u službenim prostorijama policije možda nije automatsko kršenje načela političke neutralnosti policije, ali je problematično iz više razloga.
„Najpre, predsednik je i kandidat na izborima, dugi niz godina je bio na čelu vladajuće stranke i njegova profesija je bavljenje politikom. Sve to podriva političku neutralnost policije koja je predviđena Zakonom o policiji i Kodeksom policijske etike, ali i opštim aktima poput Ustava i propisa o državnim službenicima“, kaže Stanković.
On navodi da je nemoguće posmatrati ovu situaciju izvan konteksta, a to je da je režim sistematski radio na zarobljavanju institucija, a naročito policije kao aparata sile radi očuvanja vlasti.
„Postavljanjem fotografije predsednika u prostorijama državnih organa se ličnost izjednačava sa državom, a u policiji se stvara percepcija da je očuvanje predsednika i drugih predstavnika aktuelne vlasti isto što i očuvanje države. Takva postavka je u svojoj osnovi pogrešna i većini policajaca je to jasno, pa i samoj vlasti. Ipak, njihov cilj je da dopru do onih policajaca kod kojih ovakva retorika „pali“, kao i u opštoj populaciji. Nažalost, čini se da još uvek ima takvih. Na najvišim rukovodećim, ali i na izvršilačkim pozicijama u policiji se trenutno nalaze oni koji su tu radi instrumentalizacije položaja u političke, finansijske i lične svrhe, kao i oni koji su sami instrumentalizovani narativima vlasti“, smatra Stanković.
Naša redakcija pitala je direktora policije i načelnika UKP-a ko je i kada postavio portret predsednika države u službene prostorije UKP-a, ali nam do objave teksta nije odgovoreno.
